Никола Н. Живковић: „Мој одговор критичарима“

Ја се не бавим дељењима етикета, већ покушавам да анализирам зашто je огромна већина руског народа незадовољна Путином. То је чињеница

Никола Н. Живковић

На сајту „Стање ствари“ 10. јануара 2019. објављен је мој текст „Вучић је Путин без атомске бомбе“. Одјек на мој прилог превазишао је сва моја очекивања. Седам дана после објављивања мога прилога, нашао сам преко сто коментара. Разуме се да нисам у могућности да одговорима на сва писма. А и кад бих то урадио, тиме не би нимало унапредио дискусију о заданој теми. Сем тога, многи коментари се понављају, тако да ми и то олакшава посао. Зато ћу се ограничити на оне критике које, како ми се чине, су карактеристичне и као такве доприносе појашњењу проблема и отклањању неспоразума. Изузетак су, наравно, они коментари који злонамерно у моја уста стављају речи, које ја нисам никада ни казао, а ни написао.

Пријатно сам изненађен да велики број коментара долази из Русије. Разуме се, ласкаво је када читам да највећи број руских коментара добро, па чак и похвално говоре о моме тексту. Полазим од тога да, ваљда, Руси боље знају како се данас живи у Русији него ја, или моји српски критичари. Или, како један Рус то лепо каже „дорогие братья – сербы“, ви сте прво били одушевљени Путином и његовом владом. Но, како време одмиче, он ипак код многих Срба није „испунио ваша очекивања, па се зато осећате обманутим“. И на крају поставља сасвим оправдано питање: Ко је крив? Да ли Путин? Или ви, Срби, јер не познајете какво је реално стање у Русији?

Други, Ј. Д., похвално говори о мом тексту и на крају закључује: „Чуди ме да се на тај текст (још?) нису бесно обрушили ватрени (пост)совјетофили, (псеудо)русофили, путинофили“.

Пошто се Ј. Д. јавио на почетку коментара, могу да га умирим, јер су се његове прогнозе заиста и обистиниле. Убрзо после његових реченица, заиста су се неки „бесно обрушили“ на мој прилог.

Наводим овај пример. ЗГРАНУТ: „Из свега се да закључити да је дуг боравак у Немачкој г. Николу Живковића „узео под своје“. Свака част Немачкој на технолошком напретку, животном стандарду, војничкој дисциплини народа, демократији… она је ипак држава која је, на правди Бога, побила милионе људи! Не бих се поносио да живим у таквој земљи.“

Да подсетим. У Немачкој, заједно са Аустријом и немачким делом Швајцарске живи око један милион Срба. Да ли се они поносе што живе у Берлину, Бечу, Минхену или Базелу? Вероватно ће одговори бити „и овакви и онакви“. Да ли је тих милион Срба Немачка „узела под своје“? И шта то уопште значи? Написао сам књигу „Срби у немачким медијима од 1990. до 2000. године“, издавач: „Прометеј“, Нови Сад. У њој можете да нађете имена Немаца, који су ризиковали много. Неки су чак изгубили и посао. Зашто? Само зато што су бранили Србе и одвратне сатанизације које је владала (и још и данас царује) у немачким медијима и уопште у штампи Запада. Часна имена тих Немаца можете наћи у тој мојој књизи. Исто тако позната су нам имена, на пример, највиших представника руске политичке елите, као што су Козирјев или Черномирдин, који су долазили у Београд и представљали се „као браћа Руси“, а дан после тога – договорили су се са америчким политичарима како да сломе отпор Срба.

Бранко: „Похвале г. Живковићу на чланку који је очигледно отворио живу расправу, са прилозима који у великом броју откривају искрени напор да се сагледа руско a преко њега и српско стање онаквим какво је, без погубног улепшавања. Погодио је нерв, вероватно без такве намере; сасвим сигурно није имао велике претензије за овај приказ, тако да су неки негативни коментари форме чланка и детаља промашили тему. Велико хвала руској браћи, поготово Сергеју, на сведочењу истине, на труду уложеном у коментаре и на трпељивости према неким аргументима изражених буком и увредом, у недостатку правих аргумената.“

И ја сам благодаран руском критичару Сергеју и зато ми, надам се, читаоци неће много замерити, ако подробније цитирам његове коментаре: „Ваша неподношљива путинофилија озбиљно вређа интелигенцију. Ви појма немате какво системски урушавање иде у свакој сфери у Русији. И 100 % у праву Павел Тихомиров и Никола Живковић… О ви нама ту, још смете да причате бајки о Путину. Престаните! У Русији колониална политика се спроводи. Немојте још ви, човек са улице, нама ту објашњавати за шта ми морамо да будемо захвални власти. За уништавање здравља деце у школама, за сиромаштво испод нивоа достојанства? Ви видели како живе народ 10 км од Москве? И ако видели – настављате своју причу? Онда ко сте ви? Шта ви знате иначе? И још смете нешта да говорите „ја знам“! Не, не знате. И обманујњте српску јавност голом јефтином пропагандом. Сви иоле крупне фирме ради у офшорима. Па онда узмите образовање, медицину. Између осталог, ја сам и доктор наука, и дуго сам радио у Србији. озбиљно ме је изнервирала Драгана Трифковић. Ето вама мој глас из Русије, не српски из иностранства и… свако незадовољство руском влашћу аутоматски сврставате у ред издајника. Социална економска ситуација у РФ много гора него у Србији! Ви једноставно не желите да чујете шта вама озбиљни Руси кажу. Такви као Драгана Трифковић путиномани објективно ради у истом правцу са либералима. Да ли су нама потребне такве српске патриоте, који нама паметују о политици Путина? Нису.“

Сергеј је, колико сам могао да видим из његовог писања, предавач на једном руском универзитету. Вероватно је лингвиста, слависта, јер, ево, пише и на српскоме. Како ми се Сергејев допринос дискусије чин важним, преостали део његових коментара оставио сам у фусноти овог текста[1].

Текст Николе Н. Живковића на „Стању ствари“

Уредник руског сајта Анатолиј Степанов јесте међу ретким руским критичарима, који је незадовољан. Ево како он брани Путина: „…зарплаты, повышены пенсии; все пока плохо, но по сравнению с 90-ми…“. Дакле, признаје да су „плате и пензије још увек лоше, но када се упореди са деведесетим годинама, онда је данас много боље“. Каква је то наопака логика! Путин влада од 2000. године! Зар ћемо и 2040. говорити: „Али данас још увек боље живимо него 1990! Или него 1945!“

И замислите А. С. jесте главни уредник руског сајта, и за себе тврди да је монархиста и православни! Игорь Макаров пише: „Ваш шеф Степанов – это худшее воплощение сервилизма и холуйской покорности, карикатура на русский патриотизм“. И на крају Макаров каже: „Ја сам Рус, живим у Русији и зато могу да кажем, да све критике које је аутор Живковић упутио на рачун Путина и његовог режима су 100% тачне.“

Најбољи пример такве ружне карикатуре пружа текст „Путин, један поглед из Србије или Што је за Немца добро, за Руса је погубно„. Објављен је и на сајту „Стање ствари“, 24. јануара 2019, а аутор је Ранко Гојковић. А поднаслов: Поводом текста Николе Н. Живковића „Вучић је Путин без атомске бомбе“, Стање ствари, 10. јануар 2019. Аутор почиње тврдњом да њему „није нимало лако, имајући у виду и моје лично дугогодишње познанство са Николом, имајући у виду да су његови преводи са немачког језика, без икакве сумње, од великог националног значаја. После овог текста о Путину, могу да кажем само да би било боље да се задржао на писању о средини коју добро познаје. Очито, Русију Никола веома слабо познаје.“

Мој коментар: Веома је лоше када неко приватно меша са, рецимо, јавном дискусијом. То што он хвали моје немачке преводе, хвала му, но то просто није наша тема. А што се тиче „добронамерног савета“ Р. Г. „да би било боље да се задржао на писању о средини коју добро познаје. Очито, Русију Никола веома слабо познаје“, то довољно говори о интелектуалним и моралним квалитетима аутора. Ко је Р. Г. да дели оцене, ко добро познаје Русију, а ко не? По ономе, што је написао, могу само да кажем, да је он овим текстом показао, да управо он слабо познаје Русију. То нисам казао само ја. Довољно је да прочитате његов текст, као и руске коментаре.

Р. Г. се упушта у дубока теолошка разматрања као „да је Господ као Творац свега видљивог и невидљивог“. Да би најзад претећи закључио: „Рационалистичким схватањем како историје тако и садашњости, неки тадашњи Николе Живковићи писали су текстове и против Цара Николаја. Излагали су неке конкретне факте са којима се тешко спорити, као што их излаже и Никола. Но, потом су горко жалили и плакали због својих заблуда.“

Прочитао сам ове реченице три пута и просто не могу да верујем, о чему то Р. Г. пише. Све је то лепо и добро, Но, то никаквих веза нема са мојим текстом.

Ранко Гојковић

И онда ово: „Жао ми је што је мој пријатељ Никола Живковић стао на њено чело, вероватно се несвесно на тај начин придруживши најамничкој либералној булументи којој је Путин крив и за суше и за поплаве у сваком делићу земљиног шара…“

Прво, Р. Г. није мој пријатељ. А после овог текста, сигурно је да то неће ни бити. Ја имам десетак пријатеља, а верујем да је то случај и код већине људи. Имам и тридесетак добрих познаника и стотињак познаника. Р. Г. је могао да буде само ово последње. Никако пријатељ. Остаје загонетка, како је аутор нашао да ме доведе у везу са „најамничком либералном булументом“. Истина, и овде сам добро прошао, јер аутор одмах после тога налази за мене олакшавајућу околност: „вероватно несвесно“.

