Љубиша Спасојевић: О транспарентности

Јавне (транспарентне) жене, јавни (транспарентни) мушкарци и медији стварају јавно (транспарентно) мишљење (мњење). У суштини сви се баве истим занатом.

Фото: stokpic.com

У Србији је веома битно бити транспарентна (јавна) личност. Јавне (транспарентне) личности се деле на јавне (транспарентне) жене и јавне (транспарентне) мушкарце. Тако се поштује полна равноправност, без које као што знамо нема уласка у ЕУ.

У јавне (транспарентне) жене спадају разноразне естрадне уметнице и остале припаднице одређеног заната. Јавним (транспарентним) женама је јако битно да буду у вези са јавним (транспарентним) мушкарцима. То је начин да постану још јавније, (транспарентније), а самим тим и славније, односно што је жена јавнија, (танспарентнија) она је и славнија. Слава јавним (транспарентним) женама омогућава нове везе,  односно клијенте, а што јавна (транспарентна) жена има више веза (клијената), тиме је и на већој цени. То јој доноси и бољу и већу зараду, која за дивно чудо није транспарентна, односно ван домашаја је порезника. Транспарентне жене своје услуге дају у натури, а наплаћују у готовини.

У јавне (транспарентне) мушкарце спадају углавном политичари. Политичари, односно мушке јавне (транспарентне) личности да би били успешне морају да као личности буду дволичне, троличне, четвороличне, (из стиха и вица имају сто лица), али они у ствари уопште  немају личност, што је само на први поглед нелогично. Док се заклињу у транспарентност они све договарају иза затворених врата, што потврђује да су као личности дволични, односно безлични, односно столични. За њих је такође битно да имају што више веза, поготово партијских. Због тога често прелазе из странке у странку, па и за њих важи правило да што више имају прелаза, већа им је цена. Највећу цену имају они који прелазе бираче. Неко ће рећи да су такви сви –  и у праву су, међутим, неко бираче може да пређе једном, а неко више пута. То чини разлику између мајстора и шегрта тог заната, заната који је веома сличан занату женских јавних (транспарентних) личности, за који се уобичајено говори да је најстарији занат на свету.  Занат мушких јавних (транспарентних) личности је ипак  старији, јер политичари транспарентишу  народ, а јавне жене се транспарентишу са појединцима или групама, али те групе никад нису величине једног народа. Логично је због тога да је искуство у транспарентисању на страни транспарентних мушкараца, а искуство се стиче дугогодишњом (у овом случају хиљадугодишњом) праксом коју ниједна транспарентна жена нема.

Јавне (транспарентне)личности постају  и опстају помоћу медија, али и медији постају и опстају уз помоћ јавних (транспарентних) жена и јавних (транспарентних) мушкараца. Везе између транспарентних (јавних) жена, транспарентних (јавних) мушкараца и медија су  најчешће тајне (нетранспарентне), али су дубоке и густо испреплетане. Из таквих веза се добија оно најбитније за транспарентне жене и транспарентне мушкарце  – јавни (транспарентни) лик, односно имиџ.

Имиџ је слика коју јавност (транспарентност) има о јавним (транспарентним) женама и јавним (транспарентним)  мушкарцима и уопште нема везе са правим личностима које имају (ако их имају) транспарентне  жене и транспарентни мушкарци. За креирање имиџа најбитнија алатка је  такозвани спин. Умеће употребе те алатке дели медије такође на мајсторе и шегрте заната.

Јавне (транспарентне) жене, јавни (транспарентни) мушкарци и медији стварају јавно (транспарентно) мишљење (мњење). У суштини сви се баве истим занатом. Медији, транспрентне жене и транспарентни мушкарци чак и раде у истој згради – државној јавној (транспарентној) кући. Тамо једни друге, други треће, трећи прве и тако даље – транспарентишу. То је једна општа је(дн?)ачина у три чина, односно са три чиниоца, коју народ само гледа, а може је решити  када  узме мотку у руке. Та три чиниоца  заједно транспарентишу народ. Народ увек на крају (а и на почетку, а и на средини) натранспарентише.

Дешава се понекад, додуше врло ретко, да везе између  транспарентних жена и транспарентних мушакраца постану транспарентне. То је био ономад случај када је једна таква дошла у пословну посету посланику у републичкој скупштини. На жалост нису успели да се транспарентишу јер је њу спречило очигледно неупућено обезбеђење, а медији су то транспарентно пренели.

Државна јавна (транспарентна) кућа у Србији се труди да има што боље везе са Белом кућом у којој је бивши председник транспарентисао једну упослену, која је после тог транпарентисања такође постала јавна (транспарента) личност, односно транспарента жена. Када је то транспарентисање постало транспарентно, председник се одлучио да бомбардује Србију. Тако су Срби због туђег транспарентисања натранспарентисали, што потврђује тезу да народ увек натранспарентише.

Потом је на темељима Беле куће, транспарентно сазидана и Жута кућа. То је јавна (транспарентна) тајна, али због тога нико није одговарао јер су транспарентност и транспарентисање привилегије оних који владају, односно транспарентних (јавних) жена и транспарентних (јавних) мушкараца

Advertisements


Категорије:Сатиристика

Ознаке:,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s