Удружење „Да се зна“: У 2018. години забележена 42 противправна акта према ЛГБТ особама

Када је поднета тужба против Владимира Димитријевића, он је добио подршку многих људи, међу којима је био и председник Двери Бошко Обрадовић, саопштили из Удружења „Да се зна“

Фото: EPA/Olivier Hoslet

Удружење „Да се зна“ забележило је у 2018. години 42 противправна акта према ЛГБТ особама, односно физичких напада, случајева дискриминације, претњи и увреда, речено је данас на представљању извештаја „Подаци, а не звона и прапорци“.

У извештају се у пола документованих злочина из мржње (35 у 2018) укључивало психичко насиље, у 12 случајева забележене су претње, у девет дискриминација, у по једном случају уништавање имовине, прогањање, малтретирање и говор мржње. Четвртина случајева укључивала је физичко насиље без телесних повреда, док је у три случаја дошло до повреда.

Поредећи 2017. и 2018. годину координатор за заједницу у Удружењу „Да се зна“ Милош Ковачевић рекао је да је од свих забележених случајева у 2017. било 30 одсто физичких напада, а у 2018. 33,5 одсто, да је било 63 одсто увреда у 2017. а наредне године 57,1 одсто.

„Ту нема већег одступања. Дискриминација је у порасту у 2018, а претње у опадању. У 2017. претње су чиниле 41 одсто случајева, а у 2018. години 28,6 одсто. Случајеви физичког насиља су константни. Забележили смо три случаја са тешким повредама“, рекао је Ковачевић и додао да су забележена и два сексуална напада према лезбејкама.

Злочини из мржње догодили су се 11 пута на отвореним јавним површинама, два пута у затвореним јавином просторима, пет пута на радном месту жртве, једном у градском превозу, два пута у здравственој установи, једном у полицијској станици, девет пута у становима жртава или њихових пријатеља и породице, три пута у образовним установама и два пута на ЛГБТ местима.

Извештај показује да су полицији пријављена само три случаја, тужилаштву два, по један у Центру за социјални рад и Поверенику за заштиту равноправности, а такође опао је број пријављених случајева тужилаштву и полицији у односу на 2017. када је било пријављено 67 одсто случајева, док је у 2018. пријављено мање од 12 одсто. Као разлог за непријављивање случајева жртве су најчешће, у 23,5 одсто случајева навеле неповерење у институције, а по 14,7 одсто због страха од починитеља и непознавања процедура.

Менаџер удружења ЕРА Вук Раичевић изнео је податке у региону и казао да је у Албанији евидентирано 45 случајева, али да су само три пријављена полицији, као и да су у Македонији регистрована 43 случаја, а полицији пријављена четири.

„У нашем региону добар пример је Хрватска, јер се дела мотивисана злочином из мржње гоне по службеној дужности“, рекао је Раичевић. Извршна директорка „Да се зна“ Драгослава Барзут оценила је да је ситуација оставља поражавајући утисак јер поред добре легислативе гоњења случајева које пријаве се одлажу.

Међу случајевима за које су тражили судско гоњење због дискриминације ЛГБТ особа наводи се случај садашњег декана Правног факултета у новом Саду Бранислава Ристивојевића, певача Александра Вуксановића – Аце Лукаса и књижевника Владимира Димитријевића. Представник „Да се зна“ Стефан Шпаравало рекао је да је занимљиво да је међу случајевима један који је певао на митингу власти, а други који је говорио на протесту „Један од пет милиона“ и да то показује колико је ЛГБТ заједница „важна“ и за власт и за опозицију.