На велико разочарање Р. Г. и ја ћу му, нимало нескромно да кажем, да и из овог мало што сам казао имам пуно право са се убројим међу „Србе који познају Русију“, ако то уопште неко може да каже. На крају овог текста, у библиографији, навешћу део мојих радова који су објављени на рускоме, у руским медијима.

Аутор се жали: „Нисам консултован од стране Николе уочи писања текста.“ Не консултујем се ни са киме када пишем текст. Када бих то радио, онда не бих био аутор, већ коаутор, или нека врста партијског радника, који ради по задатку. Но, када имам неко питање, свакако нисам никада ни помишљао да се обратим за савет Р. Г. Познајем ја, на срећу, неколико људи, пријатеља, у чији укус и оцене имам поверење и тада бих се свакако њима обратио.

Аутор се поверава, како познаје велики број „мишљења о Владимиру Владимировичу Путину“, а затим додаје, да се она „прилично разликује од мишљења како либералног олоша, тако и екстремних ура-патриота са деснице, чија штива, очигледно, наш пријатељ Никола чита са великим жаром“.

Како аутор зна, кога и шта читам „са великим жаром“? Када бих ја сада заиста навео, шта ја на руском читам, то би изашло из оквира ове дискусије и претворило би се у инфантилно надметање типа: Ко од нас више познаје руске писце, историчаре и уметнике? То је као кад деца учествују на ТВ-квизу!

И када сам већ помислио да ће ме строги „Велики инквизитор“ осудити на најгоре муке, одједном се Р. Г. показао милостив, јер рече: „Ја те људе не осуђујем, лично сам правио исту грешку када сам пре двадесетак година…“ Дакле, не преостаје ми друго, него да чекам двадесетак година, па да се и мени просветли ум!

Наша јавност је упозната да су Р. Г. „као српском госту указали су ми част да се обратим скупу и ја сам том приликом предао Митрополиту Омском Владимиру икону светог владике Николаја на поклон. Уследила је здравица за српски народ…“ Поново постављам питање: Какве то има везе са овом нашом дискусијом?

Аутор се најзад на крају враћа теми: „Имајући то у виду, зар је могуће нападати и Путина и Вучића због сусрета који ипак значи зближавање наше две државе и наша два народа… Ако Вучић јача везе са Русијом… ја ћу то подржати, нећу пљувати. Заиста ми није јасан став појединих Срба који због своје мржње према Вучићу, замерају Путину што је посетио Србију. Па ваљда би требало да будемо срећни ако је Путин успео да га бар мало отргне из смртоносног загрљаја Запада. Филозофија – ја не волим Вучића и љут сам на Путина што га подржава, прилично је детињаста, да не кажем наивна.“

Све што је овде Р. Г. изнео, ништа није тачно. Сусрет Вучића и Путина није нимало допринео „зближавање наша два народа“. Путин и руска амбасада у Београду разговарају само са Вучићем и српском владом. Русија овде прави исту грешку, као што је урадила са Украјином. Амбасадор Русије у Украјини Черномирдин није неговао никакве контакте са милионским руским народом у Украјини, већ је искључиво одржавао контакте са олигарсима, са тим истима, који су године 2014. уз помоћ Американаца извршили пуч у Кијеву. И уместо да одговара, Черномирдин је био награђен највишим државним одликовањем. Сетимо се само „славног“ Черномирдиновог посредништва године 1999. током бомбардовања Србије. Био је обична марионета Запада. Уосталом, као и бивши министар спољних послова Русије Козирјев, који данас живи на Флориди. Данас, године 2019, најновији руски ледоломац носи име „Виктор Черномырдин“.

Ја сам јасно казао, да у мојим критици нема ничег личног, па, разуме се, нема места ни мржњи. Друго: Од „смртоносног загрљаја Запада“ ни после ове посете ми се нисмо нимало одмакли. И даље смо тамо, где смо и јуче били. Дакле, тога да „ја не волим Вучића и љут сам на Путина“ нема у моме тексту, већ то аутор проналази сам, јер му просто, чини се, тако лепше звучи.

Р. Г. наставља: Све ове ствари „довољне су да истински српски и руски патриоти не иду ђоном на Владимира Владимировича Путина“. А ко су то „истински патриоти“? Где је то место у тексту, где моји истомишљеници и ја „иду ђоном на Владимира Владимировича Путина“.

И на крају Р. Г. закључује: „То свакако не значи да не долази у обзир конструктивна критика Владимира Путина, она је чак пожељна. Међутим, текст Николе Живковића, на моје велико разочарење, далеко је од конструктивне критике.“

Иоанн Дубињин у коментару кратко и блиставо одговара: Зато, одмах да кажем да се не слажем са овом оценом г-на Гојковића: „Текст Николе Живковића далеко је од конструктивне критике…“ Не знам зашто, али „конструктивна критика“ (баш као и „поштена интелигенција“) ме неодољиво подсећа на мрачна времена после 1944 г. Уопште узев, „конструктивна критика“ је contradictio in terminis, јер свака критика је конструктивна, а ако то није – онда је то клевета. Да ли је, можда, то г-дин Гојковић желео да имплицира о тексту г-на Живковића?“

Моју пажњу привукао је и коментатор Деда Ђоле: „Хвала Никола и хвала СС, за овај лепо написан и врло документован текст који је изазвао ватромет реакција. Нама је Русија увек била велики брат а њен цар заштитник. Међутим, небо је високо а Русија далеко. О Путину ми мало знамо. О животу руских грађана такође. Много сам научио из богато документованих коментара Дубињина, Макарова, Сергеја, Тихмориова. Добро би било да нам неко од путинофила (на пр Драгана, Порфирије, Донкихот) објасни доделу ордена г Вучићу у тренутку кад хиљаде и хиљаде незадовољника траже правду на улицама Србије. И оповргну овде изнете чињенице о свакодневном животу руских грађана… Захваљујем аутору за овај чланак који је изазвао дебату и конфронтацију какву одавно нисмо видели. Не познајем стање у Русији те сам захвалан Сергеју који га је убедљиво описао и који се одлично одбранио од ниских и неаргументованих напада. У већим градовима Србије грађани су и вечерас на улицама. Протествују против Вучића. Шта ли Путин доноси Србији осим ордена Вучићу? Један добар одговор на ово питање већ је дао Никола Живковић на крају свога чланка. Паметни људи које помиљеш нису насели. Напротив! Углавном су лепо оценили и Николин чланак и коментаре Сергеја и Дубињина. Пре свега зато што су и тај чланак и ти коментари озбиљни и препуни доказа, аргумената, чињеница. Приметили су и твоје коментаре (под разним именима) као и коментаре Донкихота и Порфирија који су садржали нападе на личност, увреде и оптужбе. Без аргумената, без доказа“.

***

На крају. Вучић је погазио устав земље, поставио чврсту границу између Северне Митровице и Србије, протерао српску државу из дела Косова, који се налази северно од реке Ибра, уништио српску привреду, а српске националне интересе потпуно је подредио интересима Запада (пре свега Америке). Тиме се Путин јасно стао на страну мањине у српскоме народу, на страну СНС странке, који су очигледно равнодушни према судбини Србије и српског народа.

Владимир Путин и Александар Вучић у Београду (Фото: Танјуг/АП)

Све смо то већ видели на примеру Украјине. Како се могло да догоди да Кијев“, „мајка руских градова“, постане русофобски? Из истог разлога, као што данас многи Срби, разочарани у руску политику, постају русофоби. Како је дошло до тога, да многи Руси, данас држављани Украјине, огорчено и храбро се боре, па и гину у борби „за слободну Украјину“? Ево како. Харков, 95% руски град, дигао се године 2014. на ноге, када и Крим. Удаљен је мање од педесет километра од руске границе. И шта ради Путин и његова влада? Остављају тај руски народ на цедилу и потписују Мински договор, којим Москва признаје да Доњецк и Луганск припадају Украјини. Зар Путин није могао да каже јасно и гласно руском народу и свету, рецимо, следеће: „Украјина је Крајина руског народа на крајњем западу наше велике земље. Провешћемо референдум и они делови Украјине који желе да припадну Русији, њих ћемо да подржимо, баш као што смо учинили и са Кримом. Републичке границе које су бољшевици повукли не одговарају ни етничким ни историјским границама. Ми ћемо бранити руски народ и то не само у Украјини, него и у другим бившим совјетским републикама, где се данас врши терор над људима и то само зато што су Руси.“

Над Србима извршен је геноцид у Другом светском рату и зато Београд није могао да пристане на Авнојске границе, које је правио србофоб Јосип Броз. Милошевић није имао атомску бомбу, па није имао ни војне снаге да тако радикално постави то кључно питање. Путин има војну моћ. Зашто је није употребио? Зато што код њега и код већине његових најближих сарадника не царује руски дух, већ совјетски. И шта сад вреди Путину да је одбранио режим у Сирији, када није одбранио руски народ ни у Украјини, а ни у Казахстану. Просто је невероватно каква се дискриминација врши према Русима у балтичким државама. А Москва је мање више пасивна и немоћна. До године 1990. Казахстанаца је у тој држави било свега 50%. Данас их има већ близу 70%. Руско питање, и то не само у Казахстану, решиће се „природним“ путем. Руси изумиру.

Да Путина хвале, за то постоји довољан број медија, које плаћа руска држава од „Russia Today“ до Спутњика. Ако. То раде све државе света. Зашто не би и Русија?

