Фронтал: Априлски рат за рушење Републике Српске поранио?

Сукоб са органима реда који су дошли да пруже подршку у обављању посла из домена комуналне полиције, при којем су ухапшени родитељи Давора Драгичевића, функционери ПДП и други активисти; превео је политичку борбу на борбу са МУП РС. А то уопште није наивно

Извор: Фронтал

Наслушали смо се најава плишаних, обојених и других револуција, али обично од стране дворских аналитичара, који буџетски медији онда натрљавају на нос опозиционим политичарима. Сада су некако у кашњењу, јер организатори перформанса против власти, већ одавно сами најављују рушење државног поретка у прољеће.

Отац покојног Давида Драгичевића и прије данашњег инцидента, отворено најављује да ће рушити уставни поредак на прољеће. Тумачење овога као пријетњу насилном смјеном власти, док још ни сви резултати недавних избора нису имплементирани, не би могли замјерити данас ни Емилу Влајкију. Барем у односу колико је то отворено представљено.

„Можда скинем државу и прије 7. априла, али тада убице, нико од седам њих, неће ходати. Неће ни возити своја аута, ни униформе. Неће ни тужиоци ићи на посао, неће ни судије. Неће радити ни НСРС. Пејина унука неће сједити тамо гдје смо сад били, а Бурле неће бити у Лакташима. То запамти Бурле, а за ово дијете све ћу урадити! Идемо до краја!“, рекао је Давор Драгичевић након организовања ненајављеног протеста пред Палатом предсједника.

Но, оно што је свим тим најавама и прогнозама заједничко, јесте да од тих нових пријетњи неће бити ништа, као и до сада.

Медијски произведен феномен (читаност или надувавање)

Ништа од тога што он говори се неће десити, али неки медији опет преносе његове ријечи као да имају смисла. У најмању руку пророчку дубину. Не неки медији, већ већина. Драгичевић старији је постао нека врста црнохроничне дневнополитичке старлете, чији ставови се таблоидном жељом за читаношћу, преносе као да носе битност ставова државног службеника.

Чим се деси било какав сукоб са чуварима реда у Српској, медији аутоматски шаљу своје репортере да дежурају на том мјесту. Зашто?

Извјештавају сваку баналну ситницу, али без икакве критичности каква се очекује и од новинара почетника. Без одговарајућег подсјећања на слична обећања, без подсјећања на раније изговорене ријечи, без тачног стављања свега у друштвени контекст. Чисто са неком сензационалистичком жељом за напухавањем догађаја и што већом читаношћу.

На крају крајева, они уредно пренесу изјаву, али никад нам не дају одговор на нека логична питања. Како мислите спријечити изборе у октобру? Гдје су докази које сте обећали, као и изнијети имена убица? Шта су мотиви убиства вашег сина? Што баш седми април 2019. године?

Седми април је баш округао број?

Одавно се искристалисало како истинском откривању узрока смрти Давида Драгичевића, овакви медији чине највећу могућу, али медвјеђу услугу. Одржавајући у индукованој психози и оца и остатак његових присталица, како он има месијанску улогу. Заправо, он је само „пијун у овој причи“, чији смисао је већ одавно искључиво политички. Завршетком избора већина циљева су и остварени, а он постао излишан. Чувар ватре за локалне изборе који долазе за (мање од) двије године.

Давор Драгичевић је данас једна отужна марионета, иза које се сакривају сви они који су годинама сједили, а и сада сједе, на двије столице. При том се не мисли само на оне који се сликају са њим у политичке сврхе, већ на оне који своје име не износе у јавност, већ се трбухозборачки оглашавају преко њега, што ће се завршити исто као и савез са политичким партијама.

У свему томе није јасно што је изабрао 7. а не 6. април, будући да има јаснију историјску симболику од, рецимо, 5. октобра? Избезумљени, очајни човјек, одвојен од свог радног мјеста и финансиран да буде 24-часовни „не дај Боже никоме његове судбине“ перформер, даје потпуно сулуде изјаве. Једе синовљеве фотографије пред тужиоцем, костимира се у књижевне ликове пред скупштином, рекламира Лав пиво изнад импровизованог светилишта на Тргу Крајине.

Мора се прећи у акцију, јер постаје политички и медијски утицајан као Змај од Шипова.

Није доста ОХР, команду преузима ЕУ

„Надам се да ће случај прећи на ниво БиХ, а онда и на међународни ниво“, рекао је отац страдалог Давида Драгичевића у студију телевизије Н1 у Сарајеву, након састанка са амбасадорима земаља ЕУ, међу којима је најозбиљније похвалио амбасадора Хрватске. Ваљда што њега јединог разумије без преводиоца, иако би представник Загреба тврдио да прича другачији језик.

Заговарачи Покрета Правда за Давида третирају ЕУ, као и раније ОХР, као инстанцу надређену домаћим институцијама. Они отворено заговарају и очекују да ће амбасадори земаља ЕУ, након састанка са Давором и Муризом, да дисциплинују и уврћу руку предсједнику Високог судског и тужилачког савјета Милану Тегелтији.

