Слободан Антонић: Нећете нас убедити да је „фашизам“ то што хоћемо да бранимо интегритет ове земље

Без обзира на милионе долара који у ове крајеве пристижу у циљу ширења евроатлантских вредности, Срби се ипак тешко могу купити. Она деца која америчком амбасадору вичу: „Косово је Србија“ то можда понајбоље сведоче

Слободан Антонић (Извор: Све о Српској)

Одједном су наши грађанисти заграјали да ваља признати сецесију Косова.

Тако нам је у последњем „Утиску недеље“ Ненад Прокић објаснио да „Србија треба прва да призна Косово“, те да је то „једино решење“.

Сутрадан, на првој страни листа Данас читали смо нешто слично: „Књижевник Филип Давид: Признање Косова једино решење“.

„Једино решење? А по чему је, молим вас, уопште, политичко мишљење `књижевника` Ф. Д. релевантно за прву страну дневног листа?“ – помислио сам.

„Гледај сад то“, рекох. „Најпре су од Ф. Д. – који је у књижевним круговима био познат тек као `другар Киша и Угринова` – направили писца (доделивши му НИН-ову награду за књигу чијег се наслова више нико ни не сећа). Сада, пак, од њега изгледа да хоће да направе релевантног политичког мислиоца или чак савест овог друштва – дајући му оволики простор за његова `сматрања`“.

И заиста, кад сам прочитао шта је све Ф. Д. напричао, схватио сам да, изгледа, постоји амбиција да се Ф. Д. извиче за Томаса Мана „фашистичке“ Србије.

Али забога! Колико је данашња Србија нацистичка, толико и овај наш друштвено-политички радник у књижевности има шансе да буде Томас Ман.

Јер, шта каже Ф. Д? У Србији „из подземља надиру елементи фашизма који су у друштву све присутнији“, те смо ми усред некаквог „пузајућег фашизма“. Али, како већина нас то не види? То је зато, прича Ф. Д, јер смо „преузели руски модел, по коме су сви фашисти, само ми нисмо“. А ваљда је тачно управо обрнуто: баш су Срби и Руси највећи фашисти, док код осталих тога нема, шта ли?

А генератор актуелног „пузања“ фашизма је, по Ф. Д, „косовски проблем“ – то „питање свих питања на Балкану“. За самоувереног Ф. Д, међутим, решење је једноставно: „без признавања независности Косова, нема ни унутрашње српске стабилности, нити стабилности овог дела Балкана“. Зато, „признање Косова мора да се догоди што пре“.

Јао, како се само тога нико раније није сетио? Имаш жариште нестабилности на Косову, ти лепо признаш сецесију и готово. Потом – жариште у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи – лепо признаш „Прешевску долину“. Па жариште у „Санџаку“, жариште у Војводини, жариште у „Влашкој крајини“, жариште у Босилеграду и Димитровграду… Има да се испризнајемо до сто и назад. И онда нашој стабилности неће бити краја!

Али, како убедити народ да прогута ту прву, највећу жабу – предају Косова? Ф. Д. и за то има решење. Ако Вучић, наиме, потпише шта треба, „за пет дана медијске кампање“, објашњава Ф. Д, велика већина Срба то ће једноставно „прихватити као нешто добро и позитивно“.

Ето! Каква демократија, какво суочавање различитих мишљења, каква борба аргумената, какви бакрачи? За овог друштвено-политичког радника најважнији је, јасно, рад с масама. А кад партија правилно користи медије, маса се за пет дана може убедити у било шта. Па и у то да је издаја Косова „нешто добро и позитивно“.

И кад смо већ код издаје, каже нам Ф. Д, „постоји тренутак у историји када је морално и етично бити издајник“. Ту нам наш драги Ф. Д. открива своје најлепше снове. Он заправо себе види као српског Томаса Мана, као глас људскости великог писца пред нацистичким терором.

Само што ту постоји извесна мала зачкољица. Да бисте били Томас Ман, ви најпре морате да будете стварни писац, а не „друштвено-политички радник у култури“. А и да бисте били „глас потиснуте савести“, ви најпре треба да будете – као јавна личност – поклопљени истинским нацистичким терором, а не да у том „фашистичком режиму“ уживате националну пензију, добијате главне књижевне награде, те да за своја политичка наклапања можете да рачунате на насловну страну дневних новина!

