Анђела Вујошевић: НАТО бомбардовање 1999. у немачким медијима

Осврћући се на дешавања у Немачкој и на политичка дешавања у Србији током НАТО бомбардовања 1999. године, могуће је анализирати лексику коришћену у тадашњим чланцима магазина Шпигел (Spiegel) и сместити одређена средства у различите конотације

Речи и њихова употреба одувек су предмет како лингвистичких, тако и уопште научних истраживања, јер полазимо од тога да кроз језик упијамо свет око нас, па тако језик конструише и представља нашу стварност, потврђујући Хумболтову тезу да је различитост међу језицима у ствари различитост у погледима на свет. Занимљиво је како се кроз лексику реализује мишљење, осећање и намера говорника, јер употреба одређеног израза указује на одређени говорников став. Полази се, дакле, од тога да речи имају одређена значења. На почетку 20. века је Карл Ото Ердман указао на то да речи немају само дескриптивно значење, већ често садрже одређену конотацију. То је зато што не користимо речи само да нешто опишемо, већ оне често представљају неко „вредновање“, односе се на објекте у стварности и носе са собом одређена значења.

Језички искази, осим когнитивне компоненте, садрже одређену емотивну компоненту и могу бити носиоци говорникове намере, при чему се емотивна компонента и намера говорника не посматрају као додатне конотације, већ имају подједнако важну улогу у реализовању језичког исказа као и когнитивна компонента. Ове три значењске димензије установио је Херманс Фриц, немачки лингвиста, према којем се функције језичког знака реализују на три равни: когнитивној, емотивној и деонтичкој. Деонтичко значење је значење одређеног исказа које на реципијента треба да утиче као апел да он нешто уради.

Осврћући се на дешавања у Немачкој и на политичка дешавања у Србији током НАТО бомбардовања 1999. године, могуће је анализирати лексику коришћену у тадашњим чланцима магазина Шпигел (Spiegel) и сместити одређена средства у различите конотације.

У Немачкој је током 1999.године једно од важнијих питања било учешће у војној интервенцији НАТО снага, јер је то било прво војно ангажовање Немачке након Другог светског рата. По питању рата, земља је била подељена, па су се уочавале разлике у ставовима источних и западних Немаца, па тако источни Немци у другачијем културно-политичком окружењу ипак нису подржавали интервенцију НАТО-а.

У ставу 1 члана 26 устава Савезне републике Немачке из 1949. године стоји да све радње које ометају слободан живот становништва, као што је припремање и вођење војног напада, крше устав и кажњиве су. Тако Немачка учешћем у војној интервенцији НАТО снага крши сопствени устав, али су немачки медији извештајима о “новом Холокаусту” на Косову, поређењима Милошевића са Хитлером и Стаљином, као и о колективној кривици српског народа, стављајући знак једнакости између народа и Слободана Милошевића, доприносили обликовању колективне свести о потпуном уништавању албанског становништва “..које је приморано да бежи да би се спасило од етничког чишћења и масовних силовања” (ди Грација 2017: 93). Повлачена је паралела између српских злочина на Косову и Хитлерове политике уништења, где се парола “Никада више рат!” (нем. Nie wieder Krieg!) појављивала у нешто измењеном облику “Никада више Аушвиц!” (Nie wieder Auschwitz!), што се све може схватити као аргументовање и оправдавање НАТО бомбардовања. Немачком јавном мњењу је тако аналогијом између Срба и нацистичке Немачке наглашавано да се бори против другог Хитлера. Немачки парламент је, уз већину, донео одлуку да учествује у акцији НАТО-а која је названа “Савезничка сила”, која је трајала од 24. марта па до потписивања споразума у Куманову, 10. јуна 1999. године, чиме је и окончано НАТО бомбардовање.

Негативан став о државној творевини Југославији вуче корене још од раније, јер се већ 1989. године, када је СФРЈ још увек била суверена држава, појављују чланци у којима није реч о Југославији као целини, већ се појединачно говори о тадашњим деловима републике, Србији, Словенији, Хрватској итд. Тако је СФРЈ посматрана као “Пандорина кутија у којој су под кључем држани народи вештачке творевине Југославије.”, како у својој књизи “Србија у огледалу немачке штампе” пише Љиљана Глишовић.

Разлика у гледиштима је очигледна, страни медији су сматрали да се ради о спречавању етничког чишћења албанског народа на Косову, док се у Србији на то гледало као на војни удар и насилнички напад на једну суверену државу.

За означавање НАТО бомбардовања коришћена су разна лексичка средства у различитим интензитетима, па ћемо их навести уз примере и анализу њихових значења.

  1. Angriff (срп. напад)

  • „Spiegel: Wie lange sollen die Angriffe dauern: Tage, Wochen oder gar Monate?

