Спутњик: Тренутак за констатацију да је Бриселски дијалог био шарена лажа?

Власти у Бриселу би волеле да док су још на тој позицији, заврше нека отворена питања, између осталог и питање КиМ, јер је велико питање шта ће са свима њима бити после избора

Ангела Меркел (Фото: Спутњик, AFP 2018 / Tobias Schwarz)

Да ли је заиста тренутак за констатацију да је Бриселски дијалог био шарена лажа — монолог, који према виђењу Немачке, мора да се заврши тако што ће Београд и де јуре признати такозвану државу Косово, или је то последица нервозе Меркелове којој гори под ногама у Берлину, као и у целој ЕУ пред изборе за нови Европски парламент.

После све учесталијих изјава међународних званичника са разних страна, па и САД, да би за њих било прихватљиво оно решење за Косово и Метохије око којег се сагласе Београд и Приштина, долазак посланика Бундестага у Београд који је на најтврђи начин обзнанио већ познато противљење Немачке тој идеји, ипак је ненадан потез.

Од када се помиње решавање питања Косова први пут је јасно и гласно речено — Србија може у ЕУ само ако и де јуре призна суверену државу „републику Косово“. То нам је преко свог изасланика Петера Бајера, посланика у Бундестагу њене ЦДУ, предочила Ангела Меркел, канцеларка најмоћније државе ЕУ.

Дакле, нема више сакривалица, еуфемизама типа: „Морамо да потпишемо правно обавезујући споразум“, због каквих су, не само овдашњи, политичари уверавали јавност да нико од Београда не тражи да призна Косово.

Да ли је заиста тренутак за констатацију да је Бриселски дијалог био шарена лажа — монолог, који према виђењу Немачке, мора да се заврши тако што ће Београд и де јуре признати такозвану државу Косово, или је то последица нервозе Меркелове којој гори под ногама у Берлину, као и у целој ЕУ пред изборе за нови Европски парламент.

Према оцени аналитичара Драгомира Анђелковића, дошао је тренутак да констатујемо да је Бриселски процес преговора био превара и да се вратимо на све оне моделе заштите српских интереса на Косову и Метохији који су постојали пре њега.

На питање како читати поруку немачке канцеларке, с обзиром на њену пољуљану позицију у Берлину, али и на све учесталије оцене о прихватљивом решењу за КиМ око кога се сагласе Београд и Приштина, Анђелковић нема дилему да она значи како су све приче о промени става Запада према нама у великој мери позерске.

„Запад против Србије и даље води политику мирнодопске агресије са циљем да заокружи оно што је започео 1998. и 1999. године, а то је отмица Косова и Метохије. Ми као да смо насели на њихову превару да проговоримо о корекцији граница и сличном, што је и био циљ. Пре свега да уруше нашу позицију, да покажемо слабост и на тај начин додатно охрабримо Албанце. Јасно је да су нас западњаци навлачили на танак лед, да би сада одједном поновили све оно са почетка читаве приче“, каже овај аналитичар за Спутњик.

Произилази, сматра он, да је за њих Бриселски процес и све оно што је после уследило било варање Србије с циљем да нам се извуку уступци. Анђелковић је мишљења да Београд у оваквим околностима мора да подвуче црту и да се врати на стање пре Бриселског споразума. Он и прецизира шта то значи.

„Да обновимо све институције које гарантују опстанак Срба макар на Северу, а пре свега цивилну заштиту која се показала као ефикасно средство одбране Срба“, истиче Анђелковић. Он подсећа да су Албанци 2011. године уз помоћ Запада пробали агресију на Север, која је пропала.

Срби имају капацитете да се одбране и Београд не сме да анулира те капацитете и сада је дужан под хитно да их обнови, сматра овај аналитичар, који пре свега мисли на механизам цивилне заштите и објашњава зашто је он неопходан.

„Ако би Србија директно војно интервенисала у случају албанског похода на Север то би био сукоб са НАТО-ом. Зато је и створен механизам посредне одбране који је оличен у цивилној заштити. Она је имала велики број професионалаца, људи са севера Косова, могла је да мобилише тамошње становништво и да буде матрица у коју би се укључили и други добровољци из остатка Србије“, указује Анђелковић.

Немачка је, како констатује, само поновила оно што нам је поручила на почетку преговарачког процеса још 2007. године, пре него што су се западне силе одлучиле да прогласе такозвану косовску независност. Не треба имати илузије да је независност прогласила Приштина, то је учињено у Берлину и Вашингтону, напомиње саговорник Спутњика.

Политиколог Јелена Вукоичић није изненађена поруком коју нам је донео Бајер, јер је то познати став актуелних власти у Немачкој који се никада није мењао. Она, међутим, указује на нове околности, јачање суверенистичких снага у ЕУ, која пролази кроз најдубљу кризу до сада и која постаје све тежа, али и врло неизвесну политичку будућност саме Меркелове.

„Објективно, тако нешто иде Србији на руку, јер либералнодемократска, врло тврда политика Брисела по питању независности Косова је у све већем проблему“, сматра Вукоичићева. Суверенистичке снаге које заступају свој национални интерес ће, објашњава она за Спутњик, правити паралелу између њега и српског националног интереса.

А на констатацију да је први пут од Београда затражено да и де јуре призна Косово, Вукоичићева каже да и Србија има одговор који се никада није мењао и да ће уз помоћ оних који нас подржавају штитити свој национални интерес колико може.

„Што се тиче те дрскости која је сада вербално експлицитнија, мада ту нема неких битних промена у вези са политиком, ја бих то довела у везу са кризом кроз коју пролази читава ЕУ. Просто, власти у Бриселу би волеле да док су још на тој позицији, заврше нека отворена питања, између осталог и питање КиМ, јер је велико питање шта ће са свима њима бити после избора. И могуће да та агресивност у изјавама има везе не толико са Србијом и Косовом, него са чињеницом да су свесни да им истиче време, да је њихова политичка позиција пољуљана“, сматра Вукоичићева.

Она каже да Бајер није био само изасланик Меркелове, јер је она део много шире међународне политичке приче коју повезујемо са америчком „дубоком државом“. Ту до недавно доминантну политику је пољуљао Доналд Трамп доласком на власт у САД, а сада се, како додаје, љуља и у читавој ЕУ управо растом суверенистичких снага.

„Што се тиче Београда и Приштине, они људи који су спонзорисали независност Косова, који су га признали, они не желе никакав договор. Они желе да Србију сатерају уза зид, да капитулира“, оценила је Вукоичићева.

И ту је сада борба не само за Косово, него генерално између глобалиста и суверениста, и ми се ту, нажалост, налазимо на линији ватре, као што је то било и много пута до сада, закључила је саговорница Спутњика.

rs.sputniknews.com, Мира Канкараш Тркља

Наслов и опрема: Стање ствари

(Искра, 26. 10. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s