Ја се не бавим дељењима етикета, већ покушавам да анализирам зашто je огромна већина руског народа незадовољна Путином. То је чињеница. Редовно пратим писање руских медија. Сем тога, имам велики број познаника и пријатеља у Русији и, верујем, да сам добро обавештен о томе, како се заиста живи у тој земљи.

Политика се не састоји у томе да се неко воли или не воли. Интелектуалци не треба да се деле „за“ нешто или „против“ тога. То је посао навијача. Интелектуалци треба да анализирају и постављају питања. Рецимо: Зашто је Путин одликовао Стипу Месића? Због чега тако велики број Руса живи тако бедно? Зашто тако мали број руских грађана поседује толико управо неукусно огромно богатство? Зашто је положај руског народа у Русији тако понижавајући? А Путин на ова питања, колико видим, ни после деветнаест година владавине, није нашао одговор.

На крају, најтоплије се захваљујем на коментарима, као и многобројним е-писмима подршке, које сам до сада примио.

Библиографија:


[1] И онда чиме сте ви незадовољни са руском политиком? Она ради исто – не постоји проблем Срба, постоји само материјални интерес сарадњи са Вучићем. Они кажу да je за 48 сати могуће решити све проблеме од диловања дроге, националне мафије до пропагандистичких издајника. Ко последњих 19 година прописује порезе? Медведев, Кудрин, Греф, Чубајс, Авен и сви остали – то је путинова влада. Ови људи су уништавали Русију у доба Јелцина. Настављају и сада… Текст Н.Живковића је веома прецизна и веома деликатна анализа реалног стања. Него реалност је много гора него што он је рекао. Ви, Срби, због своје засљеплености упали сте у замку своје фантазије која није везана са реалношћу. Реалност нам је ту, оваква: Путин – није почетак него завршетак главних негативних процеса. 1. Ради се о уништењу Руса као Руса (постоји „россијане“, не Руси). За 100 година сатанистичког експеримента руски дух је уништен. 2. Сваки народ у РФ живи боље него Руси, који одбачени већ деценијама на нивоу неподношљивог сиромаштва. Уђете у Татарстан, Чеченију,тамо влада благостање. У Уставу је забрана Русије да има државну идеологију. Хвала, браћо, на добрим речима. Руски народ је УВЕК уз Српски народ. Али недамо себе замајавати никоме. Какву намеру има или нема Путин лично никог не интересује. Битне су само чињењеце. Ко је за вас важнији? Руска влада или руски народ? Зато ми верујемо да је била грешка да Путин одликује Вучића. Председник Србије, то је у Србији ваљда свима јасно, извршио је најтежи облик кривичног дела: велеиздају државе. З Сада ситуација озбиљнСо се мења на горе. Ви то не разумете ситуацију каква је стварно у Русији данас. Поред тога, ви сте толико неваспитани да нашу оправдану критику против руске владе, ви оцењујете да смо ми „ пета колона“. И онда када ви слепо хвалите Путина, морате да знате шта у овом тренутку мисли сваки Рус. Ја говорим о чињеницама, а ви, моји критичари једино што умете то је да лепите етикете. Како се само усудите да мене, Руса, православца, именујете као русофоба! Сем тога, убеђен сам да о Русији више знам него моји српски критичари, који не желе да виде колико руски народ данас тешко живи. Уместо тога ви сте решили да браните Путина, а не руски народ. И много више од вас знам и историју сопствене замље и како стоји ствари. Али не желите да станите на руски страну, да гледате и нашим очима, да поделите нашу бол. Не!!! Нас окривљујете, плујете, хвалите власт. Онда ви и јесте прави русофоб, улизица власти. Зашто, на пример, мошти Љенина и даље су ту, на Црвеном тргу? Ово је чисти окултизам, леш човека који је нанео велико зло Русији и руском народу.“

Advertisements


Категорије:Разномислије

Ознаке:, , , ,

34 replies

  1. То што је аутор горњег текста истакао коментар деда Ђолета ,то се и може опростити. Али, после: „Путин има војну моћ. Зашто је није употребио? “ схватам да нема сврхе читати више ове текстове. Коментатор Драган Буковички је у свом коментару испод текста Ранка Гојковића све рекао.

    Свиђа ми се

  2. Ја се не бавим дељењима етикета, већ покушавам да анализирам зашто je огромна већина руског народа незадовољна Путином. То је чињеница. Редовно пратим писање руских медија. Сем тога, имам велики број познаника и пријатеља у Русији и, верујем, да сам добро обавештен о томе, како се заиста живи у тој земљи…..

    Имате вероватно познанике/ дакле не и пријатеље, како сте горе људе изделили/ у Русији са којима се слажете.Нико се не „дружи“ са „опозитним“ мишљачима. Дакле, ви тврдите, да је ВЕЋИНА руског народа незадовољна Путином!! Када беху избори? КДоби их глат. Или их је ПОКРАО? Што у вашем прошлом тексту и сугеришете. Него, Ниџо/ пошто смо и ви и ја неки „познаници“ из неких времена, диаспорских, ружних..могу да вам кажем да и ја имам познанике, а богами и по неког пријатеља у Русији, а и у Украјини. И да то није тако како ви кажете.И ја код вас само видим, читам да сте ви представник, јасно да јасније не може ОПОЗИЦИЈЕ Путину. И нека- али се онда тако и представите! Каошто сувам и ови шетачи, по БГ, срцу блиски. Као и ,како оно беше, ономад..зо би и Дос?!

    Него, да вам призовем сећања, и емоције, када су „нас“ сатанизовали, како сте се тада осећали? Када су то ДРУГИ радили, Е, видите то исто ви радите сада, добронамерно ..! Ви Русима причате..кудите Путина, чак..чак и као „срБски опозиционар“ сумњам, да ће то пасти на плодно тло, у Руса., Сумњам- јер такав је човек- ако је искрен, а не аутошовиниста- да му напрасто СМЕТА, одвратно му је да га ДРУГИ „саветује“. Разумете? Тихомиров, вам је то врло топло подтонски провукао кроз свој текст..

    Како год, ово је непријатно, односно сада већ постаје напорно.. Ваш „одговор“ г. Гојковићу нећу коментарисати, јер и није за коментар.Острашћен је и нападачки- што његов није био.

    Поздрав,

    Свиђа ми се

  3. Управо коментар Буковички мени се чини скроз празднословијем – ово је празно квазисалонско филозофирање. Чему то служи? Да нико ништа не пише? Да, више нећемо.

    „да пажљиво ослушкавамо сопствену савест. Она никад не лаже“ – па да, онда и ви слушајте своју савест и људе – ово је корисно.

    Свако поштовање, г-н Живковић, врло сликовит и јарки призор!

    Превише озбиљна и „животна“ тема, привуће велику пажњу. Сви ми зависимо на крају од политике Русији.

    Ја примећујем са стране тинејџерски-наивно (у најбољем случају) обожатеља ВВП покушаји створити тотално лажну слику, наметнути сопствену фантазију, своје личне лепе жеље који немају никакве везе са реалношћу, и тиме умекшати, пасивизирати, умртвити вољу и свест народа.

    Најсмешније: Руси кажу да све шта је изнео г-н Живковић је тачна истина. Не сећам тачно али чини ми се да по питању политике владе смо се сложиле по свим тачкама. Руси сви су се сложили! Не познајемо се лично, и наравно нико нам није дао „задатак“ – не замајавате очи вашим болесном брбљањем. Него Срби, нас убеђују да све ово није реална слика. Ја живим ту и сведочим.

    Као да ја сад почњем да убеђујем вас да Вучић није издајник него паметан владар. Па није ваљда ви ипак то боље знате?

    Више од тога. Путинофили СВЕСНО ИГНОРИШУ иманентну природу створеног економског система у РФ. Свесно игноришу, ПЉУЈУ на реалност.

    Ја изнео конкретне економски подаци и „шеме“ као коментари на први чланак г-на Живковића. Ниједан од Путинофила не може да опрвргне ниједан податак. Зато шта они у РФ ЗВАНИЧНИ, општепознати и могу да буду померени само у још горем правцу. Ко ће покушати – ја ћу одговарати свакоме, бесконачно. Али поновим – немате ниједног шанса.

    Онда шта ћете са тим? Да лажете себе и главно другима и даље?

    Нико не сме да игнорише КЉУЧНЕ фактори. Они мењају слику.

    Неко ту је приметио „да сам љут зато шта није по мом“. Па није по мом. И није по апсолутној вечини народа. ОНДА ПО ЧИЈИМ? Идете даље по логици. ПО ЧИЈИМ ИНТЕРЕСИМА СВЕ ТО СЕ РАДИ?

    Отварам Руску народну линију. Један од посљедних наслова: „Дискриминация православных на государственном уровне“ http://ruskline.ru/news_rl/2019/01/24/diskriminaciya_pravoslavnyh_na_gosudarstvennom_urovne/

    аууууу, ДИСКРИМИНАЦИЈА ПРАВОСЛАВНЕ НА ДРЖАВНОМ НИВОУ. А како изгледа у Москви курам-бајрам, не застрашује слика, не? А „црне кварти“ у Москви, целе рејоне само „црне“ (мислим на представнике Кавказа), „тиха окупација“, само криминални бизнес, корумпирана полиција никог не дире (плата, плата мала!!!) Руси не могу ту да живе, оду. „Црне“ школе, клинике, представници у локалној и државној администрацији… Не, не упечатљиво? А шта онда за вас упечатљиво?

    Изнећу само један податак, случајни избор једног од последњег чланка са РНЛ.

