Свештеник Ненад Илић: Свети лекари

Важније од тога што света браћа нису наплаћивала своје лечење је то да су у свом животу као и у свом послу стављали Христа на прво место. Кад год наиђете на лекара искреног хришћанина, сетите се тога. На лекара који не прима мито, него ради по савести

Свети Козма и Дамјан (Фото:  Фејсбук страница свештеника Ненада Илића)

Козма и Дамјан. Браћа рођена, и браћа у Христу, лекари који нису наплаћивали свој рад. У време кад је постојала само приватна медицина. Изабрали су да буду Христови сведоци. А очигледно је и постојао неки извор прихода од кога су могли да живе. Да су имали породице, можда би морали да наплаћују.

Нису наплаћивали ни овде међу нама лекари док су имали нормалне државне плате, док приватно здравство одлуком да се уклопимо у владајући светски систем није дошло у предност. Чим смо донели ту одлуку о уклапању, запретила је опасност да останемо без лекара који би сви отишли по многоструко веће паре у богате земље. Многи и одлазе. Они који данас остају овде у државној служби можда нису свети као врачи бесребреници Козма и Дамјан, али треба их поштовати.

Важније од тога што света браћа нису наплаћивала своје лечење је то да су у свом животу као и у свом послу стављали Христа на прво место. Кад год наиђете на лекара искреног хришћанина, сетите се тога. На лекара који не прима мито, него ради по савести. Волите га и слушајте. Не тражите од њега да буде монах-лекар, не тражите од њега чуда каква су чинила света браћа. Иначе смо ми превише опседнути чудима. Али и развој медицине је сам по себи чудо. Направили су га људи којима је Бог усадио способности за подвиг. Исповедали Га они или не.

Бесребреници. Наравно да то фасцинира. Али, да ли нам је то најважније? Хтели бисмо лекаре који раде бесплатно, хтели бисмо попове који раде бесплатно. То су важна и велика занимања. И једни и други треба да нас лече. Што да се то прља новцем? А не пада нам на памет да их као и све људе, као и нас саме, посматрамо као људе који од нечега треба да живе.
И заборављамо најважније. И свети лекари и свештеници у Цркви указују нам на најважније што нам је увек бесплатно – приступ Христу. Било преко захвалности за излечење, било преко љубави коју градимо у животу, било преко Светог Причешћа које нам нико не наплаћује.
А ради се о бесплатном леку, за највећу и најстрашнију људску болест – смрт.
И уместо да чувамо људе који су изабрали служење нашем добру, ми тражимо најгоре међу њима, оне који издају свој завет, како бисмо себи доказали да имамо право на свако лоше чињење, на сваку себичност, на самосажаљење…

Свети врачи (лекари) Козма и Дамјане, света браћо и по крви и у Христу, молите се Богу за нас. Да препознамо и волимо добро и да не будемо поражени од зла његовим прихватањем.

И допустите ми да поменем моје покојне родитеље Матеју и Миланку који су обоје били лекари који никад нису прихватили мито и који су у она негдашња времена кад смо имали икакву државу били у стању да, чим их неко позове из болнице, не постављајући питање свог слободног времена, одмах изађу из куће и помогну ономе коме је потребно.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница свештеника Ненада Илића)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

1 reply

  1. “Вечнаја памјат!“ – Вашим упокојеним родитељима!
    “На многаја љета!“ – оним лекарима који следују стопама
    Ваших упокојених родитеља!

    Драган Славнић

Оставите коментар