„ЛГБТ заједница је и на маргини власти чија премијерка тврди да земља није хомофобична. Каква се порука шаље када таква особа (Вуксановић) буде плаћена нашим парама и стоји поред председника или премијерке“, рекао је Шпаравало. Он је рекао и да је када је поднета тужба против Димитријевића због дискриминације према ЛГБТ особа, он добио подршку многих људи, међу којима је био и председник Двери Бошко Обрадовић.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Данас, 6. 6. 2019)

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , , ,

2 replies

  1. Ovo je upravo dokaz, i to iz njihovih statistika, da su osobe iz LGBT populacije mnogo zaštićenije od onih iz heteroseksualne. Ako je verovati na reč podpredsednici vlade Srbije, „svaka peta žena trpi nasilje“. Pošto se uzima da LGBT osoba ima 5% u opštoj populaciji, to je 350.000, a 35 ih je trpelo „nasilje“, znači jedna u 10.000, ispada da trpe 2.000 puta manje nasilja nego žene (naravno Zorana Mihajlović je za žene preuveličala 100 puta, ali i onda ispada da osobe iz LGBT populacije trpe 20 puta manje). To je naravno tačno i prema broju ubijenih predstavnika LGBT i heteroseksualne populacije. U izveštaju se ne pominje nijedna ubijena osoba, dok je broj ubijenih muškaraca u stotinama, a žena u desetinama. Pa koga onda treba štiti: LGBT, ili heteroseksualnu populaciju?

    Свиђа ми се

  2. Naravno, šta je mržnja, diskriminacija i sl. tumače vladajući komunistički ideolozi. Pažljivim pregledom programa stranaka primetićete poštovani čitaoci da se sve stranke zalažu za neku vrstu socijalizma/komunizma, odnosno za davanje novca građana, bez njihovog izjašnjavanja u svakom konkretnom slučaju zakonskih rešenja – tuđim porodicama odnosno organizacijama, kao i da se velika većina poslanika i stranaka zalaže za komunističku ideologiju „rodne“ ravnopravnosti. Zaključak je da u Srbiji KP Srbije ima gotovo stopostotnu većinu u politici i Skupštini…;
    Jedna od najgorih laži „rodnoravnopravnih“ komunista je i laž o tzv. LGBT zajednici. LGBT zajednica ne postoji. Niko se nije okupio u smislu bilo kakve „zajednice“ a da je ovlašćen i izglasan na bilo koji način. Imamo samo nastavljanje zloupotreba vlasti i nasilje komunističkih tzv. nevladinih organizacija. Te organizacije nisu ovlašćene da predstavljaju građane. Nisu nikada birane od građana. Teškim zloupotrebama vlasti od strane stranaka „vlasti“ i „opozicije“ (KP Srbije) su doneti neki direktno protivustavni propisi koji omogućuju tzv. nevladinim organizacijama odnosno njihovim „ekspertima“ da učestvuju u radu organa javnih vlasti i u donošenju propisa. Reč je o nasilnoj promeni ustavnog uređenja i teškim kršenjima ljudskih prava. Prava gej, trans i lezbejskih osoba ne postoje. U pravima postoje samo prava fizičkih (ili pravnih) lica, koja treba da budu zaštićena primenom postojećih propisa a ne besmislenim dupliranjem normi odnosno rastom države/komunističke tiranije. Ne postoje ženska prava, kao što ne postoje ni muška prava. Ne postoje prava invalida kao što ne postoje prava ljudi bez invaliditeta. Ne postoje prava ove ili one nacije, vere i slično već samo ljudska prava. Bilo kakvo razlikovanje grupa ljudi prema bilo kojim ličnim svojstvima ili opredeljenjima je u osnovi protivpravno i u osnovi diskriminišuće. Pravo je već dostiglo ideal. Već voli sve ljude. Pravo ne diskriminiše. Samo ekstremi to rade. Naravno, iz u osnovi protivpravnog i diskriminišućeg pristupa problemu kreće čitav niz drugih kao i gluma borbe za ljudska prava a sve to delom finansirano zloupotrebom novca građana. Građani ne dobijaju pravnu zaštitu zbog bilo kakvih ličnih svojstava već zbog činjenice da su ljudska bića i državljani jednog pravnog sistema. Stalnim lažima i zamenom teza od strane komunističkih organizacija koje nikoga ne predstavljaju se uvode nasilne kolektivističke ideologije u naš pravni sistem i celo društvo…

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s