Хиљаде доктора и медицинских сестара напустило је Румунију прошле деценије,што је довело до озбиљног мањка особља

„Морамо да променимо потпуно све да би људи остали“; Габријела Думитру, 65 година, лекар у породилишту у Слобозији, Румунија (Фото: Шон Вокер/Гардијан)

(The Guardian, 21. 4. 2019)

Габријела Думитру је требало да се пензионише пре више година, али уместо тога њен радни дан је дужи него икада раније. Шездесетпетогодишњакиња чини половину тима од два доктора на одељењу за неонатологију у Слобозији, депресивном градићу на два сата вожње од румунске престонице Букурешта.

Думитру ради три или четири двадесетчетворочасовне смене недељно, а када је могуће одспава сат на софи у собичку украшеном сликама мачића. Њен колега има 75 година, и званично је пензионисан пре 15 година. Њих двоје обављају посао четири или пет доктора, а годишње на свет донесу 1.200 беба и брину се о онима које су рођене уз потешкоће или са недостацима.

Неонатолошко одељење у Слобозији је мали прозор који гледа на већу кризу у Румунији, земљи из које је отишло хиљаде лекара и медицинских сестара за веће плате у Западној Европи током протекле деценије. Поврх тога, румунска медицинска криза је мали део огромног тока људи из средњоевропских и источноевропских држава [који одлази] од када су оне постале чланице Европске уније.

Широм региона, владе се боре да се носе са последицама тога што су многи од најталентованијих младих људи отишли и док многи политичари у региону играју на карту страха од имиграција да би задобили подршку, истраживања су показала да је проблем емиграције акутнији. У недавном истраживању, више од 50% Румуна је рекло да је забринуто због утицаја емиграције на њихову државу, што је највиши проценат међу свим државама обухваћеним у истраживању.

Процењује се да је 3,4 милиона Румуна напустило земљу у деценији након придруживања Европској унији, према истраживању Румунских лидера у бизнису док је министарство здравља проценило да је у истом периоду отишло 43.000 лекара. У међувремену је организација Биро за истраживање становништва (Population Reference Bureau) са седиштем у Сједињеним Државама предвидела да ће румунска популација опасти за 22% до 2050. године, што је најокомитији предвиђени пад у свету, због комбинованог утицаја емиграције, високе смртности и мале стопе наталитета. На суседну Бугарску односи се слично забрињавајуће предвиђање.

У округу Јаломица, чији је Слобозија главни град, 44% радних места за докторе је упражњено, према најновијој доступној статистици министарства здравља. Широм земље, ова бројка је 26%, што значи да земља плаћа школовање младих лекара који је потом напусте.

У Слобозији је планирано да се докторка придружи одељењу за неонатологију прошлог новембра, међутим, према речима Думитру, након што је болница финансирала припремно стажирање у болници у Букурешту како би је припремила за њен посао, она је једноставно нестала пошто је завршила обуку. То није био први случај да болница остаје без свог новог упосленика зато што је он напусти.

Раед Арафат (Raed Arafat), држави секретар за ванредне ситуације, и сам лекар који је раније водио хитну медицинску службу у граду Таргу Муреш (Târgu Mureș) рекао је да је први талас миграције био пре него што се Румунија придружила Европској унији 2007. године, када су многе медицинске сестре отишле у Италију. „Тада смо изгубили читав контингент сестара у Таргу Мурешу у периоду од две године, потом смо обучили нове и сместа смо остали без половине њих“, присећао се.

Када се десио удар економске кризе годину дана после приступања Европској унији, ствари су постале веома лоше. „Остали смо без лекара за које смо мислили да никада неће отићи, најквалификованијих лекара. То је имало утицај који се није могао поправити“, рекао је Арафат. Он је рекао да земља посебно пати због особито великог мањка лекара хитне службе и анестезиолога.