    превод главних момената http://ruskline.ru/news_rl/2019/01/25/veronika_skvorcova_na_nizkom_starte/

    Ситуација у здравству. Од 1 јануара 2019 г. почиње посебан пројекат „Здравоохраненија“, о томе је изјавила министар здравства Вероника Скворцова. Ради се о РЕДАКТИРАЊУ ГЕНОМА и ГЕНЕТСКОЈ ТЕРАПИЈИ, регенеративним текнологијама који дозвољавају формирање људских органа из сопствених челија на основу 2д-принтинга. Како? „У период трудночи се спроводи генетска диагностика И УЗ НЕОПХОДНОСТ – ГЕНЕТСКА КОРЕКЦИЈА“, – изјавила Скворцова. Процедуре са децом у мајчином стомаку. То је умешање у природу човека и отворено богоборчество. Кад овај пројекат се демонстрирао у сали, појавио се натпис „Управљење људским ресурсима“. Скворцова још подвукла значај формирања „оптимистичког погледа на свет“ – директно умешање у психику и ПОДСВЕСТ човека (здраво, Тависток!).

    Још само мало: већ у 2016 г. (није то тек сада се појавило!) вице-премијер О.Голодец у писму В.В.Путину констатовала: у Русије НЕДОСТАТОК 240 000 медицинских радника. Разлог: људе сами дају отказ, плата – 12-16 000 руб (шта кажете?) уз непримерен напор и одговорност… У суштини грађане сами плачају систему здравства више од 0,5 ТРИЛИОНА рубаља (а ово мора да буде бесплатно по полису).

    Ово је „дигитална медицина“, а уговоре о „дигиталној економији“ су склоплене током последнег визита руског председника у Србију.

    За мање од 10 година СССР „са нуле“, после разарајучег Првог светско рата и грађанског рата, војног комунизма (троцкизам у чистој форми) и борбе за власт пре почетка Другог светског рата створио око 10 000 нових предузећа, и већ 1942 – Сталинградска битка, победа над УЈЕДИЊЕНОМ ЕВРОПОМ.

    Савет путинофилима: ви изађете из зачараног круга својих ненормалних фантазија. И погледајте на реалну економску ситуацију почетком 2019 године. Одговорите часно себе и нама: како ви карактеришите економску, социалну, демографску ситуацију у РФ? Какви показатељи ви би изнели као кључне?

    Поновим, ја не зовим никог нигде, не зовем делити моје мишљење. Само ћу да браним свој поглед. Али и пажљиво слушам вас – то је индикатор стања свести.

    Свиђа ми се

  4. Autoru su privukli paznju samo komentari koji idu uz njegovu vodenicu.Najvise mu je paznje privukao Segrej kojeg mozda zna, pa mu se cini da je profesor na univerzitetu, mozda ga ne zna, a mozda se i pravi da ga ne zna.Nije mu privuklo paznju kada me je „profesor univerziteta“ Sergej etiketirao kao izdajnika srpskog naroda, jer nisam Srbin, a svi na Balkanu su poreklom Srbi!!!Druga stvar je besmislen sadrzaj autorovog prvog teksta.Sta je on izneo sto bilo ko ko se interesuje za Rusiju ne zna, probleme sa penzionom reformom, zavisnost od izvoza nafte, natalitet, iseljavanje iz Kazahstana, beloruski „litvinizam“…sta…probleme Rusa na Baltiku, kao da su oni od juce.Pa, sta autor misli da Rusija treba da uradi, da ratuje sa NATO-om?SSSR koji je imao i doslovno sto puta jacu vojsku i jos VU nije ratovao sa NATO-om, a sada ce Rusija!?Tome svemu treba dodati i probleme u prenaoruzavanju o kojima se sasvim otvoreno pise i komentarise po ruskim portalima koji se bave naoruzanjem (npr. serija tekstova o mracnim perspektivama ruske mornarice na sajtu ВОЕННОЕ ОБОЗРЕНИЕ)!Putinova vojna moc nije ni blizu toga o cemu autor, on mozda ne, ali srpski rusofili sanjaju!!!Sta je poenta teksta, da se okrenemo Zapadu, jer je Rusija slaba ili, SENZACIONALNO, da se okrenemo sebi!!!Ovo sa Vucicem pokazuje da autor ne poznaje ni Srbiju, a ne Rusiju.Pogazio ustav zemlje, pa gde je ustavni sud, gde je drzavni tuzilac, gde su vojska i policija, gde je ta vecina koja se protivi tome?Da li ruski drzavni tuzilac treba da hapsi Vucica?“Dodelio oreden“, pa Zapad nas je bombardovao, bombardovao je RSK i R.Srpsku, omogucio i opravdao etnicko ciscenje Srba iz Hrvatske i sa KiM, pa ipak ima 90% proEU poslanika u Skupstini (2014-e i svih 100%).“Patriotske“ stranke, ako i postoje medju ovima koje mogu da izadju na izbore, bez koalicije sa proEU nece moci ni da udju u skupstinu na sledecim izborima!!!Gde su ti „rusofili“ kada se glasa?Rusija je bolje zastupljena u parlamentima baltickih republika nego u srpskom.Rusija nema ama bas nikakve obaveze prema Srbiji, jos manje prema srpskim mastarijama, a najmanje prema srpskom kukavicluku sprav njegove sopstvene vlasti!Kakva je Rusija iznutra, carevina ili savez socijalistickih republika, da li njome vlada neki Romanov, Breznjev ili Putin, to je iskljucivo ruska stvar!Nas i Ruse vezuje pravoslavlje, koliko i nas i Bugare!Ako imamo iste interese imamo, ako mogu da se ostvare, mogu, ako ne, svako brine svoju brigu!“Rusofiliju“ u Srbiji pumpaju prozapadno orijentisani mediji, kako bi naduvavali mastarije, a onda kada usledi razocarenje, eto i apstinencije na izborima i onda imamo proEU Skupstinu!Konacno, mozda Rusi poznaju Rusiju bolje od nas ovdasnjih „rusofila“, ali i Putin bolje poznaje Rusiju od bilo kog Rusa, a posebno njenu realnu moc (i to i jeste moja najveca zamerka Putinu, preran ulazak na svetsku svenu i to preko zapadne linije sa Berlinom i Parizom.Kina igra mnogo pametnije, a jaca je od Rusije u apsolutno svakom smislu)!

    Свиђа ми се

  5. @sima

    Избори нису били покрадени. То је био чист израз државног инстинкта. Ми њему изразили безрезервно поверење. Дали шансу НА ПРЕПОРОД ЗЕМЉЕ. Зато шта мислили да он то покушава. И низ података деловао у ту страну. И сви били спремни да поднесемо велики потешкоће. Само да буде државна циљ.

    Главно предизборно обечање В.В.Путина: не буде пензионе реформе. Чим дошао на власт – пензиона реформа. Али не само то. Као земља одмах економски клизнула у провалију. Клизи. Још није настала катастрофа, али врло озбиљно клизи и не може другачије због свог карактера. Уместо опомене следи велико опште изненађење – само погоршавање. Али то и очекивано, само шта све то значи?

    Павел Тихомиров у потпуности је сложио, како ви „заобиђете“ то? Само изнео концепт да нема ко да смене Путина И СМЕНА БУДЕ КАТАСТРОФА. Ја сасвим не улазим у питање промене власти. Ја говорим о карактеру створеног и забетонираног економског система који нема шанса на развој. Ви разумете? Руска економија не може се развијати! А онда то је већ стагнација и неизбежна провалија. Ви реновирате свој комп када има системске грешке? Онда против чега ви иступате? Да тога нема? Има, и „грешке“ које води земљу управо или у катастрофу или у тихо умирање.

    Онда и спољна политика не може да буде суштински променена, она ПРОИСТИЋИ из унутрашње. Ако ВВП тако лако изневерио очекивања свог народа да не буде пензионе реформе – онда где гаранција за принципе у осталом? Ливију заборавили? Није битна? А ви битни?

    Или за вас наша беда није битна? Све то „пета колумна“, „опозиција“. Грешите. Сви озлојеђени и доказани Русија-русо-мрсци СЕДИ У ВЛАДИ ИЛИ НА КЉУЧНИМ ДРЖАВНИМ ФУНКЦИЈАМА. Кудрин, Греф, Набиулина, Чубајс ма јок…. А чија то влада? Па није ваљда Медведева? Понављајте то себе чешће. А „пета колумна“ – само декорација „специјално за пљување“.

    Свиђа ми се

  6. @Komentar ceka pregled

    о, како ви преврћате ствари, управу сам био. Нисам ја вас „etiketirao kao izdajnika srpskog naroda, jer nisam Srbin“ – чиста лаж. Покушај да сви падну на такве јефтине пријеме? Ви сте одузели Русији право да буде велесила, а за Руса по вашом довољно да имају само грађанска, а не Руска права (шта год би то значило) – тешко схватљиво, али приступ усташки, и стојим иза тога. А ко сте ви изворно? Рептилоид? Вера – вододелница нације на Балкану. Нације осим српске формиране са закашњењем од европских процеса формрања нација, од почетка 19. века. То каже сва академска наука на Балкану осим посљедне политичке и плачене ултра-националистичке историографије.

    Осим употребе оружја Русија пре свега мора да води принципиелну, доследну и промишљену политику. Она више ефективна него рат. Доношење и спровођење правих закона. Укњучујучи помоћ Русима ван Русије. Све то може и сада. Стварање сопствене научно-текничке базе ће извуће нашу економију и привуће друге земље. Главно све то више него реално.