Али, наши антифа-грађанисти ни не примећују колико су гротескни у преглумљивању „храброг супротстављања надирућем фашизму“. Хор жена у црном, којем диригује извесни млади упосленик Музиколошког института САНУ, пева испред Дома омладине у Београду Интернационалу на албанском језику – у знак протеста што се „у Србији поново враћа фашизам кроз најаве погрома Албанаца“.

Какви „погроми“, какво „враћање фашизма“, какви бакрачи? Па да је тако, драги наши хористи, не би полиција штитила сваки перформанс ваше ноторне аутошовинистичке НВО; не би млади антифа диригент радио у академији наука; не би нас та наша мила левичарска храбрица јавно подучавала да је Србија, 1912. године, „освојила Косово“, како би га третирала као „једну врсту колоније“ (развијајући, наводно, „колонијалистички дискурс према Албанцима“ као „потпуно пресликани расистички дискурс Европе према Африци и земљама које је колонизовала“).

Ама, како вас није срамота?! Да ли ви заиста верујете да „радом с масама“ можете све нас да убедите како је „фашизам“ то што хоћемо да бранимо интегритет ове земље? Или то што нам се не допада показивање великоалбанске свастике по Београду?

Да ли ви заиста верујете како је довољно по сто пута написати да не треба ићи „на митинг за одбрану Косова“ већ би било баш cool када би могло да се оде „на митинг за признање независног Косова“? Или да сто пута напишете да је Косово, за Србију, најобичнија „гангрена“ – због чега би „ампутација Косова“ била баш „лековита“? Или да сто пута напишете: „а шта може да се деси Србији ако призна Косово? – скинућемо говно које нам се залепило на ципелу“?

Па ако се по медијима и друштвеним мрежама тако нешто по сто пута напише и прочита – неће ли Срби, а поготово омладина, на крају да ипак кажу: „Стварно, дај да признамо то Косово, па да нам коначно сване?!“

Но, из дочека Кајла Скота у оној апатинској школи види се да су то све, заправо, рачуни без крчмара.

И све би то било подношљиво да се, онда, овом својеврсном вербалном черечењу Србије не придруже и аутошовинисти с леве стране Дрине. Тако, новинар Драган Бурсаћ, познати бањалучки „антинационалиста“, пише: „Јел’ неко рекао србијанским главешинама (мисли се на власт у Београду – С. А.) да су Санџак и Војводина анектирали и силом припојени уз Централну Србију? Јел’ им неко рекао да као чин добре воље треба да се одрекну 30% окупиране територије?“

Па добро, бањалучки колега – како сте дошли до баш 30%? Јер, ако је нека територија „окупирана“, није ли исправно да се она у свих сто посто „ослободи“? И како сте, заправо, утврдили да су, рецимо, Војводина и „Санџак“, силом припојени Србији? Зар никада није било Велике народне скупштине, 25. новембра 1918. године, у Новом Саду? И зар никада није било другог заседања ЗАВНОС-а, 25-29. марта 1945. године, у Новом Пазару?

А када сам мало боље погледао дело овог „независног новинара“, видео сам како често пише о „парадржави Репубици Српској“ и о њеним становницима „републикосрбијанцима“. Видео сам да мисли да је РС „настала у геноциду од Приједора до Сребренице, на ватри живих људских тијела у Вишеграду, у агонији масовних силовања по источној Босни, у убијању дјеце, масовном протјеривању, етничком чишћењу“ (исто).

Видео сам и то да он једноставно унапред зна како убиство бањалучког бизнисмена Славише Крунића нису извршила лица из његове околине, и из приватних мотива. О не, то је заправо било политичко убиство човека „који искрено воли своју домовину БиХ“, односно дело „злочиначког режима“ из „тамног вилајета Републике Српске“ мотивисано тиме да је Крунић „себе сматрао Босанцем и Херцеговцем“, због чега му је „гнусни режим“, као показну вежбу свим БиХ идентитарцима, „синоћ поручио шта и како ће с њима“ (исто).