Scharping: Bis Milosevic einlenkt.“ („Alle hatten Skrupel“ – Spiegel 13/1999)

  • „Aus Angst vor den Nato-Angriffen (…) verstecken die serbischen Milizionäre alle Panzer und schweren Waffen in den Häusern und Scheunen der Albaner.“ („Ihr kommt nie wieder“ – Spiegel 15/1999)

 Основно референтно значење овог појма је „започињање борбе или рата“.

Најфреквентнији придеви коришћени у језику уз ову именицу feindlich (срп. непријатељски) и terroristisch (срп. терористички), што нам указује да ова именица носи и одређену емотивну компоненту. Према Хермансовом моделу се, због придева уз које се јавља, на емотивној равни реализује као негативно конотирана. Затим, најфреквентнија именица која се јавља као уз појам Angriff је Abwehr (срп. одбрана), што даље указује на то да је присутно и његово деонтичко значење, јер се у свести реципијента јавља асоцијација да онај ко је нападнут, треба да се одбрани. У истраженим чланцима јавља се у сложеницама, у комбинацији са речима Luft– и Bomben– (срп. ваздушни и бомбашки напад) које га додатно описују, дакле реч је о ваздушним и бомбашким нападима, при чему се код реципијената јављају асоцијације на ваздушно разарање и уништавање незаштићене копнене територије, која као слабија страна у сукобу не може узвратити напад или остварити адекватну одбрану.

  1. Krieg (срп. рат)

  • „Kanzler Schröder steht im Krieg gegen Jugoslawien für Bundnistreue,…“ („Aus freier Überzeugung“ – Speigel 16/1999)

Овај појам представља највећи проблем, јер се користи и за означавање тадашње ситуације на Косову између српског и албанског становништва. Појам рат у његовом референтном значењу не треба додатно објашњавати, појам који се у језику реализује као супротност лексеме мир, али треба истаћи да садржи конотативну компоненту – за рат су нам потребне две сукобљене стране које употребљавају оружане снаге, што у одабраним чланцима није тако конотирано.

Користећи овај појам за означавање НАТО бомбардовања СРЈ, и у немачким у српским медијима, истакнуто је да се ради о рату против Југославије, па тако именице који се јављају у комбинацији са именицом Krieg, ближе описују ову ситуацију, као да само једна страна ратује – она која напада и засипа бомбама из ваздуха. Тако Angriffs-, Luft– , Bomben– (срп. нападачки, бомбашки и ваздушни) носе деонтичка значења, тј. реципијенту приближавају и сужавају слику поменутог рата. Реч је о рату који се изводи из ваздуха, дакле напада се цивилно становништво једне територије, извршава се напад, који се спроводи бомбама у циљу уништења и разарања.

  1. Intervention (срп. интервенција)

  • „(…) frei für die Intervention der Nato im Kosovo.“ („Wir hassen, wir leiden, wir meinen es ernst“- Spiegel 16/1999)

Интервенција се најчешће у језику повезује са придевима humaniär, millitärisch или bewaffnet (срп. хуманитарна, војна, оружана) , а јавља се у координацији са речима Einmischung и Aggression (срп. уплитање, агресија). Појам носи одређене конотације, у зависности од тога у којим се комбинацијама јавља.  Овај појам чешће јавља у немачким медијима, а када се јавља у српским, ради се о преводима страних чланака и извештавању новинара у иностранству. Тешко је рећи да ли је реч у одабраним чланцима негативно конотирана, јер је значење које ова лексема носи акција оружане силе једне државе ради утицања на збивања у држави. Интервенција се, на деонтичкој равни, реализује као потреба да се нешто изврши у циљу побољшања тренутне ситуације или решавања проблема. Реципијенту је јасно послата порука да је у некој ситуацији дошло до крајње тачке, тренутка када се мора интервенисати, умешати или притећи некоме у помоћ. Тако се, кроз превођене чланке објављиване у недељнику НИН и кроз извештавања новинара дописника, користећи баш појам интервенција пресликава свест страног јавног мњења, као и појединаца, о бомбардовању НАТО-а као о акцији која је морала бити извршена у циљу побољшања, регулисања проблема и обезбеђивања бољих околности у СРЈ.

  1. Militäraktion (срп. војна акција)

  • „Die Nato spricht ja nicht einmal von Krieg, die Militärs reden nicht zufällig von (…) Militäraktionen.“ („Einladung zum Mißbrauch“ – Spiegel 13/1999)

 Очекивано је да акција, која у свом референтном значењу означава чин, покрет, неку радњу, за резултат има и неку реакцију, што је деонтичко значење ове лексеме. Дакле, реципијенту се шаље порука да извршена акција треба да изазове и неку повратну реакцију, као што је био случај код лексеме Angriff (срп. напад).

  1. Bombardement (срп. бомбардовање)

  • „ (..) weitet die Nato ihre Bombardements gegen Jugoslawien.“ („Das Gespenst von Vietnam“ – Spiegel 14/1999)

У језику се појам Bombardement јавља у координацији са именицама Luftangriff, Krieg и Kampf (срп. ваздушни напад, рат и борба) што указује на конотативно значење које овај појам садржи. Бомбардовање је и једно од најчешће коришћених лексичких средстава за овај догађај 1999. године, што се у језику усталило као најприхваћеније. Појам носи одређену негативну конотацију, јер се у референтном значењу јавља именица напад, чиме се делом може објаснити и деонтичко значење појма бомбардовање, али које није упечатљиво као код лексеме напад, који асоцира на одбрану.

  1. Aggression (срп. агресија)

  • „Laut Belgrad waren das Ergebnis dieser kriminellen Nato-Aggression über 1000 Tote und 4000 Schwerverletzte unter der Zivilbevölkerung…“ („Ziellos und traumatisiert“ – Spiegel 16/1999)

Појам Aggression јавља се у координацији са појмовима Intervention и Einmischung (срп. интервенција, уплитање), а као његови синоними јављају се лексеме Angriff и Anschlag (срп. напад). Реч је, због свог референтног значења, негативно конотирана, а овај појам био најчешће коришћен на српском језику за означавање НАТО бомбардовања СРЈ 1999. године.

У првом броју недељника објављеном након почетка бомбардовања, 1. априла 1999. године, у рубрици „Реч недеље“ наведен је управо појам агресија, где аутор Јован Ћирилов наводи најкраћу дефиницију овог појма: „неизазван напад у циљу потчињавања“,  што је и основно референтно значење ове речи. Уз реч агресија јављају се придеви брутална, жалосна и сулуда, што указује на интензитет, последице и на нелогичност узрока исте. У основном значењу овог појма садржана је и лексема напад, којом се делом остварује и деонтичко значење на основу асоцијације напад-одбрана. На емотивној равни реч се реализује као негативно конотирана, агресију трпи неко ко је није изазвао, а ко је при том слабији и самим тим се налази у улози жртве. Ово значење додатно појачавају и придеви коришћени уз овај појам у наведеним цитатима.

Полазна тачка истраживања била је тврдња да речи обликују свет око нас, што је и анализом лексике потврђено. Тако се у српском језику издвајају лексеме агресија, бомбардовање и напад, што даље обликује колективну свест и мишљење јавног мњења о овом чину, а у немачком се издвајају именице Angriff, Krieg и Schlag (срп. напад, рат, удар). Разлике у коришћеној лексици, као и разлике у фреквентности одређених лексема, потврђују тезу о различитости језика као различитости у погледу на свет. Извештавање о НАТО бомбардовању СРЈ 1999. године било је присутно већим интензитетом у српским медијима, што је и очекивано, јер се догађај ипак одигравао на том тлу, али важности догађаја доприноси и извештавање страних медија.

Кроз приказану анализу семантике лексичких средстава у одабраним чланцима увиђамо да се социјални феномени попут културе, демократије, глобализације или тероризма развијају на лингвистичкој равни кроз семантику коришћене лексике, и тако утичу на оформљавање мишљења појединца, колективну свест и емоције одређене социјалне групе.

Извори:

  • Вујчић (2013): Н. Вујчић, Das Konzept „Jugoslawien“ in den SPIEGEL-Berichten von dem Kriegsbeginn – eine diskurslinguistische Untersuchung der SPIEGEL-Artikel aus dem Jahr 1989 у: Д. Недељковић / Н. Вујчић: Sprache und Literatur dies- und jenseits der Mauer(n) / Језик и књижевност с обе стране зида. Зборник у част Божинке Петронијевић поводом 65. рођендана, ФИЛУМ: Крагујевац, 145-160.
  • Глишовић (2001): Љ. Глишовић, Србија у огледалу немачке штампе 1987-2006, Београд, Службени гласник
  • ди Гразиа (2017): Б. ди Гразиа, Зашто је НАТО бомбардовао Србију 1999?, Београд, Албатрос плус
  • Hermanns (1995): F. Hermanns, Kognition, Emotion, Intention. Dimensionen lexikalischer Semantik. In: Harras, G. [Hg.] Die Ordnung der Wörter. Kognitive und lexikalische Strukturen. Berlin / New York, 138-178.
  • Calic (2010): M. J. Calic, Geschichte Jugoslawiens im 20. Jahrhundert, München, Verlag C.H.Beck

http://www.spiegel.de/spiegel/print/index-1999.html

https://www.dwds.de/

https://www.duden.de/

(PULSE, 24 .3. 2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

1 reply

  1. Tekst je odlican! Jako poucan i kvalitetan, zanimljivo je videti kako je rat predstavljen u nemackim novinama. Svaka cast autorki teksta!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s