    И не, ја не познајем г-на Живковића лично, нико мени није звао, „задаци није делио“. Због специфике посла разумем економску проблематику мислим доста добро.

    Свиђа ми се

  7. @Sergej
    U tvom tekstu samo treba rec „Rusija“ zameniti sa „Srbija“ i bio bi glavna zvezda jutjuba u Srbiji.Sve te ispraznosti cujem i od srpskih „sergeja“.Dobro je sto nema nekog novog Hitlera, pa da povede u oslobadjanje Rusije vas iz Russische Befreiungsarmee!

    Свиђа ми се

  8. @ sergej- Слушајте, код нас се каже овако, када некоме не верујете..“да седи на врелојј ринги, и да виче..вруће, вруће..ја му не верујем“..-)) Те тако ни ја вама. И не желим да настављам разговор. Мени су моји пријатељи довољни. Довољан ми је и Дугин, и Савин..Мењајте га, аман! Што се нама жалите? То је тако ружно…

    Остајте с` Богом,

    Свиђа ми се

  9. @Komentar ceka pregled

    били су већ обожаваоци немачког језика на руском простору. Лоше прошли и проћи. Ферштејн?

    Свиђа ми се

  10. @sima и свим критичарима:

    нико ту се не жали, коме се жалити, људима који који као у лудници вриште да би њима нико не дирао фантазију? Ја браним позицију, која поклапа са ставовима изнетим у чланку г-на Живковића.

    Иначе, да ли можете да наведете реченицу из његовог чланка која није истинита, не одговара реалности?

    Тешко. Онда закључак да је то ЖИВА ИСТИНА. И ваш проницљив и врло емотиван (зато шта исправно осећа болне тачке) интелектуалац поставља врло озбиљна питања и расправља на „табу тему“.

    Моје аргументи су сасвим мали додатак његовом чланку показују: ово озбиљно мирише на катастрофу.

    А нико не може да буде изнад закона и интереса земљи.

    Зашто важно причати: пример са Курилима. Тек сада су завршени преговори Путина и Абе. И Путин је рекао да свако решење мора да буде одобрено друштвом. Примечујете, путинофили: он не каже да териториална питања се не поставља, да нећемо предати Курилска острва и тачка. Него супротно, спомиње хрушчовску Декларацију 1956 која садржи ПРЕДАЈУ Курилских острва Јапану, после закључивања мировног споразума. А Јапан по Сан-Франциском споразуму 1951 г. потврдио резултати Другог светског рата и одустање од Курила! Зашто о томе ни говора??? Декларација 1956 била је денонсирана СССР у 1960 г.! Ово је тачка. Путин ту, у питању териториалног суверенитета, блаже речено, испао незналицом. Али не мислим тако. Због економске провалије спремни за јапанске инвестиције продати Курилска острва. Друштво челично стао на одбрану. Од научника до блогера. И Путин апелира ка друштвеном мнењу – „они неће дати“. Па да. Последња брана. Као увек. Само још гушимо ову брану свим средствима.

    Као да је циљ да сада, када већ иде специфичан рат, да чим више обеснажи земљу, да би она није могла себе одбранити. Да би била пуна провалија као у Првом светском рату. А он не иде варианту СССР пред Другим светском ратом. Осећате разлику?

    Застрашујучи изгледа апелација ка Николају Другом Ранка Гојковића. Мислим и он инстинктивно и тачно осећа ток. Сада понављање препуштања туђој заој воли судбине Русије.

    Никакав један фасцинантан музеј „Бородино“ не може покрити 100 млрд долара сваке године који преливају само у офшор, плус легални одлив капитала, плус куповање валуте и бесконачно стварање резервних фонда који пропадају негде, не иду у руску економију. Путинове банке не дају кредите индустрији. Само да не буде развоја. И реформе који методично урушавају сваку сферу, баш и нафтно-гасни, ни ту нема ништа новог, само се користи ресурсе још од доба СССР.

    Руска влада испуњава савети ММФ не узимаући кредита! Ајде, бре, објаснити, ко за то одговоран и ЗАШТО то је тако? И колико то гази сваког човека на свакодневном нивоу. И каква ПЕРСПЕКТИВА чека нас, када 5 године нема раста благостања (и плата), цене порасли 2,5 пута (колико пао животно стандард?), инфлација 5 % званично, незванично негде 8-10% )најблаже речено), само за 2018 количина кредита грађана порасла на 48 %! Тек било ознака побољшавања у 2013 – онда 2014 ДВА пута пад рубаља у односу ка евру и долару – и све, тако то и остало. То ствара јефтину радну снагу (робови!) и олакшава извоз сировине, даје додатни доходак за светску економију.

    Како би ви вриштали да би Вучић ово вама урадио? Лицемери.

    Руска економија захваљујучи створеном скроз погрешном моделу хране наших и ваших непријатеља. Ми (и ви) нећемо њих победити, ми њих хранимо.

    Док је РФ све овако, ви не можете рачунати на кардиналну подршку. Све је препуштено Западу. Немоћ, много речи нема дела. А и не може!!!

    Мени баш брига шта у вашој лудници се дешава. Али нећу дозволити да ви озлојеђено и јадно нападате на човека, који пише најдобронамерније, и саосећа нашу бригу. Он је са нама, са Русијом. Путина ту има ко да брани, само српско „подвякивание“ још фали. А ко нас да брани – ово је питање.

    И ви остајте са Богом.

    Свиђа ми се

  11. Да је Путин ноћна мора једног натурализованог Немца – ништа необично, шта више – природно. Али, тврдити да је Путин омражен у највећој земљи на свету, где је запослен као Цар – па ви сте, господине еНеН Живковићу, не само цар над царевима, него и творац свега невидљивог!:-)

    Свиђа ми се

  12. @Marko Obilić

    „запослен као Цар“? Какви препарати су творци овакве тврдње?

    Свиђа ми се

  13. Директна последица денежно-кредитне политике Централна банке: раст економије 1 %. Подаци даје сама Централна банка. За одржавање економије потребан раст 2 %. Само за одржавање. Када ниже – онда следи деградација инфраструктуре и социалне сфере. Али када иде рачун раста, само статистичке грешке више од 1 %.

    Повећање кредитне ставке Централне банке и одсуство дугих кредита не дају индустрији развијати се. Директна последица застоја: за 4 године Русија није добила 20 ТРИЛИОНА рубаља који морали да буду без оваквих препрека. Одговорни су сви ко доносе оваква решења.

    Па наравно хистероидни „Путин је Цар“ све објаснио.

    Свиђа ми се

  14. @Sergej
    Вама се може чинити да су моје речи „празнословље“ и „квазисалонско филозофирање“, пошто је очигледно да имате потешкоћа с разумевањем српског језика, на коме сам свој коментар написао. А кључно у ономе што рекох је да бих о стању у Русији или Србији могао писати и црње него што је г. Живковић и његови навијачи благоизволео да уради. Само што у томе не видим никакву сврху.

    За тако нешто ми не би биле неопходне статистике које потежете, премда су ми углавном познате. Последњих 20-ак година врло често боравим у Русији, имао сам прилике да се упознам, дружим и сарађујем с неколиким руским интелектуалцима и уметницима. Али такође сам имао прилике да дуге дане и месеце проведем по руским (као и српским раније) градилиштима, радећи најгоре плаћене физичке послове. На „црно“. Раме уз раме с Таџицима, Киргизима, Молдаванима итд., и, наравно, нашим и Вашим Србима и Русима. Да с њима делим хлеб и робовске услове животарења. Знам одлично шта је гладовање и спавање у трошној дашчари у којој ветар пробија на све стране, без воде, постељине и грејања, негде у Подмосковљу, усред децембра месеца, – зато што „послодавци“ „немају“ да ти исплате ни ситне гроше које су обећали, па не можете да се докопате стана који папрено плаћате.

    Имао сам прилике, као последњи пут пре годину и по дана, да учествујем у салонским наглабањима са руским „друштвеним посленицима“ и неколико момака-добровољаца у Донбасу, са све закуском и здравицама „руско-српској дружби“ и победи словенског оружја. Ипак ми је било занимљивије да изађем напоље и испушим неколико цигарета с једним од тих добровољаца, кога сам запазио јер је, мрко гледајући око себе, избегавао послужење, здравице и богоугодне патриотске разговоре: да чујем како његова породица, такође у Подмосковљу, док он ратује његова породица буквално нема од чега да живи, „а эти козлы там жрут и пьют словно свини“ и баве се којештаријама.

    Могао бих разне овакве примере набрајати у недоглед. Овакве, чисто животне „ситнице“ су ми за разумевање нашег укупног стања користиле више од свих „научних“ анализа и статистика којима нас штедро обасипате и које су, уосталом, јавне и сваком заинтересованом доступне. Чиме сте, међутим, сви Ви који упирете прстом у друге, сами, лично пожртвовали да те статистике не буду катастрофалне као што јесу?

    Сваки добар војсковођа је то постао након што је прошао све чинове и муштрања кроз војну хијерархију, почињући као најобичнији редов. Свако од нас постизање било каквог успеха мора претходно платити низом пораза. Проблем интелектуалаца попут г. Живковића и Вас је што сте рођени генерали. Такви чине огромну већину тог соја људи. Ви одлично умете да упрете прстом у све и сваког што не ваља, само не нудите смислен начин како и са чим бисте то неваљано променили. Ваше је животно занимање да будете „критични“, „згрожени“ и незадовољни. Ви сте виспре(м)но, је л те, указали на оно што не ваља, а ризик и рмбање великодушно препуштате другима. Баш згодна и удобна позиција. И тата би, сине.