Како је све то глупо и провидно! Без обзира на милионе долара који у ове крајеве пристижу у циљу ширења евроатлантских вредности, Срби се ипак тешко могу купити. Она деца која америчком амбасадору вичу: „Косово је Србија“ то можда понајбоље сведоче. Тако је било у Апатину, тако је у Београду, тако је у Бањој Луци, тако је у Бијељини, тако је свуда…

Јер, није ли одавно речено – само када би се то чуло и разумело у Истанбулу, Вашингтону, Берлину, па и у Сарајеву: „Пустите Србе. Србија се умирит не може!“

Наслов и опрема: Стање ствари

(Све о Српској, 16. 5. 2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , ,

14 replies

  1. Без обзира на проћердане милионе, политичке снаге које би прихватиле “тиху“ или мање тиху сецесију могу да добију двотрећинску већину у Скупштини. Авај, како залуд бачен новац.

    Свиђа ми се

  2. Слободан покидао! Браво!!!

    Свиђа ми се

  3. Је ли бре војско, има ли међу вама неко коме ће овакви текстови отворити очи?

    Свиђа ми се

  4. Pitam se kako čoveka koji je prodao dušu đavolu i kupio za siću još njih dve trećine od 250 nazovi narodnih poslenika i izvršilaca narodne volje, zaustaviti da ne potpiše nešto što će Balkan potopiti kad – tad u more krvi, jer je očigledno nesvestan svoje nesvesti, glumeći sedamnaestogodišnjeg frajerčića u gimnazijskom dvorištu koga su đaci, više iz zezanja, proglasili za naj dasu u kraju i okolini?

    Свиђа ми се

  5. Овом изузетном Антонићевом тексту недостаје као илустрација видео https://www.youtube.com/watch?v=S6mBJC-ltcQ .

    Свиђа ми се

  6. U tekstu je najbolji naslov „odbrana integriteta“, s obzirom da autor i ekipa ne brane integritet, vec identitet, sto povlaci politiku ujedinjavanja ne bas blagonaklonu prema integritetima drugih, a jos manje identitetima.O suverenitetu nema ni reci, jer suveren je gradjanin, pojedinac, a u Srbiji je to „politicka opcija“ (pa kad se tu jos umesa budalasanje o (neo)liberalizmu, atomizmu, egoizmu…), potpuno apsurdno, iako se ova druga sasvim pogresno naziva suverenistickom, zapravo bi treba da budu „identisti“ (najtacnije je da se radi o „malogradjanskoj“ i „plemenskoj“ opciji).Ona deca koja americkom ambasadoru vicu „Kosovo je Srbija“, kada odrastu i suoce se sa time sta je Srbija, stanu u red za iseljenje, uglavnom u tu Ameriku.Srbiji je ugrozena egzistencija, a ne identitet, demokratija (pogresno je shvacena ona „Kosovo je demokratsko pitanje, mi smo to razumeli da ako srusimo Milosevica i zadovoljimo one iznad imitirajuci njihov sistem, „vratice“ nam Kosovo.Zapravo se radi o tome da u demokratskoj drzavi Ustavni sud ne sluzi vlasti, teritorijalni integritet nije stvar politickog programa ili stavova SANU ili SPC, vec najvisa ustavna odredba, ustava donetog od strane gradjana koji obavezuje svakog pojedinca i svaku institiciju.Ja, kao gradjanin, sam rekao SANU i SPC koji su im stavovi o KiM, a ne da cekam da se oni izjasne i kako se mogu izjasniti protiv ustava!!!???) i zbog nedemokraticnosti je integritet dnevno-politicki problem i stvar licnih stavova.Izdaja zaista moze biti moralna, cin slobode.Mi smo u borbi za slobodu-od Turaka trazili pomoc stranih sila i katolicke Austrije (napravili nam cirilicu koja nam je sad deo „ideniteta“:))) i pravoslavne Rusije, komunizam, koji ce doneti najvisi standard zivljena u istoriji ovih prostora, dosao je spolja, spolja se vodila i borba protiv komunizma.Nemoguce je beskonacno prodavati ideolosko-identitetske matrice iza kojih se odrzavaju partokratsko-oligarhijsko-autoritarni sistemi, tako da deo gradjana, kada ne moze vise da se izbori u svojoj drzavi za svoju slobodu-za ili odlaze ili se okrecu pomoci spolja.Nas problem je sto, dok se prica o identitetu, zbog partoktratsko-autoritarne vlasi mladi, radno i vojno sposobni napustaju zemlju, cime se ugrozava egzistencija, a ne identitet naroda, dok se deo naroda okrece inostranstvu, jer do slobode ne moze da dodje sam u sopstvenoj drzavi.Sve je to sasvim normalno kada nemate, doslovno nemate, drzavu, jer je ona oduzeta gradjanima od strane partijskih vojski i njihovih vodja.Identitet se iz istorije preselio u politiku i pravo (KiM je dobar primer, kada je van Srbije ono je identitetski problrm, kada je u Srbiji politicko pravni.CG je od politicko0pravnog postala identitetski problem).Identitet koji ne moze da izdrzi gradjansku slobodu pojedinca, koji gradjanina pojedinca, a time i slobodu, shvata kao opasnost za svoj opstanak, osudjen je na „povratke sebi“, obnavljanje istorijskih matrica koje su se vec pokazale kao preslabe da zastitete i od jugoslovenstva i od komunizma, a koji su sve kolektivisticke matrice koje, zajedno sa osecanjem nepravde zbog desevanja iz devedesetih, zaista moze da gurnu srpski narod u fasizam, „kada se istorijske okolnosti promene“

