Евростат: Само у Румунији издвајање за храну веће него у Србији

У ЕУ на листи расхода храна је тек на трећем месту, већи део новца одлази на комуналије и превоз, показује јучерашњи извештај Евростата

Извор: Политика/Евростат

За храну и безалкохолна пића грађани Европске уније просечно троше тек 12,2 одсто месечног буџета, објавио је јуче Евростат анализу засновану она подацима из 2017. године.

Према овом истраживању, трошкови за храну су на трећем месту расхода домаћинстава. Европљане највише коштају месечне комуналије ( 24,2 одсто) и превоз за који издвајају више новца него на пуњење фрижидера (13 одсто).

Иако десетак држава уније, попут Немачке, Аустрије, Финске, Холандије… за храну издвајају мање од овог просека, постоје и државе у којима се на основне животне намирнице троши готово трећина укупне зараде. Последња анализа показује да је апсолутни рекордер Румунија у којој се издваја 27,8 одсто. То је уједно и једина држава ЕУ у којој се за храну даје више новца него у Србији. Према подацима Републичког завода за статистику, учешће хране и безалкохолних пића у односу на укупну финалну потрошњу домаћинстава у Србији у 2017. години износило је 24,88 одсто.

Иначе, Европска статистика је у последњих месец дана објавила још неколико извештаја који би требало да осветле проблем сиромаштва и дају слику реалног стандарда њених грађана. Међу најинтересантијим је онај који показује колико њих нема могућност да себи приушти аутомобил. У 2017. седам одсто становника ЕУ није себи могло да приушти тај „луксуз”, што је за нијансу боље него годину дана раније када је износио 7,7 одсто.

И у овом случају предњачи Румунија са 29,8 одсто становника који немају аутомобил, Бугарска ( 20,6) и Мађарска 20,1 проценат. Зато су Кипар и Малта рекордери у позитивном смислу где само 1,7 одсто укупне популације нема новца за куповину четвороточкаша.

Упоређујући ове податке са стањем у Србији домаћи сајт „Макроекономија” објавио је да нас нема у најновијој анализи Евростата, али да постоје подаци из 2013. и 2016. године.

– Штета је што се из овог податка не могу извући чврсти закључци. Број грађана који не могу да купе ауто смањен је са 25 одсто у 2013. на 19,7 у 2016. Ово наводи да је било раста стандардна становништва. Међутим, ту су могли да делују и други фактори, попут бесцаринског увоза аутомобила из ЕУ и нижих цена возила – наводи „Макроекономија” и истиче да су по овом критеријуму „сиромашнији” од грађана Србије били становници Мађарске, Бугарске, Румуније и Турске. Подсећају да је у Мађарској удео оних који не могу да приуште аутомобил константан, док је у Румунији са 48 одсто 2008. године пао на мање од 30 одсто у прошлој години.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 5. 12. 2018)

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , ,

1 reply

  1. То је сабирање баба и жаба – овима одлази на храну, онима на превоз, трећима на станарину, четвртима на лечење, школовање деце, за културу нико нема ..

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s