    Русија је у доба св. цара Николаја доживљавала најбурнији привредни, животни и сваки други раст по већини статистика и параметара, али никакви успеси не беху ни од какве помоћи том несрећном владару: имао је „интелигенцију“ која је све знала боље, само што није умела да се одржи на власти ни 6 месеци кад је свој циљ најзад постигла. Шта онда може очекивати Путин, који је понешто заиста добро учинио, али је очигледно да је далеко од тога да држи све конце у рукама и да је имун од прављења озбиљних пропуста и грешака?

    Најзад, у целој причи сам постиђен самим надобудним тоном наступања г. Живковића. Такав тон у својој земљи не бих допустио никоме са стране, па макар он био и Рус. То је једна нарочита врста неотесаности. Шта он уопште зна о томе како раде руске државне структуре? Због чега, рецимо, и неки вијци у њој морају бити ту где јесу, без обзира колико лоши били, да се, можда, не би десила нека још гора невоља и штета? О томе очито јако мало знају и они Руси који му тапшу.

    Понављам: веома стрепим због тога у ком се правцу развијају ствари у Русији. Толико, да ме, рекох већ, уопште не би изненадило да се у њој заиста подигне проречено царство антихриста. Најбитнији процеси одвијају се у складу с туђинским, наметнутим обрасцима. Не знам каквом људском памећу би се то могло исправити и зауставити. Испразне и јалове приче с кукумавчењем, какве нам нуде разни живковићи и његови подржаваоци, потпуно сам сигуран, у томе нам не могу бити ни од какве помоћи.

    Свиђа ми се

  15. @Sergej
    Covece, da li si ti normalan!Pises o ruskoj inflaciji, kreditnoj politici centralne banke, razvojnim fondovima i ofsorovima (sve smo to culi od Sergeja Glazjeva na „Fondu strateske kulture“) na srpskom portalu!Sa kojim ciljem, da se pokatolicimo i postanemo deo nemackog lebensrauma, a ne ruskog mira!?Ja na ruskim sajtovima komentarisem oruzje i hokej, a ne Vucica.Sta Ruse briga za Vucica i sta da im napsem, kako je izdajnik, a oni odgovre pa sto ga ne menjate, a ja kazem da su ovi drugi isti, a oni pitaju gde su patriotske snage, proruske, a ja kazem na 1-3% i moraju u koalicije sa zapadnjacima da bi usle u skupstinu, sta bi mi Rusi rekli?Ako Putin ne valja, ubijte ga, pobili ste i proterali tolike velike ljude (Stolipina ste toliko puta pokusali da ubijete, da je na kraju pustio da ga ubijete, nije vise mogao da izadje na kraj sa vama), da ste sada ostali samo ti Serjoza i Putin.

    Свиђа ми се

  16. @Драган Буковички

    без обзира на све хвала на издвојеном времену и детаљној упечатљивој слици. Ја знам о чему ви причате. Ви дајете на нивоу свакодневног живота хируршки тачну слику коју ја дајем на макронивоу. Шта ви на нож доживљавате математичке податке, који објашњавају вашу сопствену слику? „Эти козлы только жрут и пьют, а с нас семь шкур дерут“ управо збо тога шта нашом владом решења су доношене на основу ултралибералних западноцентристичких догми. А они имају однос ка човека као према скоту који мора да ради за 150 евра месечно у најгорим условима. Економске одлуке на основу идеолошких догме блокирају сваки правац развоја. Шта ту спорно?

    Ваш сопствени закључак „веома стрепим због тога у ком се правцу развијају ствари у Русији“. Да, и ми сви ту „стрпимо“!

    Видите, шта битно и за осталих: и ви сведочите да подаци који сам изнео „свима приступачне“. На њиховом основу друкчија слика се и не склапа.

    Онда ја свих вас и питам: а како ви сте успели када располажите истом информацијом да све то игноришите?

    Даље пошто против ваше воље говоримо о једном те истом, а желите да опрвргните, онда излаз само један! Да створите слику о мени као да сам ја јесте ова трула интелигенција која тада уништила Русију и сада главна препрека на путу изванредно паметног владара.

    „Чиме сте, међутим, сви Ви који упирете прстом у друге, сами, лично пожртвовали да те статистике не буду катастрофалне као што јесу?“ „и одлично умете да упрете прстом у све и сваког што не ваља, само не нудите смислен начин како и са чим бисте то неваљано променили. Ваше је животно занимање да будете „критични“, „згрожени“ и незадовољни. Ви сте виспре(м)но, је л те, указали на оно што не ваља, а ризик и рмбање великодушно препуштате другима. Баш згодна и удобна позиција.“

    Одлично страствено речено. Само ништа од наведеног није истина.

    Ви оптужујете на основу уображених ствари. Зар није згодно? Снашли сте на мој рачун. Свему тако приступате?

    Односно цара Николаја Другог: раст и развој постигнут почетком 20 века давао западним стручњацима прогнозу да средином 20 века Руса буде 500 милиона. Развој био баш фасцинантан! Покварена западноцентристичка интелигенција, западни рад (а ко обећавао да га не буде?), православну империју уништили.

    Поука: владар Русије ОБАВЕЗНО мора да буде способан на ранијој стадији препознавати сви изазови од глобалног до локалног новоа и сузбијати њих по свим фронтовима.

    Шта са истоком Украјини? Шта са Сиријом? Све то траје већ пету годину. СССР у Другом светском рату против целе Европе победио за 4 године. Па зато шта исправни економски, војни, социални, морални и тако даље систем. Ови наши и сада паразитирају на инерцији тога!

    А ако извучен само један правац – наоружање (и пропаганда), а социјално-економски срља у амбис, онда у случају рата имамо чиме неко време да ратујемо уз тотални колапс унутра земљи? Да почне грађански рат у позадини фронта? Огромни људски губици – план испуњен – ресурси на располагању уз очишчену територију. Не пада на памет овакав сценарио? Мени итекако пада!

    Сасвим легитимно питање не „труле интелигенције“ него друштва: каква је циљ довођења економије и становништва до ивици издржавања? Какве буду последице? Срљање ће завршити провалијом. И ником не буде „мало“.

    Пустите „тон“. То су сва нормална легитимна питања. А испада као ви плашите одговора.

    Свиђа ми се

  17. @Komentar ceka pregled

    Обрачење на „ти“ ка непознатом човеку је груби моветон.

    Како званични подаци руских државних органа о економском стању у РФ вас навуче да примите католицизам и постанете део nemackog lebensrauma? Ја кажем да 100 млрд се износе у офшор и ви трчате у католичку цркву? Зањимљиво…

    Свиђа ми се

  18. @Sergej
    Многоважаемый господин Сергей.
    Ви противречите самом себи, или, како се то, код нас, у народу каже – скачете сами себи у стомак.
    Прво напишете:
    “И сви били спремни да поднесемо велики потешкоће”.
    А онда, већ у другој – трећој реченици, демонстрирате колика је на самом деле, та ваша „спремност“:
    „Главно предизборно обечање В.В.Путина: не буде пензионе реформе. Чим дошао на власт – пензиона реформа. Али не само то. Као земља одмах економски клизнула у провалију“.
    Е, па сад ја вас да најљубазније питам – какве су то и колико велике тешкоће, које су модерни Сергеји спремни да поднесу? Кад се вама од малог стезања каиша, изазваног смањеним уносом „Хајнекена“ и моцареле у ваше цењене стомачиће – диже коса на глави, како бисте ви тек поднели оне жртве и страдања које су херојски понели неки други Сергеји, који више нису у моди, током немачке блокаде Лењинграда? Мада, из угла Немаца (и адоптираних Немаца, као и простих германофиличара“), ту никаквог херојства и није било:
    https://ria.ru/20190126/1549948757.html

    Свиђа ми се

  19. @Sergej : „Па наравно хистероидни „Путин је Цар“ све објаснио“.
    Многоуважаемый,
    ако вам моја овјашњења парају уши и стварају горушицу, можда поклоните поверење једном одважном и слободоумном новинару, који се, мимо струје, као усамљени глас савести појединца, јавља из самог „срца таме“, „змајевог гнезда“ усташке државе и који је несумњиви и доказани русофил, на квадрат:
    https://www.logicno.com/vijesti/ruska-ekonomija-danas-i-socijalisticka-revolucija-idealna-za-sad.html

    Свиђа ми се

  20. @Marko Obilić

    Да, на потешкоће смо спремни. Али не на директну превару када пре изборе кажеш једно, јавно иступаш против, а после избора управо супратно. То изневерило поверење. Ја о томе причам. И ово није свесна наша жртва, него ка нама однос као према стоци коју ни о чему не пита, само гуше.

    Каква бре мацарела, глупости. Не приписујте мени ови либерални манири. Ја сам сасвим обичан човек без оваквих навика. Само руски производ, кола, чим више тим боље.

    Зањимљив чланак. Одмах боди очи почетак „najbolji potez Vladimira Putina je bilo povjerenje u guvernerku Središnje banke Rusije, Elviru Nabiullinu, vjera u ministra financija Antona Siluanova i veliki tim ministara i poduzetnika zaduženih za energente i obnovu ekonomskog razvoja“. Набиуллина завршила Јелски универзитет САД, прошла програм VLP (International Visitor Leadership Program). Тако о сваком.

    Обслуживање спољног дуга је обавеза, која испуњава се беспрекорно. Али то не кочи а обртно потврђује све моје тезе. Ништа не иде у развој. Сакупљање злата, куповање валуте – ја о томе причам. Само да не пушташ у економију.

    Видите бројки „раста“? То су показатељи стагнације и пада.

    Санкције то су фикција. Они не дирају главно: нафтно-газни сектор. Онда све функционише како ја и тврдим – иде на храну светске економије. Да не би нашкодили себе. Санкције уперене против конкретних олигарха и њихових кампанија. Да би они бунили против Путина. Зашто: па и стање полуколоније за њих недовољно. Потребна пуна колонија. А ја тврдим да независна економија – независна замља. А независна економија захтева кардиналних али сасвим изводљивих корака, без превеликих потреса.

    А довођење до екстремног сиромаштва – управо пут у револуцију. Ово овој екипи потребно? А можда то је јесте циљ…

    Свиђа ми се

  21. @Sergej
    Posto si me nazvao „ustasom’ mozes se oproetiti od „Vi“.Jos samo da navedes cenu autobuske karte od Ufe do Suzdalja i nece mi taj Putin vise prag preci!

    Свиђа ми се

  22. @ Sergej: „А довођење до екстремног сиромаштва – управо пут у револуцију. Ово овој екипи потребно? А можда то је јесте циљ…“

    Ове последње реченице су ме подсетиле на један чланак на Интернету под насловом: – Сергеј Глазјев: Која идеологија ће подићи Русију? Овај занимљив чланак човека који је чувени економиста, академик и саветник председника Путина, говори о могућем путу за излаз из економске кризе и подизање животног стандарда у Руској федерацији. Навешћу неке делове из њега.

    Реализација циљева социјално-економског развоја земље, које је формулисао председник Русије, није могућа без увођења јасне и свим грађанима разумљиве идеологије. У Русији та идеологија не може да не буде социјалистичка.
    Као прво, без идеологије неће успети довођење система управљања социјално-економским развојем у склад са насушним захтевима, које је изнео шеф државе.

    Друго, без критеријума усклађености донесених одлука са интересима повећања друштвеног благостања, систем управљања ће бити лишен носећег стуба – одговорности државних чиновника и руководилаца државних корпорација за конкретне резултате свог рада. Систем управљања ће остајати корумпиран и неадекватан.

    Треће, доминатна вредност у свести друштва је социјална правда. Ако систем управљања са њом није у складу, народ га неће сматрати легитимним. Народ ће се претварати да се потчињава, а чиновници ће се претварати да управљају. Такав систем свеопште имитације, може да створи привид народног јединства, али ће се оно распасти при првим искушењима. Тако се пре једног века срушила Руска империја, а пре четврт века – Совјетски Савез.

    Четврто, социјалистички избор је прогресиван и отвара перспективу укључења Русије у језгро новог светског привредног система. Очувати либертаријанство под изговором одсуства званичне идеологије – значило би осудити себе на место на периферији и улогу краве музаре за америчку олигархију.

    Пето, без идеологије која би објединила друштво и потчинила приватне интересе, укључујући интересе владајуће елите, општенародним интересима, не бисмо издржали светски хибридни рат, који је започет у тежњи да се сачува глобална хегемонија САД. Тешко да бисмо победили у претходном светском рату, да је совјетска Државна банка радила под методским руководством немачке Рајхсбанке, да се Госплан потчињавао рајхсминистарству за окупиране источне територије, да је Гебелс управљао издавањем совјетских новина, а Борман руководио изградњом партије.
    Разуме се да социјалистичка идеологија мора да буде савремена. Пре свега – хумана, да произилази из неопходности поштовања људских права и слобода. Мора бити и патриотска, да држи на највишем месту националне интересе и да у складу са њима гради спољну политику. Она такође мора бити оријентисана на лидерство у социјално-економском развоју на основу нових технологија, то јест она мора бити технократска, прагматична и прогресивна.

    Свиђа ми се

  23. Коментар на „Мој одговор критичарима“
    На овакву врсту писанија свакако нећу одговарати посебним текстом али по проласку светковања нашег духовног родитеља желим само истине ради, себе ради и својих пријатеља ради, у коментару разјаснити неке ствари. Мој текст, одговор на писање Николе Живковића, свакако није био личне природе, написан је истине ради, важности теме ради и обавезе ради према људима који су ме замолили да то учиним.
    Прво, од десетак необоривих заслуга Путина које је набројао Анатолиј Степанов, извући једну из контекста и прокоментарисати тако неумесно, представља манипулацију недостојну хришћанског интелектуалца. Анатолиј Степанов је приредио неколико бисерних књига о руском монархизму, човек је који је добио неколико важних ордена од стране РПЦ, био је у тиму великог владике Јована Сничева и због стотина текстова препуних љубави према србском народу, србском православљу, србском патриотизму (објављивао је у том смислу на свом порталу и текстове Николе Живковића док се овај није дохватио теме коју апсолутно не разуме), па у најмању руку није лепо ићи на њега ђоном због неслагања са сопственим ставовима.
    Друго, своју констатацију да Никола са жаром чита безбожне екстремне ура-патриоте са деснице попут Едуарда Лимонова, засновао сам на линковима које је Никола слао „свом познанику“, то јест мени.
    Свакако невољно и не хвалисања ради, неколико речи и о себи, пошто Никола Живковић упита ко је Ранко Гојковић и утврди да слабо познајем Русију. Русијом и руском културом се бавим од малих ногу, а последњих деценија свакодневно, радно време и много више од радног времена, посвећено је читању или превођењу управо са руског језика. Превео сам четрдесет књига, око хиљаду и по текстова, написао три ауторске књиге и пар стотина текстова, од тога преко стотину на руском језику. Учествовао сам на многим конференцијама, семинарима, округлим столовима у Русији, моји текстови ушли су у низ штампаних зборника, па тако и оних које је издала Руска Академија Наука и Ломоносов универзитет. Када сам написао да познајем много умних Руса који другачије промишљају о Путину, да додам да су то људи дубоко оцрковљени, истинска руска православно-патриотска елита са дубоким познавањем и руске историје и њене садашњости. Да ли Никола Живковић заиста мисли да они не знају и да ја не знам за многе статистичке податке које он износи? Наравно да знају и наравно да знам, много више од тога, али их не тумаче и не тумачим на начин Наваљног и Чубајса и безбожне екстремне деснице. Нису то људи који од дрвета не виде шуму. Они су свесни да постоји либерална Русија и данас није могућ начин владавине као у време Петра Великога. Цар Николај је морао да пристаје на многе ствари због уских интереса елите, мора то често да чини и Путин. Само један пример. Путин је затражио стављање Народне банке под контролу државе али то није подржала његова владајућа партија, интереси многих тиме се поткопавају, олигарси држе у шаци огроман број посланика. Као што његова партија није подржала ни укидање абортуса. Иако сам лично због тога и много чега друго, лично разочаран, свестан сам да инсистирање на питању против кога је већина владајуће елите, може довести до озбиљне дестабилизације. Мислите да сам случајно навео пример да је Иван Грозни био присиљен на стварање опричнине да би се супротставио самовољи бојара…
    Шта рећи на хвалисање „руском подршком“ својим ставовима у виду бољшевика Игора, незадовољног Сергеја и ученог потомка белогардејаца Дубињина који је већ примио протестантски менталитет. Честитам…
    И на крају, нисам знао да се познанику пишу десетине писама насловљених са драги Ранко, да се зове на вечеру на значајан датум у свом животу, да се усхићује текстовима тог познаника, да се обавештава о значајним догађајима из сопственог живота, да се гостује на његовим трибинама… Због свега тога сам и написао мој пријатељ Никола Живковић, због тога сам покушао да ставим до знања да поштујем његов рад али да се са ставовима о Русији не слажем, да сам имао чак обавезу да на такве ставове одговорим. Лично сам захвалан искреним критичарима и да будем искрен нисам очекивао толику количину гордости али шта да се ради живот иде даље. Са своје стране, свом бившем пријатељу и садашњем познанику и његовим блиским, од срца желим свако добро од даваоца добара, Господа нашег.

    Свиђа ми се

  24. Ова дебата – несумњиво је демонстрација алармантних трендова.
    Настављамо да се распадамо, губимо способност да се чујемо.
    Исто и Ранкко Гојковић и Никола Живковић кажу исто: Путин није цар. Он је политичар, ограничен у одређеном оквиру.
    Али ако Ранко наглашава да је „под Путином Русија и даље добијала одређени степен слободе“ (jер пре того под Јељцином била у потпуности колонија),
    Никола, на основу истог обећања, закључује да је „све што Срби мисле о моћи Русије – све то лаж, јер је ситуација у Руској Федерацији само катастрофална“.

    Этот спор, несомненно, является демонстрацией тревожных тенденций.
    Мы продолжаем дробиться, утрачиваем способность слышать друг друга.
    Оба – и Ранко Гойкович, и Никола Живкович – говорят одно и то же: Путин – не Царь. Он – политический деятель, ограниченный целым рядом рамок.
    Но если Ранко делает акцент на том, что «при Путине всё-таки Россия обрела некоторую степень свободы» (будучи при Ельцине полностью колонией),
    То Никола, исходя из того же самого посыла делает вывод о том, что «Всё, что сербы думают о могуществе России – ложь, ибо там в РФ ситуация просто катастрофична».

    Свиђа ми се

  25. Мора да нам опасна времена следе кад се пријатељи више пријатељима не називају и када један Рус покушава да успостави какав такав мир и унесе бар мало спокоја у ове наше редове објашњавајући нам оно што нам здрави разум говори, да Путин није цар, дакле није ни суверен, и није ни аутократа ни апсолутиста. Нас то треба да теши, а не да нас узрујава, осим ове суверености ка којој се иде, мада у данашњем свету појам суверености ваља редефинисати…итд, итд… Овај „серијал“, је био изузетно користан, хвала ауторима текстова, слагали се или не , хвала коментаторима, слагали се или не, хвала Стању ствари,и искрено се надам да смо способни да не читамо селективно.

    Свиђа ми се

  26. Да претпоставимо да је све у тексту тачно. Да проценимо да Русију са Путином чека само зло. Да кажемо да је стање у Русији лоше…
    Тема за Србе не треба да буду унутрашња питања Русије. Тема за нас је могу ли нам и желе ли то Руси помоћи. Управо ти лоши Руси у распаднутом стању. Главна ствар неког патриоте је да оголи зле намере Запада према нама и да укаже на жељу Русије да нам у складу са својим могућностима и интересима помогне. И најгора Русија је за Србе боља од лажљивог и злочиначког запада. Са Западом нас чека то да будемо топовско месо у обрачуну против Русије. Са Русима то исто против Запада. Нама преостаје само да одаберемо страну. Па дајте онда примере из прошлости, дајте историју да нам укаже пут. Ако преживимо на страни Запада, бићемо утопљени у масу безличности и нећемо имати стандард. Ако опстанемо на страни Руса, бићемо утопљени у православно царство и нећемо имати стандард. Нама од других никад стандард доћи неће и бесмислено је продавати се због њега. А сами да опстанемо не можемо. За запад Срби су само проблем и племе за истребљење. За Русе смо браћа (каква, таква). Просечан Рус воли Србе. Просечан Шваба, Енглез, Амер или Француз нас презире.
    Зашто онда не бисмо били са Русима? Ако већ не можемо да избегнемо оно што нам следи, а што нам је наменио Запад, а не Русија.

    Или неко можда мисли да нас чека мед и млеко после озваничења Вучићеве издаје и комадања земље од стране наших пријатеља са запада?

    Свиђа ми се

  27. Нисам бољшевик али волим Отацбину.

    Политика, 16.12.2016. Наслов: Путин: Мир са Јапаном важнији од економских интереса Русије
    Токио – Руски председник Владимир Путин изјавио је данас да је постизање мировног споразума са Јапаном након Другог светског рата важније од економских интереса Русије.

    Спутник, 09.01.2019 Jапански премијер у овом питању ослања на Путина, схватајући да само Путин може да учини одређене територијалне уступке, а да руски народ то прихвати разумно.

    Да ли мир са Косовом важнији од економских интереса Србије?
    Поштовани Ранко, да ли имате одговор? А можда има г. Тихомиров?

    Свиђа ми се

  28. Нити је „огромна већина Руса незадовољна Путином“, нити је разумно од Путина очекивати да вади нас Србе из рупе у којој својевољно обитавамо.

    Свиђа ми се

  29. Jапанско-совјетска декларација из 1956. године је до данас на снази, сматра Путин. Премијер Јапана Абе је подсетио да 9. Члан тог документа одређује да ће Јапану буду предати архипелаг Хабомаи и острво Шикотан.
    Глас Срба патриота (Спутник, 30.01) – Aleksa Rakic: Ne razumijem zasto Rusija uopste pregovara o mirovnom sporazumu. SSSR, tj, Rusija je pobijedila u ratu i tu se ne pregovara nego se postavlja ultimatum. Porazeni moraju da sve prihvate. Rusi se dzaba blamiraju, ispadaju seprtlje kao i mi Srbi.

    Никола Н. Живковић брани и Косово и Курили као лав. Слава му!

    Свиђа ми се

  30. Курили су руско Косово! Срби, устаните у одбрану Курила, а ми устанемо за Косово!

    Постоје два брда изнад Беле Паланке – Велико Курило и Мало Курило. Курила такође има у Далмацији!
    Село Курило (Црна Гора) је настало и развило се у најближој приобалној зони Скадарског језера. На северној страни граница Курила води у правцу мочваре зване Курилски луг. Мада прве помене овог насеља срећемо тек у турским дефтерима с краја XV и првом половином XVI вијека, основано је претпоставити да је оно старије насеље.

    У дефтеру за Скадарски санџакат из 1485. године убиљежен је Жабљак и село Курило са 30 кућа, које су плаћале на обрадиво поље 1100 акчи. Турско насеље је било сама тврћава, град Жабљак, а њему је припадало Курило као варош, тј. као насеље хришћана. А самим почетком XVII вијека Курило је, према попису (1614) имало тридесет кућа са седамдесет осам војника.

    Свиђа ми се

  31. @ Игорь Макаров: Курили су руско Косово! Срби, устаните у одбрану Курила, а ми устанемо за Косово!

    Одкуда такво упоређење, Курили и Косово (Косово и Метохија)?
    Космет је срце Србије. Тамо су почетци српске државе. Отуда се Србија ширила на све стране.

    Него, ја написах за „Sergej“-a да се у Русији препоручује модерна верзија социјализма која би државу и народ извела из садашње кризе и подигла животни стандард грађана, али нема одговора. Имам утисак да вам је некадашњи социјализам од Лењина до Горбачова (и мало Јелцина) толико омрзнуо да не желите да га спомињете. Ипак у тексту мог коментара од 27. јануара, где сам изнео делове из текста вашег познатог економисте Сергеја Глазјева се могу видети добре идеје са новим социјалистичким уређењем у Руској федерацији. Нешто слично постоји и у НР Кини. Ваша држава, као ветеран у светском социјализму, би могла да изгради савршено друштво. Јер има природна богатства, школоване људе и велико досадашње искуство. Треба само да вратите отета богатства од нових тајкуна и оснујете државна предузећа на планској и тржишној привреди. Вама је то много лакше него нама. Код нас су на власти десничари, иначе бивши Марксисти на студијама, који сада беже од социјализма „као ђаво од крста“.

    Свиђа ми се

  32. „Одкуда такво упоређење, Курили и Косово (Косово и Метохија)?“

    Ако силовање и цепкање Србиjе може да се узме као преседан, зашто то не би могли да буду и Курили? Осим тога то је очити пример вапијуће некомпетентности у свим сферама државне управе и у војној, и у економској, и у политичкој.

    Свиђа ми се

  33. @ Asocijator

    па помислио сам да дискусија поводом овог текста сасвим завршена…

    Мало концептуелније одговорићу касније, сад сам у великој гужви. Само „социализам“ код нас (наравно као сваки процес свуда) имао неколико фаза, понекад са узајамно искључујучим векторима развоја. Немогуће причати иначе о социализму, одмах хаос у појму. Од 1917 и надаље до преузимања полуга власти Стаљиним – антиљудски и антиправославни троцкизам, стаљинско доба (где он створио фундамент на свим правцима развоја – на њему и даље се држимо, и отуд васељенска мржња према њему Запада, да не улазим сада у то питање); буржуазна контрреволуција Хрушчова (сада сви његови правци се завршавају, а не почињу!), и директна припрема за распад од доба Андропова. Различити вектори, различит смисао и садржај развоја.

    Свиђа ми се

  34. @Игорь Макаров

    Поводом Кирила:

    наш „полуцар-коментатор“ или не зна (зашто?) или не желе да каже једноставну ствар:

    Јапан 2 септембра 1945. потписао БЕЗУСЛОВНУ капитулацију. Тиме АУТОМАТСКИ Јапан признаје Јалтински уговор који говори о врачању Сахалина и Курилских острва Совјетском Савезу који су били незаконито (!!!) отгнуте јапанском агресијом 1904 г.

    Конференција у Сан-Франциско 1951 г.: то је потписивање Јапаном мировног уговора са завезницима. СССР није учествовао. Али Јапан још једном потврдио да НЕМА суверенитета над Курилама. Тамо била подвала: није било дефинисано А ЧИЈИ суверенитет сада. Али тачно речено ДА НИЈЕ јапански.

    Декларација 1956 г. садржи само НАМЕРУ: потписивање мировног уговора СССР са Јапаном и после тога – ето издајничка диверзија Хрушчова! – предаја ДВА Куралских острва Јапану. А никакву обавезу.

    Декларација 1956 била фактички денонсирована Јапаном (затражио још два острва) и СССР у 1960 г. због опасности дислоцированија америчких снага на предатим острвима и то је то.

    Сада Русија може само ПОСТАВИТИ потпис под Санфранциским уговором (нормална пракса!). И то је то. Питање мировног уговора је решено. АКО СЕ РАДИ САМО О МИРОВНОМ УГОВОРУ.

    А иначе нема неопходности ни у њему – толико година функционишемо без тига, ШТЕ СЕ ЖУРИ САДА?

    Закључак: званично РФ, В.В.Путин не износи овај међународно-правни оквир, који не оставља НИКАКВЕ НЕДОУМИЦЕ.

    Него замајавају стварност и нејасно брбљају нешто у супротности са међународним правом. И још Путин апелује ка „друштвеном мњењу“. Какво ту је „мњење“, када постоји чврст међународно правни оквир. У чему ту није управу Никола Живковић? При чему ту хистероидно набацивање емоција?

    Тако и са Косовом. Сви недоумице Путин ствара сам. Спомињањем формуле „Москва ће подржати свако решење Београда и Приштине“. Затим додаје да „у оквиру Резолуције“, али ОТВАРА простор за ово „свако“. Зашто? Ово је двојна игра. При чему ту лично незадовољство када овакви ствари кристално јасни? Онда какав стварни циљ? Ти да замајаваш очи, ствараш оправдане сумње, и легитимно ми постављамо питање: за који тим ти играш?

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s