    Свиђа ми се

  7. Maestralno od Akademika S. Antonica.Ne bi ni zarez dodao.No,evroatlantisticki pregaoci me razbudise….“najtacnije je da se radi o „malogradjanskoj“ i „plemenskoj“ opciji“…plus i ..“deca…vicu „Kosovo je Srbija“, a kada odrastu i suoce se sa time sta je Srbija, stanu u red za iseljenje, uglavnom u tu Ameriku..“Uzmimo za primjer tzv. Makedoniju i Bugarsku.Nisam nigdje nasao da brozove juznjake i Bugare bilo ko optuzuje za plemensko ponasanje ili malogradjanstinu.Naprotiv,briselski diktati se usvjajaju brzinom svjetlosti.A,redovi pred ambasadama traju od sredine devedesetih.Niko ne govori „Jedrene su Bugarska“,svejedno Bugara je 2,5 miliona manje(25%) u odnosu na popis iz 1991.A,sjeverni juznjaci.Ha,ha..Zadnji predsjednicki izbori bili ili-ili.Naspanovana atmosfera do usijanja.Izlaznost 41%.tj toliko ih zaista i zivi.Umjesto 2,2 miliona oko 1,4 miliona.Nedostaje 30% populacije.Kad budem u prilici pisacu i o iseljavanju Srba,zabludama oko tvrdnji da bas najbolji odlaze…Uzgred,u Pragu,koji nije osjetio nikakve sukobe u 20 vijeku,centralni je grad u Evropi za sve USA SLUZBE(NSA,CIA, radio S. Evropa..)Prosjecna plata oko 31000 kruna(1150 evra)..u manjim mjestima ispod 600.Toliko o boljitku…

    Свиђа ми се

  8. Kosovo i Metohija.Nikakva juzna pokrajina.Kolijevka.Centar.Srce i mozak.
    Vrijedan covjek,25 sati dnevno radi,sve zna,suve desetke na fakultetu,borbeni tifoz,Predsjednik A.Vucic ljutito porucuje kako je sve gotovo.Nismo ga slusali,jelte,a sada smo sve izgubili.Samo,ko nam je i kad bilo sta ponudio ? KO ? KAD PRISTANEMO NA KOMUNISTICKE GRANICE TZV KOSOVA,sami otvaramo pitanje Vojvodine i betoniramo tzv BiH.Ako je ovo fasizam,onda ja jesam…

    Свиђа ми се

  9. „Ona deca koja americkom ambasadoru vicu „Kosovo je Srbija“, kada odrastu i suoce se sa time sta je Srbija, stanu u red za iseljenje, uglavnom u tu Ameriku.“ Србија је колонија, у којој страни господар америка поставља режиме, купује продаје прави законе…Понашање америке овде је слично њеном понашању према јужно-америчким банана државама. Униште привреду и војску, поробе банке а потом, помоћу својих плаћених пудлица „контролишу развој“. Наравно, ни о каквом развоју нема ни говора. За то шта је Србија данас, најодговорнија је америка. Направљен је такав амбијент, да је многим младим људима једина опција да побегну одавде. Једина брана потпуном слому је Косовски мит. Срби су имали посла са многим великим завојевачима, али никад са овако организованим и перфидним колонизаторима и зато је крај неизвестан. Видећемо да ли је Српски народ способан да се суочи са можда највећим искушењем у историји или ће нестати као што ће нестати многи балкански народи.

