Драгослав Пакић: Чанак у Сарајево, Чанак из Сарајева или Правда за Голијата

Завршетак рата би требало да је почетак мира – проналази Чанак рупу на саксији, али мира нема

Ненад Чанак (Архивска фотографија)

И оде Чанак у Сарајево да на порталу „сарајево.ба“ затражи правду за Голијата. Да га одбрани од непристојног, националистичког, клерикалног и надасве антицивилизацијског силника Давида, са радним надимком Додик, председавајући трочланог председништва БиХ. Давид је, супротно библијским записима, од сићушног и неугледног солдатића у међувремену порастао до висине од шест лаката и један пед па је без икаквог снебивања сваком могао да понуди бар један од оних шест.

Уз помоћ праћке, каменчића и сарадника који су сви редом, осим оних који су се самоубили, осуђени за ратни злочин против хуманости, Давид би да у РС и БиХ направи ред, уведе демократију и заведе владавину права при чему би му главни ослонац у том злочиначком подухвату били специјалци, посебно обучени да на улицама немилосрдно гурају мајке са малом децом.

Да их бар гурају у срећну европску будућност па и по јада, али они запели па право у Србију са нескривеном намером да то на крају пута буде чак и Русија.

„Завршетак рата би требало да је почетак мира“ – проналази Чанак рупу на саксији, али мира нема. И тако ће бити све док се Мира кара и Сер геј не договоре о расподели улога у урбаној трагедији „Бони и Клајд“ у којој ће се знати ко ће по ком гробу да уринира без повреде јавног морала.

„Убијање је престало, али живот никако да почне“ – наставља са излагањем својих афоризама председник скупштинског одбора за убијање вишка времена.

Режим који се ослања на терор, лажи, подвале, медијски мрак, на поданике а не грађане, коме су фотеље светиња, а народ поштапалица, е, такав режим мора да падне у најстрашнијој крви јер другог пута у Европу и нема осим ако избор није руска чизма уместо западних слобода – пророкује магистар.

Одмах по објављивању изјава српског посланика ЛСВ, датог порталу „ба“, син посланика ХДЗ-а у најближем суседству, на свом Фејсбуку објављује божићну честитку упућену Србима. Честитка је са текстом:

– „Својим „пријатељима“ србићима сретан Божић“!

Извор: Фејсбук

На честитки је слика усташе који држи одсечену главу српског војника. Коментар познатих карикатуриста Петричића и Цораха-ха-ха је да је честитка веома инспиративна и да већ имају идеју за убитачну карикатуру. За сада не знају чију би главу ставили у усташке руке, али су сасвим сигурни како би му уста морала изгледати.

Европа је за то време веома заинтересована да сазна шта се збива у Бањалуци, како се одвијају шетње по српским градовима и спремна је да пошаље помоћ у виду водених топова, димних бомби и сузавца без осиромашеног уранијума што се тумачи као изразито добронамеран гест.

Охрабрени оволиком бригом Европе и бриселских активиста, Шиптари су изразили спремност да ревидирају своје запечаћене одлуке о стопостотним таксама за робу из Србије. Сада кажу да су спремни да укину десет посто такси за признање „државе“ Косово и даљих десет посто за столицу у Уједињеним Нацијама. Негде око десет до дванаест посто попуста дали би за део Косова који они називају Прешевска долина а Србија за то неће ни да чује. Исто толико су спремни да жртвују и за Ниш, ако не може цео град, онда бар само аеродром што би било задовољавајуће за почетак.

Пет посто такси би укинули уколико би Србија завела санкције и уведе сто посто такси за увоз робе из земаља које су повукле признање „државе“ Косово.

Остатак би задржали за сваки случај и за не дај Боже.

Хрвати су дали пуну подршку разумним и мирољубивим предлозима браће по оружју, што је изненадило чак и добро обавештеног и изванредно позиционираног Чанка, магистралног посланика.

Поред тога, Хрвати су, као знак добре воље, изјавили да би били спремни да признају да је у радном логору за забаву и зајебанцију Јасеновац, настрадало, додуше сасвим случајно, негде цирка десетак хиљада Срба. Страдање је, дакле, било циркуларно и без задње намере да се Србима учини нешто нажао. Уосталом, сви су, као код Д. Ковачевића, настрадали пред сам крај својих ионако краткотрајних живота. Данашња хрватска власт одаје посебну почаст вођи Туђману који је успешно обавио реинтеграцију Срба у Хрватску земљу и хрватске јаме где још увек почивају као мирни, реинтегрисани и лојални хрватски грађани.

Услов, који Хрвати постављају за најављено признање је да се Срби суоче са својом прошлошћу и да Хрватској плате ратну одштету у износу од триста милијарди долара.

Уколико Срби којим случајем не би имали целих триста милијарди, а Кина и Русија, као и у свим сличним случајевима, не покажу спремност да им притекну у помоћ, нека уплате двеста милијарди, а сто нека памте за следећу олују која им се, према метеоролошким најавама из Загреба, поново спрема.

У сваком случају – додају Хрвати – спремни смо и да им братски, као свој своме, опростимо тих недостајућих сто милијарди долара ако дају гаранције да ће за те паре купити пиштаљке и шерпе.

Тако би се и на делу видела практична страна дубоке народне мисли: Ко ће коме, ако неће свој своме!

Advertisements


Категорије:Сатиристика

Ознаке:, ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s