Oваквом расподелом моћи – да Подгорицом влада крокодил, а Београдом дивљи вепар – правда ипак задовољена
Подгорички “крокодил” (Извор)
На улицама Новог Београда и Земуна забележена је протестна шетња дивљих свиња. Тражи се право на потпуну слободу кретања и дефинитивно укидање производње чварака. Од посебне важности је забрана употребе дуван чварака јер је медицина одавно доказала да дуван штетно делује на здравље.
Примећене су пароле и објаве у којима се употреба речи „свињарија“ за свако другачије мишљење, званично мора протумачити као говор мржње.
Поздравља се исправна и хумана одлука руских ауторитета за забрану извоза свињског меса из Србије. То је потез који у сваком случају, а нарочито у случају свињског меса, ствара атмосферу нормалних међуљудских односа.
Нису незапажени ни захтеви да се, ради родне равноправности, вепар, вођа чопора, одрекне своје доминантне улоге и поднесе оставку не све функције без права учешћа на будућим изборима за демократску номинацију првог међу неједнакима.
У саопштењима и коментарима ове необичне појаве, даље се истиче, медији се понашају непрофесионално, без поштовања основних правила кодекса струке редовно стављајући у први план вођу чопора док друге учеснике у променади, како прасића, као представнике будућег нараштаја, тако и супрасних крмача, активних учесница у побољшању трагичне слике застрашујућег пада наталитета, потпуно запостављају и не омогућавају им загарантовано право на дијалог.
Грађанима се потпуно неосновано и са злим задњим политичким намерама скреће пажња да поведу рачуна о новонасталој ситуацији и да посебну пажњу обрате на сигурност своје деце што се тумачи као незапамћени гест расне дискриминације и мржње према свему што изгледа другачије.
Београдске дивље свиње (Фото: Блиц/РАС Србија)
Шетачи дижу своје гроктање против неоправданих напада на трговце људским органима док се у исто време нападачи не обазиру на чињеницу да се без икакве гриже савести нашим органима, како спољашњим, тако и изнутрицама, тргује и на домаћем и на иностраном тржишту.
Како је могуће, питају се женске учеснице ноћних шетњи по српском престоном граду, да се наше побратимке из далеке земље Америке у „држави“ за коју један од лауреата НИН-ове награде, и то баш за књижевност, тврди да никада није била нити ће икада бити српска, примају са цвећем, плех музиком и свим другим почастима, а нас унапред оптужују за прикривену и подмуклу опасност. Као да смо ми некада неког бомбардовали осиромашеним уранијумом или се, како је некада и предлагао покојни хашки оптуженик, хранимо управо корењем само да би сачувале своју независност и несврстану политику.
У међувремену, на насловне стране свих таблоида без обзира на политичку опредељеност, у гро план се поставља слика како огроман крокодил напредује улицама Подгорице. Објављује се и саопштење контраобавештајне службе дотичне државе да изненадни гост говори руски. Намерно увећани опасни крокодилови зуби, који се и не труде да прикрију малигну руску намеру да се загризе део Јадранске обале како би се најзад и Руси мало огрејали на топлим морима, изабрани су само да би се случај дивљих свиња скрајнуо у други план и избегао сваки парламентарни дијалог о положају угрожених врста.
Ипак би, истине ради, морали признати да је оваквом расподелом моћи – да Подгорицом влада крокодил, а Београдом дивљи вепар – правда ипак задовољена.
Categories: Сатиристика
Оставите коментар