    Свиђа ми се

  10. Srbija je jedina drzava u kojoj je „gradjanin“ politicka opcija.“Gradjanska politicka opcija“ je recenica koja samo u Srbiji ima smisao.Ova druga opcija, ne-gradjanska, koja sebe, trenutno, naziva suverenistima, mesajuci teritorijalni integritet i suverenitet koji pripada samo pojedincu, kao gradjaninu, ne uspeva ni da imenuje svoju poziciju. Kakvi su oni suverenisti, hobsovskog tipa, imaju nekog suverena koji ima slobodu da nam svima radi o glavama.To vec imamo u vidu Vucica.Ali, cak je i Hobsov suveren morao da postuje ugovor, inace je narod imao pravo na pobunu, dok srpski suveren nije ogranicen ni sa cime, osim, mozda, suzama srpskih „suverenista“.“Kosovski zavet“ nas nije spasao ni zaveta kralju Aleksandru da cemo mu cuvati Jugoslaviju, ni zaveta drugu Titu da ce biti Tito posle Tita, niti je sacuvao KiM u granicama Srbije, niti cirilicu i samo glup covek veruje da radeci isto, „vracajuci se sebi i svojim korenima“, moze dobiti drugaciji rezultat.Imam utisak da kada bi Dnevnik pocinjao sa „dogodine u Prizrenu“ ne bi smetalo ni da svih trideset minuta bude Vucic.Citav ovaj sistem, koje ce nas gurnuti u katastrofu, bio bi prihvacen, samo da Vucic promeni mantru.Sa druge strane, i „malogradjanisti“ misle na isti nacin, i oni se bave istorijom nastojeci da njenom kriminalizacijom uspostave diskontinuitet, koji „suverenisti“ hoce da prevazidju, i time oslobode Srbiju „viska proslosti“.I jedni i drugi zive u proslosti, politicki jalovi, prepustajuci sadasnjost stranackim vojskama i njihovim neprogramskim, neprincipijelnim koaalicijama.I jedni i drugi zive u neslobodi cekajuci da im je donese drugi, Zapad ili „promenjene istorijske okolnosti“.Kosovo nije pitanje identiteta, vec medjunarodnog prava i ugovora o nenasilnoj promeni granica.Posto zivimo u plemenskoj zajednici u kojoj zakoni nemaju nikakav znacaj (tako Bokan u svojoj propovedi prica o Hrvatu koji zaogrnut u sahovnici ide Knez Mihajlovom, a mi ne mozemo nista jer se pridrzavamo zakona, samo ne ponovivsi Titovu, a to je njegov pravi svetac, „da se ne treba drzati zakona kao pijan plota“.Narod kome zakoni ne znace nista, mora da prica o mitovima i zavetima, da se od slobode krije u proslosti, cakajuci da se „promene istorijske prilike“, a on ostane isti (identican), jer on sam nije u istoriji, vec proslosti, i ne moze da menja svoju istorijsku poziciju.

    Свиђа ми се

  11. Проф. Антонић је изванредан, као и увек.

    Кључно је да схватимо да нисмо – како су многи од нас мислили, и мисле – извојевали победу против сила идеолошких и биолошких потомака титоиста, и да је рат против безбожја, аутошовинизма и самопорицања, као и свих унутрашњих и спољних чинилаца који та зла инструментализују, у пуном јеку, а да многи од нас тога нису ни свесно.

    Зато, организујмо се, наоружајмо се интелектуално, и ухватимо се укоштац с тим злом.

