Срђан Крунић: О Вучићу као огледалу нас самих

Спознаја да нам је баш Александар Вучић – такав какав је – постао Председник биће само први корак ка самопознању и искреном покајању

Александар Вучић (Извор: Јутјуб)

Није Вучић код једног дела Срба тако популаран зато што је он храбар, него зато што су ти Срби постали толике кукавице.

Није Вучић толико велики у очима замађијане масе зато што је он нешто паметан, већ зато што је маса духовно искварена.

Није Вучић тако самоуверен зато што он заиста стоји на неким чврстим темељима, већ зато што се он ничега не стиди.

Није за многе Србе Вучић визионар јер има развијен духовни вид, него зато што су многи Срби постали духовни слепци, као и он.

Није Вучић контрадикторан чак и самоме Вучићу зато што је он интелигентан, већ зато што је Вучићев случај неизлечив.

Није Вучић забринут за наталитет код Срба као што се лицемерно и патетично пренемаже – јер да је иоле озбиљно забринут не би као пример целој нацији поставио лезбејку за премијерку, већ неку честиту, лепу и паметну Српкињу са четворо-петоро деце.

Не воли Вучић Србе ни на Космету ни и целој Србији, већ их мрзи и презире из дна душе, јер и оно мало што имамо на Космету, а то су част, образ, наше светиње, наш „де јуре“ суверенитет и резолуција УН 1244, он хоће да поништи и по наредби Американаца баци под ноге Шиптарима.

После његове скупштинске самоубилачке тираде бесмисла и паклене агоније очајника, Вучић уопште и није никакав Вучић. Па макар онај глумачко-мелодрамски и холивудски. Не. Он је постао већи Рамуш Харадинај од самог Харадинаја и већи Еди Рама од самог Раме.

Ако тзв. Косово икада постане заиста независно и заиста међународно признато, што ће и поред свег Вучићевог труда ипак бити на куково лето, Шиптари би највећи булевар требали назвати управо именом највећег Шиптара – Александра Вучића. Нико није толико посвећено себе дао идеји да тзв. Косово буде међународно признато а Србија међународно унижена колико Александар Вучић.

Не важи за Вучића и његов самозвани компромис са Шиптарима она народна: „Боље је врабац у руци, него голуб на грани“, већ она оригинална и „генијална“ Вучићева максима – „Најбоље је, ни врабац у руци ни голуб на грани“.

Није Вучић осетљив на његово право име – велеиздајник, јер се он уопште нечега стиди, већ зато што се непокајани Вучић реално плаши и своје сопствене сенке као и непредвидивости српског народа. Осећа он да још има немало здравих и нормалних Срба.

Неће Вучића који је 24 сата на свим ТВ станицама по 150 пута на дан, са власти скинути никакви избори, већ ће се он сам урушити.

Није Вучић добар за један део народа јер је он заиста добар, већ зато што је народ једним делом постао заиста лош.

Јуда је издао Бога, ученике Христове и своју душу, а Вучић је издао и Бога, и своју душу и цео један народ.

Вучић је нервозан зато што покушава духовни перпетум мобиле – тј. да изда и прода Косово и Метохију, а да у исто време себе прикаже као храбријег од Милоша Обилића и већег од светог цара Лазара.

Не говори Вучић толико о моралу и поштењу јер му је до њих иоле искрено стало, него потеже те вечне теме попут лаких женских особа – не би ли би смоквиним лишћем великих тема покрио наготу сопствене ниске моралности.

Није Вучић тако опасан за душу народа јер он шатро устаје у пет ујутру – тобоже да би више радио и додатно допринео нацији – већ зато што је он својим намерним песимизмом сваки дан претворио у ноћ, а сваку лаж хоће прогласити чистом истином.

Није Вучић нимало оригиналан ни кад се онако хистерично љути на оне који га критикују. Он се само угледао на самопроглашеног Викариуса Господа Језуса Криста – Римског папу. Само су Вучић и Римски папа по њиховим партијским догмама непогрешиви. Папа екс катедра, а Вучић екс Телевизиа.

Кад Вучић беседи у Скупштини, тада се српски Парламент овацијама и аплаузима претвара у Јужну Кореју, а Србија све више личи на Дебилистан. Зато су иоле паметни људи одавно и изашли из те установе преко пута београдске Главне поште.

