Предавање Георгиоса Кумуцакоса о спољној политици Грчке

Извшетај са предавања „Геополитички значај Грчке за Балкан и Источни Медитеран: Важност грчко-српских односа“ 

Георгиос Кумуцакос (Извор: http://thegreekobserver.com)

У организацији Института за европске студије и Форума за међународне односе Европског покрета у Србији, дана 3. октобра 2018. године, у просторијама Привредне коморе Србије, одржано је предавање на тему геополитичког значаја Грчке за Балкан и Источни Медитеран и важности грчко-српских односа. Гост је био Георгиос (Јоргос) Кумуцакос, каријерни дипломата, портпарол за питања спољне политике грчке највеће десно оријентисане партије, Нове демократије. Он је истовремено и министар спољних послова владе у сенци ове партије, као и њен кандидат за министра спољних послова Грчке у случају победе на парламентарним изборима, који ће бити одржани наредне 2019. године. Бивши је члан Европског парламента. Исцрпно излагање, као и дискусија која је потом уследила, могу бити интересантни нашој јавности, с обзиром на то да је стабилност владајуће коалиције у Грчкој умногоме пољуљана недавним дешавањима везаним за име БЈР Макeдoније. С друге стране, приметан је и пораст популарности Нове демократије, што повећава шансе да г. Кумуцакос следеће године можда стане на чело Министарства спољних послова ове, за нас важне, чланице ЕУ и НАТО.

На самом почетку предавач се осврнуо на позицију Грчке у савременом геополитичком контексту. Истакао је да се Грчка због свог геостратешког положаја може сматрати и европском и балканском и медитеранском земљом. Нагласио је, затим, да ове особине његове државе види као компаративну предност, јер ниједна друга држава не поседује истовремено ове три карактеристике. У светлу геополитичких теорија, доделио је Грчкој улогу балканског пивота. Као европска земља, Грчка се још пре неколико деценија интегрисала у главне западне политичке структуре, поставши чланица НАТО и Европске уније. Економским развојем подстакнутим овим процесима, ова земља се профилисала као значајна економска сила на балканском простору, те и упркос великој економској кризи, предавач види Грчку као својеврсну локомотиву евроатлантских интеграција на овом простору. Поред ове перспективе, занимљив је био осврт на медитерански аспект грчког геостратешког положаја. Наиме, поред традиционалног културног утицаја који је кроз хеленистичко наслеђе Грчка остварила на простору Леванта, интересантно јесте да је предавач приметио значај унапређења односа и све тешње сарадње на релацији Грчка-Кипар-Израел, као најважнијој стратешкој осовини у источномедитеранском појасу. Надовезујући се на причу о значају позиције Грчке као медитеранске земље, истакао је важност њене поморске оријентације, не само у геополитичким, већ и у економским оквирима. