Амбасадор Русије у ЕУ Владимир Чижов: Разграничење пут ка Великој Албанији?

Ако успеју да се договоре, предлог о разграничењу би могао да успе. Али то може створити преседан који би могао довести до проблема и у Северној Македонији, где значајан део становништва чине Албанци”, рекао је Чижов

Владимир Чижов (Фото: Википедија)

Предлог о разграничењу Косова могао би да успе, али то може да створи преседан за друге земље у региону у којима значајан део становништва чине Албанци, изјавио је Владимир Чижов, амбасадор Русије у ЕУ.

У интервјуу за грчки лист Катимерини, он је, говорећи о Преспанском споразуму Атине и Скопља, изјавио да је њиме нарушен Устав Македоније, референдум проглашен неважећим, председник га није потписао, а сада ЕУ тврди да то треба да буде пример за решавање сличних проблема.

„Прво на шта помислите је Косово. Косово је, успут, веома компликовано питање. Ако успеју да се договоре, предлог о разграничењу би могао да успе. Али то може створити преседан који би могао довести до проблема и у Северној Македонији, где значајан део становништва чине Албанци”, рекао је Чижов, преноси Танјуг.

Он је додао да је видео неке мапе Велике Албаније, у коју је укључен и значајан комад Грчке.

На питање да ли су односи са Русијом извор трења између земаља ЕУ, рекао је да је упозоравао да би велико проширење ЕУ из 2004. године могло имати проблема.

„Те земље смо познавали боље него што су их знале западне чланице ЕУ. Значи, знали смо да је у неким од тих земаља идеја о придруживању и ЕУ и НАТО-у била у великој мери вођена жељом да се што више удаље од Русије”, рекао је Чижов и додао да се не могу бирати своји родитељи, ни комшије.

Говорећи о наводном мешању Русије у америчке председничке изборе 2016. године, као и предстојеће изборе за Европски парламент, Чижов је рекао да је „тешко коментарисати непостојеће ствари”, као и да Русија као држава никада не интервенише у унутрашње послове других земаља, па чак ни Венецуеле.

Одговарајући на питање новинара да ли види „почетке краја Путинове ере”, с обзиром на смањење његове популарности, рекао је да је популарност председника Русије вођена током догађаја и да је сада „нормалнија”.

„Мислим да му то не смета превише. То је његов последњи мандат, он не мора да брине о свом реизбору”, додао је Чижов.

(Политика, 20. 3. 2019)

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , , ,

1 reply

  1. Ова експанзија Албанаца показује њихову, сада већ отворену, намеру, да словенско становништво потисну што више са централног Балкана. Оно што треба да забрине, је подршка од светских моћника за остварење њиховог циља. Од почетка њихових намера ка ширењу по словенском
    Балкану, крајем XIX века, они су добијали подршку већих држава и империја. Прво је Аустроугарска.успела да им створи државу 1913. године. Када су при крају I Балканског рата јединице црногорске војске кренуле према Скадру, дошла је наредба о заустављању. Тиме је одређена граница будуће државе Албаније. У току II Светског рата Хитлерова Немачка и Мусолинијева Италија су створиле пробни модел „Велике Албаније“. Срећом, она је трајала колико и рат. Од 1990-тих година прошлог века, овај пројекат настављају да, у почетку тајно па све јавније, подржавају и готово све земље западног блока. Са Србијом су то урадили бруталном НАТО агресијом са отимањем Косова и Метохије. Црну Гору и Македонију припремају са подршкама њиховим кооперативним режимима. Ови као да не реагују на очигледно ширење албанске мањине у својим земљама. Како је однос Запада према словенској групи народа познат, не треба гајити наду да ће ширење албанске нације бити заустављено. Једино досадашњи посебан однос Запада према Грчкој, као „колевки“ европске цивилизације, може да успори продор Албанаца на северозапад Грчке. А то би требало да послужи сада угроженим словенским „државицама“ да се освесте и заједнички пруже отпор албанској експанзији. Руска федерација као водећа и највећа сила словенске расе, не може остати по страни када се угрожава опстанак њених мањих сународника.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s