Зоран Ћирјаковић: Прилог култури сећања и борби против лажи – о лаву, Дејану А. и Радовану К.

Бахата, самоправедна и интелектуално другачије необдарена каква јесте, Јована Глигоријевић нехотице је истакла необичан случај свога идола Дејана Анастасијевића

Зоран Ћирјаковић (Извор: Археофутура)

Све је у топлом зецу, који ми је намештен од стране аутоколонијалних керберки, сасвим јасно. Реч је о лажима, измишљотинама и будалаштинама. Ако је нешто, којим случајем, тачно, то је сасвим небитно. На пример, један једини сусрет, мимоилажење са Јованом Глигоријевић без речи, уз кисели осмех у Хиландарској улици, поред кафића у који редовно одлазим, представљено је као ухођење и праћење. Госпођу касније никада, нигде нисам ни срео.

***

Једна најава на Твитеру да желим да одем у дорћолски биоскоп REX на трбину Маркса 21, којој је присуствовао и друг Јово, представљена је као прогон и злостављање Јелене Лалатовић, а само сам желео, из чисте знатижеље, да коначно видим ко мене и хиљаде других мушкараца толико упорно, без било каквог разлога, прати, вређа и клевеће, најгорим речима. До дана данас је нигде нисам срео. Ни на секунд.

***

Сви моји налози на друштвеним мрежама, који су укинути организованим акцијама Случајних Срба, имали су јасно наведено моје име @зоранћирјаковић. Један фејсбук профил је, како се хвалила Јована Глигоријевић, укинуо њен момак (тај мученик постоји) пошто је приметио да се види пиша једном од три слатка гологуза дечака, која сам уз пристанак њихових родитеља сликао у Буркини Фасо.

***

Јована Глигоријевић је појам „ејакулат“ сама увела серијом твитова 16. новембра 2018. године:

ПРВИ: „Јбт, не бих га пипнула ни штапом, ал падам у искушење да му дана из сажаљења, да ми се скине с пајсона већ једном.“

Извор: Твитер

ДРУГИ: „Ја немам овај примерак Cosmopolitena са слике, али се бојим да Ћирјаковић има и да се смежурао од ејакулата.“

***

Сазнати све – чак и лично, али не и приватно – о некоме ко је јавна личност, и то толико моћна особа, при томе склона да злоупотребљава своју огромну друштвену моћ као што је Дубравка Стојановић, обавеза је сваког новинара.

***

У једном тексту на порталу недељника „Време”, Јована Глигоријевић ме оптужила да сам деведесетих и касније „ишао у сафари туризам по ратиштима, скривен иза акредитација западних медија, да са безбедне удаљености гледам како нам очеви крваре и да о томе извештавам”. У кратком одговору пожелело сам јој да оде на такав сафари туризам и искуси бар нешто од онога што се десило мени и што сам делимично набројао.

***

Задржаћу се, ипак, на „сафарију”. Бахата, самоправедна и интелектуално другачије необдарена каква јесте, Јована Глигоријевић нехотице је истакла необичан случај свога идола Дејана Анастасијевића. Наиме, могло би се рећи да он јесте, и то неколико пута, био на, можда не баш на сафарију, али на дугачком одмору у ваздушној бањи богатој шумским бићима.

Јована Глигоријевић (Извор: Снимак екрана/Јутјуб)

Верујем да Дејан није био сарадник службе, ни у једном смислу, али имао је за једног толико поштеног новинара неоубичајено велики број редовних саговорника у Милошевићевим и повезаним службама безбедности. Волео је да са њима испија бескрајна пића и хвали се тиме, поносно набрајајући оно што је наводно сазнао. Само не знам да ли је пијући желео да опусти себе или њих? Нажалост, нисам сигуран ни да је разумео да ту нема ни бесплатног ручка, ни бесплатне ракије, а камоли бесплатног интервјуа са Јовицом.

***

Дејанови кафански ДБ пријатељи су убедили Дејана и да знају када ће бити ухапшен Радован Kараџић и тако је почео један од два јако дугачка и лековита Дејанова сафарија у ваздушној бањи подно Требевића. Мада, са медведићима уместо лавова. То је, уважена Јована, најближе што је неко од нас стигао до сафарија у Босни, мада постојале су још неке сличности са сафаријима, о којима сам одавно писао.

***

Свакој планинској идили дође крај. Имао сам прилику да на дан завршетка Дејановог „сафарија“ у Kлубу писаца у Сарајеву наиђем на колегу и његовог љутитог шефа и присуствујем болном сафари расплету. Бесан шеф – ни Караџића, ни лава, ни пара за плаћање Дејанових тридесетак дуплих ракија на сат ни припадајуће дивљачи. Да смирим ситуацију, платио сам цео цех. Без Kараџића. Није био на рачуну, а и били су конкуренција.

Допуна наслова и опрема: Стање ствари

(Блог Зорана Ћирјаковића/Видовдан, 13. 7. 2019)

Погледајте још: Блог Зорана Ћирјаковића више није отворен за све читаоце

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s