    Свиђа ми се

  12. Чланак проф. С. Антонића доста драматично указује на неке чудне и опасне појаве у нашем друштву. Да неки појединци, боље рећи по Ф. Кафки, грађани Н.П., Ф.Д. и други узимају себи за право да проглашавају појаву фашизма у Србији, да ауторитарно предлажу признавање отете Покрајине Косова и Метохије за нову државу, да бране „беспомоћне“ албанске грађане од „великосрбства“. Србија, изнутра нападана овим својим грађанима, би требало да се на одговарајући начин брани. Али пре тога би требало да усвоји неке принципе. А први принцип је одбрана и заштита Устава државе. То не би било нешто непознато у савременом свету. Све земље бране своје највише правне акте. А ово поигравање са називом највећег зла у Двадесетом веку, би требало такође подврћи контроли. Не може се неко или неки назвати фашистима или, још горе, рећи да се у Србији рађа фашизам. Чиме се то доказује? Да ли можда Шешељевим упоређивањем неког данашњег политичког покрета са некадашњим „љотићевцима“? Кога то они данас подсећају на фашисте и зашто? Зар је одбрана дела државне територије од отимања фашизам? Фашизам је управо и отимање територија од суверених држава. То су у Другом Светском рату и чиниле нацистичка Немачка и фашистичка Италија. Краљевина Југославија им је била главна мета на Балкану. Србија треба да се одреди као држава по питању заштите своје територије. А то мора да почне од њеног врха власти. Тако ће се и разни „усамљени мислиоци“ одвићи од својих „блиставих“ порука да се требамо одрећи „Косова“. Пре неког времена је и у Скупштини Србије усвојен „Закон о забрани негирања Холокауста“. Ова земља заслужује да се у оваквом окружењу и притисцима заштити „Законом о забрани пропагирања отуђења и предавања своје територије“. Иако је то одређено Уставом Србије, који се гура у страну када се говори о решавању Статуса Косова и Метохије.

    Свиђа ми се

  13. Zamagljujemo.Akademikov tekst je jasan.Ovim stranputicama gubi se esencija.Pricali smo o etiketiranju.
    Kosovu Metohiji.Tacka.Kakva istorija?Nalijepiti etiketu cijelom narodu,i to kakvu….“i samo glup covek veruje da radeci isto, „vracajuci se sebi i svojim korenima“, moze dobiti drugaciji rezultat“…Mnogo je bolje biti glup nego zao.Glupost se ne siri,zloca opija. Vuk Draskovic,Filip David,Vesna Pesic,Dobrica Cosic,David Albahari,Srdjan Dragojevic,Goran Markovic,Zivorad Kovacevic,Sonja Liht,Zarko Korac,Branka Prpa,Biljana Kovacevic Vuco…Dostojevski je svojevremeno rekao -„svi smo mi izasli iz Gogoljevog „Sinjela“… Koliki bjese brozov „krombi“ kaput ?

    Свиђа ми се

  14. Nije ziv.Mozda nije eticno.Ali,posto smo bili na suprotnim stranama u ratu(on preko Igmana u „opkoljeno Sarajevo“,ja na “Vidikovcu-Trebevic,bajta i tako to)skrenuo bih i ja u sumaglicu.Zivorad Kovacevic..“Od 1974. bio je osam godina gradonačelnik Beograda, a potom član Saveznog izvršnog veća (SFRJ) i predsednik Komisije za odnose sa inostranstvom (1982-86). Bio je ambasador SFRJ u Vašingtonu od 1987. do 1989.“ Da razvedrimo,nakon smaknuca „liberala“(uf,jedva napisah ovu laz) kao podoban postavljen za gradonacelnika.Dakle,tvrdji,gori,skloniji uklanjanju od Latinke,Koce,Marka…e,takav covjek moralise ..“Nema uopšte sumnje da je regionalizacija i decentralizacija Srbije jedna od bitnih prepostavki za napredak na evropskom putu. To znaju dobro i donosioci odluka u Srbiji i to će biti dodatni važan razlog da se suprotstave pokušajima da se dovede u pitanje autonomija Vojvodine. Apsurdno je nuditi autonomiju na Kosmetu, gde i nema države Srbije, a dovoditi je u pitanje onde gde ona ima svoje duboke istorijske korene.““februara 2009.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s