Када би данас Вучић држао говор пред Господом Христом, Исус би му као Богочовек само једно поручио: „Иди од мене …, јер не говориш оно што је Божије …“

Колико је Вучић постао Јуда најбоље сведочи подршка Чеде Јовановића, Вука Драшковића и Ненада Чанка. Кад је тај паклени трио фантасткус тако јасно и недвосмислено за Вучићеву косовску политику, онда се ни сам црни ђаво не треба појављивати за говорницом Скупштине да подржи Вучића, па да би иоле нормалан човек схватио ко коме служи и ко за кога ради.

Кад је римски слуга и цар Ирод испитивао Христа, Исус је ћутао и није му дао ни једног јединог одговора. Не зато што му Он није имао шта одговорити, већ зато што Исус није имао коме ишта рећи. Кад Вучић трабуња и сам себи и другима поставља питања, Небо и паметни људи ћуте, јер казано је устима Господа – не дајте светиње псима и не бацајте бисере пред свиње.

Вучића ионако неће смирити ни најпаметнији одговори. Њега неће зауставити ни никакви намештени избори или пак фингирани референдуми. Вучићу ће коначно доћи главе сам Вучић, кад му дође коначни „час таме“ и кад, као и Јуда и свака непокајана кукавица, сам себи политички пресуди… „јер издаде крв невину“.

На крају да додамо – Вучић је ипак „благослов“ за српски народ. Јер да нам нема веселог и уцмиздреног Вучића, са оним великим, унезвереним и исколаченим очима, са оном гестикулацијом и уображеношћу, ми као народ не бисмо почели да схватамо колико смо једним делом и сами постали ружни и тешки случајеви. Та спознаја да нам је баш он – такав какав је – постао Председник биће само први корак ка самопознању и искреном покајању.

Ставови изнети у рубрици „Разномислије“ не одражавају нужно и становиште „Стања ствари“



Категорије:Разномислије

Ознаке:, ,

10 replies

  1. Суноврат Србије и Српства почео је много пре Вучића. Треба кренути бар од 1918. Није се Вучић десио Србији, Србија је изнедрила Вучића.
    Оно што је, међутим, неосновано у овом тексту је нада да ће Срби нешто схватити па ће се покајати. Тако шта на бива и никада није бивало. Народи не пролазе кроз катарзу на тај начин. Ток историје се мења и народи се мењају тако што неколицина изузетних преузме власт и поведе земљу у другом правцу.

    Свиђа ми се

  2. Ох, колико нас свакодневно једномислено исповеда ово истинито разномислје господина Крунића ? Нека нам и молитва за многострадални и многогрешни Србски нсрод и Србске земље једномислена буде, да Господ пригне ухо мољенију нашем, те услиши, опрости, помогне и спаси…

    Свиђа ми се

  3. Потписујем!
    Овај текст би могло да послужи као добар лакмус-папир за наш народ – да се прочита и гледа како људи реагују. Реакција људи на откривање самих себе у оваквом тексту, верујем, потврдила би све што је наведено.

    Свиђа ми се

  4. Нећу бре да окривљујем самог себе због туђег пројекта нада мном! Нисам Вучић, нисам глуп, нисам јајара, нисам лопов, нисам психопата, нисам педер, немам никаквих заједничких особина са сподобом на власти. Потпуно ми је јасно о чему се ради и нема потребе да се кајем и прочишћавам своју душу. Јасно ми је и да се шибицарски трик изводи колективно и да поред Вучића ту има још бараба са својим улогама. Знам и зашто је „оно“ председник владе и зашто свака будала која је постављена за амбасадора може да трабуња небираним речима. Јасни су ми и чланови Владе и ко је чији. Да не набрајам оно што сви знамо.
    Једноставно, треба свима давати до знања да нисмо будале и да нас нису слудели одабиром шесторазредних играча.