То чине логиком нетачне полазне основе, веома карактеристичном за појединце и организације које финансирају фондови земаља НАТО пакта. Барем на папиру, такозвана БиХ је независна држава и није припадник економско-политичког савеза ЕУ, који би таквим дјеловањем сасвим недипломатски задирао у унутрашња питања једне чланице УН.

Потпуно је јасно да је у питању нескривен удар на Полицију РС и МУП РС као такве, па то нећемо објашњавати, осим са подсјећањем да је јасно коме то одговара и ко то медијски и институционално помаже и охрабрује.

Злочиначки ЕФБИХ и неправда за Џенана

Гласноговорници овог параполитичког става су два тешко стресирана појединца (Муриз и Давор), без икаквог политичког знања и образовања, а истурени у први план за корист одређене политичке опције. Но, управо је циљ да исти такви, преко овог двојца и у оба ентитета, добију поруку да су „главни странци“. Док је у Ефбиху то закон, у Српској баш и није.

У овим случајевима се не наглашава смијешна и непостојећа независност БиХ, као у случају заставе у Предсједништву БиХ и другим спиновима. Као кад је била нестални члан Савјета безбједности УН, док самом том Дејтонском БиХ још увијек владају стране државе…

Извор: Фронтал

Полако али сигурно, кроз Покрет правда за Давида, кристалише се политичка филозофија по којој је Српска злочиначка држава, а БиХ нешто од чега се очекује спас „за сву нашу дјецу“. Све то је најбоље сублимирано у пријему код Жељка Комшића, при чему је (под заставом ЕУ) јасно наглашено одушевљење сликом комунистичког диктатора Јосипа Броза у кабинету.

Све то је, идеолошки, доживјело изборни крах у Бањој Луци и остатку Српске, али се и даље наступа са позиција заступника већинске „воље народа“, „гласа народа“. При том се уопште не образлаже одушевљење и нада коју Давор Драгичевић исказује према Сарајеву, обзиром на случај Џенана Мемића. Његов отац такође тврди да је момак убијен, те да се убиство заташкава и то баш у Сарајеву!?

Што је онда Сарајево боље и мање злочиначко од Бање Луке?

Око Џенана, нема ама баш никакве озбиљније помпе или протеста. Муриз Мемић је неко ко се повремено зовне у студио, или се организује заједнички „велики“ протест, да уз Давора и госте из Бање Луке, да „мултиетнићки декор“ овој јасно политички опредјељеној причи. Нагласак је на „злочиначкој држави Републици Српској“.

Медији у Српској, а још мање у Ефбиху, не баве се ни објективним извјештавањем, а камо ли хронологијама и подсјећањима. И ови на страни власти, и ови на страни опозиције. Нико се није бавио питањем како је могуће да од ветерана ВРС, који је тражећи правду за сина на Тргу Крајине дизао три прста и истицао своје рањавање у Отаџбинском рату 1992-1995. као своју посебну заслугу друштву, кроз пар дана настане човјек који диже песницу и уједињава народе? Након повремених љутњи и демантија да је то тако, ускоро и отворено зазива Сарајево, Суд БиХ, ОХР и ЕУ?

Мемић ће такође напасти челнике СДА, општепопулистички рећи како су ратни профитери и како су се обогатили, али никада не говори „моје дијете је убила БиХ“ (или барем Ефбих“). Он окривљује „корумпиране полицајце и нечасне тужиоце“ и каже да му је више сада стало да буду кажњени они, него убица његовог Џенана. Он не пријети забранама прослава и концерата, не најављује државне ударе у које ће „повести свој народ“? Не региструје (политички) покрет у Бањој Луци, не говори да је небитно хоће ли се држава звати Босна и Херцеговина или Западна Србија.

Пошто избора није било, неће бити ни прославе Нове године?

Са друге стране непостојеће ентитетске границе, Драгичевић изјављује да је његово дијете „убила држава“, „убила Република Српска“, па још и прецизира да је „убијено по наредби Лукача, Милорада Додика, Жељке Цвијановић, Дарке Ћулума, Дарке Илића…“.

Затим, ходајући у кадру испред шпалира полицајаца и само једним микрофоном, као водитељи ТВ Пинк деведесетих и додесетих, он опетује своје ново обећање: неће бити организоване прославе дочека Нове 2019. године у Бањој Луци. (!?)

А зашто? Што неће ићи да спријечи дочек Нове 2019. испред Високог судског и тужилачког савјета у Сарајеву?

Од њега је разумљиво што то не види. Просто не може, нити је то разумно очекивати. Но, нити је разумљиво, нити је поштено од оних медијских посленика који непрестано сједе на двије столице, да патетичном и нетачном медијском сликом доприносе изградњи атмосфере у јавности, по којој је Српска „злочиначка држава“, а неком необјашњаваном логиком државна заједница БиХ и Ефбих нису. Ови што пребијају и хапсе „жуте прслуке“ у Француској, тек то не могу бити. Они су ЕУ. Значи позитивци и са амбасадорима смо имали састанак који је „пребацио сва очекивања“.