Многе источноевропске државе су доживеле пад броја становника између 2007. и 2018. године

Придружење Европској унији било је огромна прилика за талентоване младе Румуне да путују, студирају и раде у Западној Европи привучени високим платама и бројнијим могућностима. Обављају се десетине летова дневно са аеродрома широм Румуније не само за Лондон, Париз и Рим већ и за многе мање регионалне градове где десетина хиљада Румуна путује да би радило. Али то је направило велику провалију на домаћем тржишту рада.

У покушају да заустави одлазак медицинских стручњака из земље, влада је удвостручила зараде у овом сектору током прошле године, али борба да се задрже талентовани људи је посебно тешка у многим румунским областима у унутрашњости земље, где су економске могућности скучене.

У Слобозији, за било кога амбициозног има мало прилика. Великим разнобојним словима исписано је име вароши на централном тргу, што је покушај да се  околиш учини живописнијим, али мало је посла за младе људе и свега неколико зграда је изграђено од пада комунизма.

У скромној канцеларији локалних новина, новинар Андреи Бану (Andrei Banu) слеже раменима када га питамо има ли било шта да се ради у Слобозији и почиње да се смеје када чује питање да ли млади људи имају перспективну будућност у граду.

Не напуштају земљу само квалификовани радници. „Три милиона Румуна живи изван земље, многи од њих имају слабе квалификације, и без овога имали бисмо огромну руралну незапосленост“, каже Кристијан Гинеа (Cristian Ghinea), председник Уније за очување Румуније (Uniunea Salvați România). „Истинска трагедија је што се систем не мења довољно да их привуче натраг“ Његова странка планира да води кампању за европске изборе идућег месеца под слоганом: „Вратићемо вашу децу“ (We will bring back your children).

Влада се нада да ће повећање плата у медицинском сектору бити прекретница у процесу одласка медицинских стручњака, али за сада резултати не обећавају. Министар просвете, Екатерина Андронеску (Ecaterina Andronescu) изјавила је раније ове године да је 10.000 лекара напустило Румунију 2017. и 2018. године.

Слобозијска болница (Фото: Шон Вокер/Гардијан)

„Велика већина оних који напуштају земљу учинило је то из економских разлога“, рекао је Калин Попеску–Таричану (Călin Popescu-Tăriceanu), председавајући румунског Сената. Влада је спровела драматично повећање зарада, рекао је, „како би прекинула ово злосрећно и неугодно кретање“. Признаје, међутим, да за сада резултати нису ништа посебно.

Попеску–Таричану је рекао како се нада да ће Брегзит бити покретач за румунске лекаре и медицинске сестре који раде у Уједињеном краљевству да се врате кући и наводи речи своје познанице, медицинске сестре, коју су звали пријатељи раније отишли из земље да раде у Британији и који су је питали да ли су приче о повећању зарада у Румунији које су чули заиста тачне.

Арафат је рекао како земља сада може бити сигурна да људи неће више одлазити због новца, али додао је како је систем оптерећен беспотребном бирократијом, што значи да чак и лекари који желе да се врати могу да чекају месецима пре него што обаве сву папирологију. „Потребан нам је проактиван програм како бисмо вратили ове људе“, рекао је.

У Слобозији, Димитру се слаже како су се радни услови у болници драматично побољшали од грозне ситуације током 90–их година прошлог века наслеђених из изоловане комунистичке државе Николе Чаушескуа, у чије време је она почела да ради. Она је такође с добродошлицом дочекала повећање плате. Међутим, рекла је, није све у новцу.

„Сећам се како сам пре двадесет пет година морала да бришем  новорођенчад на смрзнутом симсу прозора одмах до сектора це“, казала је. „Сада имамо сву опрему која нам је потребна и плате су повећане. Али није све у новцу, морамо да променимо практично све, укључујући менталитет у друштву, да би људи желели да остану и да раде овде“.

За чланак је додатно извештавала Лаурентиу Колинтињану (Laurentiu Colintineanu)

Шон Вокер

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић

Categories: Посрбљено

Tags: Милош Милојевић, Румунија, Шон Вокер, емиграција, здравство