Иван Миладиновић: Божић или Нова Година

Славимо Божић, прослављајмо Творца и рођење Богомладенца Христа, прослављајмо живот, породичност, заједништво, јер је Бог и заједница и породица, а ми смо иконе Његове.  Враћајмо се својим здравим ,,европским“ традицијама и будимо оно што јесмо

Долазе нам  Новогодишња и Божићна славља.  Неко ће обележавати више ово, неко оно, неко оба и постоје разне дискусије на тему: ,,Нова година или Божић“.  Ова дискусија је заправо вештачка и сувишна, јер ако мало боље загледамо у себе, у своју традицију, ту заправо дилеме и нема.  Ветрови неког бившег режима су наметнули, тада обезглављеној Србији, неке ,,друге“ трендове и празнике, све са циљем да се Србија одвоји од свог хришћанског, православног наслеђа, па је тако уместо Божића почела да се прославља Нова година.  Само у Србији Деда Мраз (Дјед Мороз)[1] долази за Нову годину, док свугде у хришћанском свету Деда Мраз или Свети Николаус (Santa Claus)[2] долази за Божић.  Чак и тај ,,трули“ запад, како га често називамо због све већег пораста декаденције, слави Божић и све је у знаку Божића (Christmass-a).  Знам, неко ће рећи, Божић се на западу одвојио од своје хришћанске традиције и ту има пуно истине ако погледамо шта су направили од Божић Бате, Светог Николе, на западу, претворивши га у подбулог, дебелог, паганског деда Мраза.

*

Иако ветрови ,,новог доба“ прете да униште хришћанску цивилизацију, на западу је дух Божића још увек много јачи него код нас на истоку где се ми будимо из медвеђег сна заблуда и својих погрешних корака.  Ми се увелико, Слава Богу, враћамо у колосек хришћанских народа и сведоци смо посртаја западне хришћанске цивилизације.  Но, не требамо се радовати томе,  јер олује ,,новог доба“ прете уништењем свима, па и нама.  Пре би требало да кроз љубав и молитву и кроз враћање својој традицији утичемо, како на нашег човека, тако и на цели свет, да сведочимо Васкрслог Христа и Његову љубав према свету, јер Бог јесте Љубав.

Божић је прослава породичности и на том ,,трулом“ западу већ од почетка децембра крећу Божићна појефтињења, Божићни филмови и програми за децу и све то траје до краја јануара, док се код нас Божић још увек везује, код многих, за ,,србовање“, на жалост, а не за једну  здраву хришћанску традицију.  ,,Другосрбијанци“ у својој великој тежњи да буду запад,  више су окренути прослави Нове године, не схватајући у свом очигледно ,,плитком“, посткомунистичком уму, да  ако хоћемо да будемо Европљани онда треба управо да славимо Божић, а не ,,социјалистичку“ Нову годину, односно да већи акценат стављамо на Божић.   Пуно времена треба да би се дошло до отрежњења, пуно трака да се одмота у вијугама и демонтира такав начин размишљања.  Ми смо хришћани,  светосавци,  наследници ромејске, православне, хришћанске цивилизације и Европа пре Европе.

*

Славимо Божић, прослављајмо Творца и рођење Богомладенца Христа, прослављајмо живот, породичност, заједништво, јер је Бог и заједница и породица, а ми смо иконе Његове.  Враћајмо се својим здравим ,,европским“ традицијама и будимо оно што јесмо!

Наслов и опрема: Стање ствари

(Блогер у Христу, 25. 12. 2018)


[1] Деда Мраз – Дјед Мороз, назив,  је преузет из Совјетске-бољшевистичке Русије где је већ овај зли рецепт и примењен 

 

 

 

 

 

 

[2] У хришћанској традицији, како на истоку и на западу, Божић бата је Свети Никола, који је по предању носио поклоне сиромашној деци по сиромашним квартовима, стављајући их у торбице, качећи их на прозоре кућа, на Бадње вече. Холандски досељеници су пренели ту традицију на ,,Нови континент“ у 17. веку. 

Средином 19. века у Америци креће тренд одвајања ,,Деда Мраза“ од свог хришћанског корена и начела. Деда Мраз (Свети Никола, Santa Claus, Sant Nickolaus) постаје подбули чика са ирвасима и патуљцима; тренд опагањивања једне дивне хришћанске традиције. ,,Кока кола“ је оваквог ,,Деда Мраза“ популаризовала почетком 20. века.



Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s