    Свиђа ми се

  5. Drzava ne moze vecno da se suprotstavlja pojedincu zahtevajuci od njega zrtve.Kada to predugo traje i drzava ne postane potcinjena slobodi pojedinca, onda se dogadja ovo sto se dogadja sa Srbijom.Dugotrajna borba za slobodu od tudjina nije donela i slobodu za sebe, vlast prava nad vlascu politike, vlast gradjana.Unutrasnji politicki sukobi su resavani u nadnacionalnim ideoloskim okvirima.Stvaranje drzave slobodnih gradjanja je zamenjeno sa stvaranjem jugoslovenske nacije, a zatim i trijadom jugoslovenstvo-pojedinacna nacija-pojedinac samoupravljac, kao neka vrsta pseudogradanskog individualizma, koja je u upravljanju sredstvima proizvodnje trebala, ne da ostvari, vec zameni politicku slobodu, prepustenu partijskoj oligarhiji, ekonomskom.Uprkos neuspehu ovog projekta, mora se priznati da su komunisti, i to bas jugoslovenski, pokusali da ostvare u nekoj meri novovekovni ideal (i komunisticki i liberalni, otuda ove kovanice levi-liberali i povezivanje savremenog (neo)liberalizma i (neo)marksizma (prvenstveno izdanaka Frankfurtske skole)) cilj o pojedincu kao supstanci drustva.Logicno je sto je taj neuspeh doveo do nove mobilizacije kolektivizma na nacionalnoj i verskoj osnovi.Svi ti neuspesi da sloboda postane sloboda pojedinca (da ne bude ogranicena partijskom, nacionalnom ili verskom pripadnoscu) morali su dovesti do sadasnjeg stanja gubitka svesti o drzavnosti (koju manifestuju gradjanisti kroz naddrzavni projekat EU integracija i „identisti“ kroz naddrzavni projekat identitetskog ujedinjenja, a koji, oba, ne samo da koegzistiraju sa razvaljenim institucijama, korupcijom i partijasenjem, nego ih, cini se, podrazumevaju (uzmimo samo primer trpljenja Dodikove korupirane vlasti na prici o ujedinjenju sa Srbijom ili prethodnih proEU vlasti u Srbiji kojima decenija nije bila dovoljna da izgrade nekorumpirano sudstvo iako su nas vodili ka EU standardima) i suprotstavljanju slobode i dobrog zivota.Posledica toga je da nam se otvoreno nudi bolji zivot, ako se odreknemo slobode, da ta ponuda ima formu unutrasnje politike u vidu vladavine stranackih vojski i u vidu emigracije).1) drustvena negativna selekcija u vidu politicke podobnosit, korupcije i nepotizam i 2) bioloska negativna selekcija u vidu ogromnih gubitaka u ratovima, pada nataliteta i odlaska mladih, radno i vojno sposobnih i u velikom procentu visokoobrazovanih, cine da ono sto je preostalo, s oprostenjem, niskog kvaliteta.Uostalom, ni mnogo veci narodi, poput Ruskog, koji je desetinama puta mnogobrojniji od naseg i vec time ima vecu mogucnost „proizvodnje“ izuzetnih pojedinaca, sa dugotrajnijom drzavom i neuporedivo vecim i ulaganjima i dostignucima u nauci i tehnici i drugim duhovnim oblastima, ne mogu da izbegnu toliko trosenje ljudskog materijala kroz ratove i emigraciju.Vucic je samo kraj jednog dugotrajnog procesa trosenja Srba na drzavu u kojoj nisu uspevali da postanu slobodni gradjani.Da je Vucic kraj, pokazuje i to sto su mu „alternativa“ oni koji su omogucili Vucica.Srbiji nije ugrozen identitet, vec puka egzistencija!

    Свиђа ми се

  6. @Komentar ceka izvinjenje: Ваши коментари на разне теме, баш као и овај, ми се чине потпуно смислени и слажем се углавном са њима. Са овим поготово. Поставља се питање: Видите ли Ви практични (дакле – не теоретски) излаз из створене ситуације, или не? Ако видите – кажите који је по Вама то? Ако не – зашто и даље седите на том “Титанику“ и не искочите у чамац за спасавање пре неизбежног удара у ледени брег?

    Свиђа ми се

  7. „…ми као народ не бисмо почели да схватамо колико смо једним делом и сами постали ружни и тешки случајеви. Та спознаја да нам је баш он – такав какав је – постао Председник биће само први корак ка самопознању и искреном покајању.“ Odakle pravo gospodinu da misli za narod? Odakle mu pravo da me svrstava u kolektivističku kategoriju naroda i time podmećući strašnu, ubilačku i samoubilačku laž kolektivnog identiteta koja je dovela do smrti i strašnih patnji miliona ljudi tokom istorije? Gde je to odlučeno da sam kao slobodan čovek član bilo kakvog kolektiviteta kojem nisam pristupio svojom slobodnom voljom? Odakle gospodinu pravo da naziva mnogo ljudi kukavicama, duhovnim slepcima i duhovno iskvarenima? Zašto gospodin vređa? Koji je smisao ovakvih tekstova? Kako to taj čuveni gospodin Narod može da shvata? Ima li taj gospodin Narod prezime, pošto čujem da stalno pričaju o njemu pa reko’ mora da je izuzetan čovek kojeg bih želeo da upoznam? Kada god se spominje reč narod u smislu karakteristika, stavova i mišljenja to je znak zatrovanosti bilo umom košnice, bilo samom zločinačkom ideologijom…

