Војислав М. Станојчић: Париски шамари

Ма колико овакво понашање организатора према председнику Србије, па тако и држави коју представља било непријатно, могло би да буде од велике користи српском народу, односно, оним појединцима који још нису схватили шта је  Европска унија

Фото: gerila.rs

Већ је само постављање заставе такозване косовске државе у париској цркви Нотр Дам заједно са заставама учесница Великог рата 1914–18. било јасан наговештај онога што ће се догодити 11. новембра приликом прославе обележавања стогодишњице склопљеног примирја и сасвим довољан разлог за узнемиреност и негодовање српског народа.

Ако се јавно мнење у Србији некако и помирило са истицањем заставе непостојеће државе Косова, оно је било пренеражено одлуком организатора да почасно место међу најмоћнијим државницима додели Хашиму Тачију (као и хрватској председници), док се за Вучића једва нашло место међу мање угледним званицама.

Ипак, ма колико овакво понашање организатора према председнику Србије, па тако и држави коју представља било непријатно, могло би да буде од велике користи српском народу, односно, оним појединцима који још нису схватили шта је Европска унија, односно, ко у њој ведри и облачи и са којим циљем. У којој нема и неће бити места за грађане Србије, без обзира на то колико се њен председник упињао да задобије милост најмоћнијих државника ЕУ, жалосно се понижавајући у свакој прилици како би им доказао своју приврженост.

И овај париски шамар није га претерано уздрмао, већ је грађане Србије „тешио“ речима: „Знам да свако у Србији има кнедлу у грлу, али да тамо правим скандал није било места, нити има смисла. Или ћете да будете део света, или ћете сами да се искључите!“ (Да ли уопште треба чезнути за тим „светом“ који вас понижава на сваком кораку, а сети вас се само кад треба да се жртвујете за њега?)

Следећег дана француски амбасадор у Београду, Фредерик Мондолони, изјавио је како је распоред седења био „велика неспретност“ због које жали и моли Александра Вучића и српски народ да прихвате извињење.

Пресрећан због ових амбасадорових речи, Вучић је сместа заборавио шта је доживео у Паризу и на свом Твитеру најавио величанствен дочек Макрону када почетком децембра стигне у посету Београду.

Не само због свечаности одржане 11. новембра 2018. у Паризу, председник Француске је заслужио да у Београду буде дочекан громогласним звиждањем и негодовањем. Питање је само да ли ће се неко усудити да организује такав протест, а веома је извесно да за њега неће ни добити дозволу надлежних власти, па ће тако Срби по ко зна који пут у својој историји поново бити добри домаћини и оним гостима који то ничим не заслужују.

Advertisements


Категорије:Судбина као политика

Ознаке:, , , ,

1 reply

  1. Већи проблем од гостију који не заслужују било какав позив или дочек је домаћин који апсолутно све ради да понизи земљу коју представља. Његово лично омаложавање је потпуно заслужено и небитно. За Србе је једино важно да српска деца поштују дела својих предака, а не да се баве туђим мишљењем о томе. Трагедија је што наша деца скоро и да не знају за жртве које падоше да би они живели слободно и поносно, а не зато да их данас васпитава „Пинк“ и Вучић. Што су му уста пунија поноса, из њих јаче бије задах…

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s