Татјана Лазаревић (КоССев): Боримо се са лажним вестима и бринемо за безбедност

Иритира ме то што трошимо енергију на бављење лажним вестима и борбу за безбедност, уместо да се бавимо свакодневним новинарским послом, казала је уредница портала КоССев

Фото: Снимак екрана ФБ странице

Ко стоји иза профила на друштвеним мрежама који су посвећени искључиво нападима на опозиционе политичаре и медије који су критички настројени према власти? Анонимност на интернету још увек им омогућава не само да то питање остане без одговора, већ и да се број страница намењених кампањама лажних вести и говора мржње вишеструко повећа.

Фејсбук страница „Земун је наш град“ у почетку се бавила дељењем лепих фотографија и мотивационим порукама. Почетком ове године мења име, али и садржај својих објава, трансформишући се у огласну таблу за нападе на опозиционе лидере и независне медије. Последњи у низу таргетираних је портал КоССев, који је означен као албанска пропаганда, због чега је уредница затражила реакцију Министарства унутрашњих послова.

„Врло је скандалозно и јасно показују дубину друштвене кризе у Србији. Лично сам врло осетљива на сваку врсту друштвене неправде и неистинитих вести. Иритира ме то што трошимо енергију на бављење лажним вестима и борбу за безбедност, уместо да се бавимо свакодневним новинарским послом“, казала је уредница портала КоССев Татјана Лазаревић.

Страница „Београд је наш град“ своје објаве плаћа, како би били приказани великом броју грађана, без обзира на то да ли је прате или не. Сви спонзорисани постови објављени су у последња два дана, а лого странице, као и садржај, врло су слични оном који је био дељен путем странице „Србија наша земља“, која више не постоји.

На њој је некад стајао линк ка домену српске верзије сајта Брајтбарт, који је у жижу јавности доспео лажним вестима у време председничке кампање у Америци, а чији је председник Стив Бенон након инаугурације Доналда Трампа постао главни стратег Беле куће.

Стручњаци кажу да њихов модел лажних вести пласираних популистички копира велики број страница широм света, због чега је од питања да ли је Брајтбарт дошао у Србију важније – коме погодују такве објаве?

„Апсолутно није релевантно да ли је то прави Брајтбарт или није. У стручној заједници те врсте операција се зову ‘психолошке операције’, односно кад се друштвене мреже, односно нове технологије користе за неку врсту креирања јавног мњења које није пуко информисање, него садржи неке елементе пропаганде“, каже Андреј Петровски из „Схаре“ фондације.

Та пропаганда спроводи се анонимно, због чега је врло тешко пронаћи наручиоца и финансијера кампања које често подразумевају таргетирање и говор мржње. Овај проблем није карактеристичан само за Србију, каже Петровски, али подвлачи да се владе широм света активно боре против дезинформација и напада на интернету, док је у Србији заштита практично непостојећа.

„Једино што, практично, можете да урадите јесте да пријавите тој платформи, која би онда реаговала кроз неко време и уклонила садржај који је експлицитно говор мржње или нешто што није примерено или није у складу са политикама коришћења те друштвене мреже“, рекао је Петровски.

Након великог притиска јавности, Фејсбук, Јутјуб и остале друштвене мреже у последње време почеле су више пажње да обраћају на борбу против лажних вести и таргетирања појединаца, међутим, магични штапић за уклањање оваквог садржаја са интернета још увек – не постоји.

Наслов и опрема: Стање ствари

(N1/КоССев, 30.4.2019)

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , , ,

4 replies

  1. Ја не разумем шта ови људи хоће. Имате две могућности. „Тешку“ цензуру, каква је постојала у тоталитарним системима, где ће иза сваке вести да стоји неко ко ће да процењује да ли је та вест „исправна“ и „подобна“ и друга варијанта је да имате медијски зверињак у којем ће вечито трајати бруталан медијски рат, па ако вас неко напада и ако вам је то битно, ви узвратите. Трећа варијанта не постоји. То што мале Ђокице заговарају, да постоји слобода писане и изговорене речи, али да буде по неким правилима, поштено, морално, исправно, истинито, шта год да они под свим тим подразумевају, то не постоји нигде и није могуће да постоји.

    Свиђа ми се

  2. О чему коме се ради о глави?Убијамо човека у нама без потребе више.Ду$а је у НоСу.

    Свиђа ми се

  3. …… Последњи у низу таргетираних је портал КоССев, који је означен као албанска пропаганда, због чега је уредница затражила реакцију Министарства унутрашњих послова.
    „Врло је скандалозно и јасно показују дубину друштвене кризе у Србији. Лично сам врло осетљива на сваку врсту друштвене неправде и неистинитих вести “, казала је уредница портала КоССев Татјана Лазаревић.
    ++++
    У импресуму овог портала пише:
    Sajt je pokrenut 07. februara 2014. godine, uz dvomesečnu finansijsku podršku Britanske ambasade u Prištini. Sajt je kasnije radio na volonterskoj osnovi, a od juna 2014. do danas, podržali ga sledeći donatori: Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Prištini, Britanska ambasada u Prištini, „Balkanski fond za demokratiju“ iz Beograda, Narodna zadužbina za demokratiju (fondacija NED), Danski savet za izbeglice (DRC), Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS) i UNMIK.

    Portal ima za cilj da tačno i pravovremeno informiše srpsku zajednicu na Severu Kosova o aktuelnim događajima, tzv. post-briselskom periodu i aktuelnim političkim i društvenim procesima, ali i širu javnost o srpskoj zajednici na Kosovu i u Metohiji.
    Redakcija portala KoSSev dobitnik je nagrade “Dušan Bogavac” za etiku i hrabrost 2018, a urednica Tatjana Lazarević iste godine izabrana je za ličnost godine nedeljnika “Vreme”.

    Trenutni donatori su: Ambasada Sjedinjenih američkih država, Ambasada Velike Britanije u Prištini i UNMIK. Mišljenja, vesti, zaključci, ili preporuke, izraženi na ovom sajtu, ne odražavaju nužno stavove naših donatora

    Нисам убеђен, да циљ који је оснивач портала поставио могу да реализују запослени примајући плату од крволочних англосаксонских убица Србских грађана.

    Свиђа ми се

  4. КоССев је на платном списку британске амбасаде – што уопште не крију.

    Толико о „#FreePress“.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s