    Свиђа ми се

  8. ПРИЛОГ (утврђивања градива ради)

    Свети Анастасије Синаит
    Патријарх Антиохијски[1]

    О НЕДОСТОЈНИМ ВЛАСТОДРШЦИМА[2]

    Питање: Свети апостол Павле тврди да су власти које владају овим светом „од Бога установљене.“[3] Да ли треба да прихватамо било којег властодршца, владара или епископа који су по Божијем допуштењу постављени у своја здања?

    Одговор: Бог у Свом закону каже: „Даћу вам пастире по срцу вашем.“[4] Из овога је очигледно да су властодршци, који су достојни власти коју носе, од Самога Бога уведени у своје звање. Други, пак, властодршци који су недостојни свога звања, уводе се у њих по Божијем допуштењу, или по Његовој светој вољи због недостојности народа над којим владају. Ево неколико поучних примера.

    Када је Фока Тиранин [5] постао цар и када је уз помоћ свог првог министра отпочео са крвопролићима, живео је у Константинопољу један монах, човек светог живота и велике синовске храбрости пред Богом. Из једноставности своје душе, он се овако молио Богу: „Господе, Господе, зашто си нам дао оваквог цара?“ Како је у многе дане понављао исто ово питање, удостојио се Божијега одговора: „Зато што нисам ногао да нађем другог, горег од овог.“

    Постојао је у Тивиадској области град пун безакоња. У њему је живео неки веома нечастан и покварен човек, радник на хиподрому, који је изненада дошао до неког лажног покајања, па се чак и постригао обукавши се тако у ангелску монашку схимну, али са својим безакоњима није престајао. Десило се да је у то време умро неки епископ тога града. Онда се неком светом човеку јавио Ангео Божији и рекао:“Иди у град и припреми за хиротонију у епископа некадашњег радника са хиподрома.“ Овај је учинио што му је било заповеђено. По рукоположењу, епископ – несрећни варалица, се толико погордио да је почео да верује како је он нека висока личност. Тада му се јавио Ангео Божији и рекао: „Што се гордиш несрећниче? Заиста ти кажем да ниси постао епископ зато што си достојан свештеничког чина, него зато што овом граду приличи само један такав епископ. Бољег није ни заслужио.“

    Према томе, ако некада видиш некога недостојнога владара или епископа, не чуди се и не осуђуј Божији Промисао. Знај и веруј да смо предани таквим тиранима због нашег сопственог безакоња и рђавих дела.

    (преузето из часописа Свети Кнез Лазар; превела са грчког: монахиња Макарија)

    НАПОМЕНЕ:

    1) Свети Анастасије је као врлински монах Синајске Горе у време цара Јустинијана био уздигнут на трон антиохијског патријарха. У време Јустинијановог наследника, цара Јустина, био је оклеветан и прогнан, вероватно на Синај, где је написао многа значајна дела хришћанске граматологије. Најпознатије му је дело „О правим догмама вере“ у пет томова. Питање о недостојним властодршцима је део његове преписке са папом Григоријем Двојесловом, писцем службе Пређеосвећених дарова. /прим.прев./
    2)Питање бр. 13, ПМ 476 В477А.
    3) Рим., 13,1.
    4)Јеремија 3,1.
    5) Флавије Фока, цар Византијски (602-610), чувен по својим бесрамниом и зверским делима.

    Свиђа ми се

  9. @nedoumica
    Ja sam jako veliki pesimista, a, pri tome, pratim iskljucivo medije iste politicke orjentacije kakva je moja!Ovo su „teorijska“ objasnjenja, a praksa, opsta i licna, mi je, ne neobjasnjiva, vec zapanjujuca!Bez reci sam!Sto se „Titanika“ tice, prvo zene i deca.

    Свиђа ми се

  10. Odavno nisam procitala bolji tekst

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s