Борис Јовановић: Србија је Косово

Пошто смо као мучени Срби увијек бирали између два зла, опет морамо изабрати веће. А шта је веће? Косово није Србија или Србија је Косово

Фото: 5-tv.ru

Грдно се ово преокреће. То што неки кажу да Косово није Србија мање боли од тмушаве слутње да је Србија Косово…

То што неки громогласно зборе, а многи гласно и говоре да Косово није Србија, мања је мука од ове која се подобро осјећа у ријечима: Србија је Косово…

Пошто смо као мучени Срби увијек бирали између два зла, опет морамо изабрати веће. А шта је веће? Косово није Србија или Србија је Косово? О тешке, о претешке, о проклете дилеме. Којем се привољети царству…

Царство земаљско укотило се у ријечима: Косово није Србија. Царство паклено умиљело је у ријечи: Србија је Косово. Па бирај, брате Србине: хоћеш ли гњило земаљско царство или ћеш царство паклено… Шта год да изабереш- наравно да ћеш погрешно изабрати. А колико год погрешно да изабереш, остаћеш оно што јеси: Србин који заувијек погрешно изабира. И зато је, ваљда, и Србин…

То што кевћу: Косово није Србија, мање је страхотно од курјачког завијања у којем се препознаје оно: Србија је Косово. Кевтање и завијање, а нигдје разумнога гласа. У кевтању, олајавању и завијању изгубиле се ријечи: Косово је Србија. Остало је да није. Или је остало је да је наопачке…

Изгубили смо се у наопаким изборима. А без наопакости не би нас ни било. Кад смо изабрали да је Косово Србија, нијесмо стали иза свог избора. А избор, као избор, ништа не значи, уколико се не брани онима који су изабрали. Уколико су изабрали. Избор као избор, уколико га је и било, претворио се у празну љуштуру без смисла и садржине…

Косово није Србија или Србија је Косово… Шта год да одабереш, одабраћеш, брате Србине, као и сваки пут до сада. А зна се како си бирао, по свему што те је задесило. Бирао си, наравно, погрешно како ти и приличи. Изабрао си оне који су прешли пут од Косово је Србија, преко Косово није Србија до Србија је Косово. И то није усправни пут голготе. То је вијугави пут срамоте…

Лажна заклетва сабијена у пиротехничкој пароли (националној петарди): Косово је Србија није толико страхотна колико је стравична слутња да Србија постаје Косово. Издаја маскирана дроњцима карневалског национализма страшнија је од коначног признавања пораза. Они који су поражени на свим пољима проглашавају побједу на свим пољима, осим на пољу косовском… Тамо, на том грдном судилишту, ни освједочени лажов над лажовима не може прогласити своју лажну побједу. Због тога жели да од свега направи грдно судилиште…

Лажна побједа нема везе са Косовом којег су се одрекли они који се боре за Косово. Лажна побједа малог Александра који жели да постане велики има везе са Србијом без Косова. Лажна побједа препознаје се у слућеној катаклизматичкој истини: Србија је Косово…

И то је њихова лекција патриотизма. Ко је научи, научиће и ово: уколико Косово не може бити Србија, Србија може бити Косово. Уколико Србија постане Косово, ништа нисмо изгубили… Сем Косова. И сем Србије…

И није болно изгубити много, колико је разболно изгубити све. А на путу си, брате Србине, да изгубиш све, па да онда схватиш шта си све имао и шта све ниси имао. Имао си много више од онога што ниси имао. А дао си све што си имао за све што ниси имао. А то нема везе са Косовом, колико са овима којима си дао све да би добио ништа…

И нема то везе са Харадинајем, колико има везе са оним који се заклиње да ће те од њега бранити. А одбраниће те тако што ће те присилити да будеш под његовом заштитом. И тек тада ћеш схватити да нема битне разлике између онога ко те мрзи и онога ко те лажно воли…

Косово није Србија могло би се једном промијенити у  Косово је Србија. А и ако се никада не промијени, много је лакше од оног: Србија је Косово. Камен о врату тежи је од камена под главом…

Косово је данас оно што ће бити и сјутра. Искључимо ли сва занебесана чувства и небеска осјетила, Косово је лажидржава у којој оргија зло. Зло за свакога, осим за оне који стварају зло. Да ли је Србијица на путу да постане Косово…

Кренула је. И добро јој иде на злопуту. И они који су је убјеђивали да јој је Косово срце, схватили су да јој је срце негдје другдје. Кад су то схватили, схватили су и да се та истина мора скрити од оних који су се опијали ријечима: Косово је Србија. Те ријечи су сакрили под камен постојања  не би ли Србију претворили у Косово. Нису схватили просту истину: ни од зазидане истине не може се утећи…

Advertisements


Категорије:Судбина као политика

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s