Бошко Мијатовић: Ново опасно жариште – Азовско море

Остаје питање у којој су мери Русија и НАТО спремни да се озбиљно сукобе око Украјине и базе на Азовском мору

Фото: Србија и свет

Током ове године јавља се потенцијално крајње опасно жариште светске геополитичке кризе око Азовског мора, једног залива Црног мора. Украјина планира да у Берђанску, на својој територији на овом мору, подигне ратну поморску базу. Довде је све у реду. Проблем постаје јасан када се погледа мапа:

Азовско море је затворено море, а једини излаз на Црно море води кроз мореуз Керч, испод новог моста, који је под пуном контролом Русије и кога Русија сматра унутрашњим морем (има мање од 12 миља ширине). Због тога Русија сматра да може одбити пролаз Керчким мореузом било коме, а посебно украјинској ратној морнарици.

Заплет настаје стога што једну страну тог мореуза чини Крим, кога многе државе (и НАТО) и даље сматрају делом Украјине, па онда овај мореуз не схватају као руске унутрашње воде, већ као међународне. Ето прилике за велику напетост: Украјина пошаље ратну морнарицу у Азовско море или из њега у Црно море кроз Керч, Русија то не дозволи, онда Украјини прискоче у помоћ бродови НАТО-а којих је пуно Црно море (амерички, румунски, бугарски, турски…) и – прилика за војни сукоб је ту.

За сада је ситуација подношљива. Украјина и западне земље оптужују Русију да малтретира украјинске цивилне бродове на том путу, што је можда истина, а можда и пропаганда. Али, не пориче се да је Русија пре месец дана дозволила да два украјинска ратна брода, додуше стара и неважна, прођу кроз Керч без задржавања. Руси рекоше да се то збило “без борбе”, што је био сарказам.

Нема сумње да Русија не би имала проблема са украјинском морнарицом на војном плану, али ту је НАТО. До пуног сукоба Русије и НАТО-а не мора доћи, али на страни НАТО-а је и могућност да блокира излаз руске морнарице (и ратне и цивилне) из Црног мора у Медитеран, пошто контролише Босфор и Дарданеле. То Русији не би лако пало, а ову идеју је већ поменуо амерички министар унутрашњих послова Зинке.

Нема сумње да је Украјина направила план за Берђанск с идејом да се укључи НАТО, изазове напетост и изврши нови притисак на Русију. Њој је лако, јер у сукобу вероватно не би сама учествовала, али ће Украјина свакако провоцирати Русију, а тиме и НАТО. Остаје питање у којој су мери Русија и НАТО спремни да се озбиљно сукобе око Украјине и базе на Азовском мору или ће причекати неку важнију прилику.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Србија и свеет, 25. 10. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

2 replies

  1. Овај чланак се испоставио као најпроницљивији аналитички увид у последњих подоста година. Ретко се деси да прогноза проистекла из анализе политичких прилика тако брзо буде посведочена “на терену“. Заправо, овако директно не дешава се скоро никад.

    Свиђа ми се

  2. „…Заплет настаје стога што једну страну тог мореуза чини Крим, кога многе државе (и НАТО) и даље сматрају делом Украјине, па онда овај мореуз не схватају као руске унутрашње воде, већ као међународне…“. Што се тиче оног „многе државе“, занимљиво је, и треба знати да је и (званична) Србија једна од тих многих, јер и она И ДАЉЕ сматра Крим интегралним делом Украјине и не признаје легалност руске анексије Крима. То је ставља у изузетно запетљану политичку ситуацију, јер она упркос томе и даље очекује пуну руску подршку свом ставу по питању Косова. Како ће се ово запетљано српско-руско-украјинско ( а о осталима да и не говоримо) политичко питање распетљати, остаје да се види.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s