Оно што сте могли прочитати на страницама Фронтал.СРБ, а на шта су припадници ове групе грађана реаговали некултуром и насиљем, испунило се до најситнијих детаља. Посебно ово око жеље за преносом надлежности и предизборним кориштењем овог случаја.

Пред ким уступа и кога се боји Игор Радојичић?

Предизборна запаљивост и неукус у медијима су били очекивани и разумљиви, али чему то служи данас?

У свему овоме, Фронтал.СРБ примјећује да власти у Српској, а посебно локалне власти у Бањој Луци, избјегавају да примјењују законе и прописе. Толеришу вандализам над јавним споменицима, окупацију простора без писаног одобрења, ненајављене и неодобрене протесте пред полицијским и државним институцијама, спречавање слободног кретања, блокаде саобраћаја и сл; али и све чешће позиве и обећања да ће доћи до насилног рушења уставног поретка, што је забрањено свим уставима свијета.

Осим што је морао зарад представе у јавности ставити на располагање свој мандат у ГО СНСД Бања Лука, због лошег изборног резултата који је правдао „случајем Драгичевић“, Игор Радојичић се нападно крије и наставља уступати пред Давором Драгичевићем. То је највидљивије из намјере да се „Зимзоград“ постави у Парку Младен Стојановић, а не на Тргу Крајине, као што је до сада био ред. Зашто?

Зато што би се морало помаћи срце-светилиште и доћи до овога што се дешава сада.

Власт има нешто да крије?

Из неког разлога, градоначелник Бање Луке, али и остатак државног апарата предвођен са СНСД, до сада се понашао се као да ће овај политички проблем сам нестати, па траже неке друге локације за организацију концерата и сл. Увијек се обилази око мјеста на којем се окупљају протестанти, као да је то мјесто гдје је пронађено тијело, или у најмању руку вјерски објекат.

Уколико се, након толико бљутавих и исфорсираних кукњава дворских аналитичара о „укидању Српске“ и „обојеним револуцијама, насилним смјенама власти“, које су се ориле са јавног РТВ сервиса и припадајућих сателитских медија власти; настави са овако флагрантним кршењем закона и прописа у естрадне сврхе, нећемо имати избора, већ ћемо почети сумњати да власт истински нешто крије.

Не само да Радојичић неће да се замјера Морин Кормак и телевизији са националном фреквенцијом у којој он једини гостује (док је осталим члановима СНСД забрањено), већ да ли је то заиста државно наручено и сакривено убиство? Ако није, што држава не примјењује закон једнако према свим родитељима, који нису нечим задовољни?

Уколико се неко не одазове позиву на саслушање, да ли би било логично да га полиција приведе? Ако неко паркира аутомобил у пјешачкој зони, није ли логично да се то возило уклони о трошку власника? Уколико неко постави светилиште за своје дијете, може ли га неограничено дуго држати на јавној површини и узурпирати јавни споменик?

Квиз питање: СНСД се боји „бројних грађана“ или Барбаре?

Ево, недавно је сав српски свијет чуо за Барбару Животић, њену очигледну непрофесионалност и неспособност, те навијачко извјештавање поводом опозиционог окупљања у Београду, који је такође најављиван као неполитички и грађански.

Међутим, без обзира што је полиција рекла да је окупљених било око 2.500, а опозициони прваци 15.000, објективни посматрачи су ипак рекли да их је било између 8.000 и 10.000. Највише да је било између 10 и 15 хиљада присутних.

Нико није рекао 20.000, 30.000, а поготово 40.000! А у Бањој Луци јесу. Магична лаж и бројка, која се покушала протурити, и и даље се понавља за најбројнији предизборни скуп у организацији Правде за Давида. Дакле, у граду који је више од десет пута мањи од Београда, то не би изговорила ни Барбара!

Преломна тачка за локалне изборе

У тренуцима пред хапшење ситуација је таква да Давора Драгичевића има све мање. Он у дневнику има све мању минутажу. Све удаљенију од 19:30 часова. При извјештавању, и тако острашћени медији, престају да користе фразу „многобројни“, па су након излета кроз Господску улицу до Палате предсједника, и они написали да су га „у његовој борби за истину и правду и 264. дана подржали су бројни грађани“.

Ево, узводно је фотографија коју су сами поставили уз вијест, па ви својим очима погледајте има ли ту и 30 људи, или су људи заиста „бројни“, кад већ више нису „многобројни“?

С том мишљу, настављамо да пратимо шта се дешава на Тргу Крајине, поводом уклањања нечега што ћемо обрадити као посебан мотив наредни пут. Слиједећи патетику већине медијског простора, то ћемо сада овдје назвати „Давидовим срцем“.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фронтал, 25. 12. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s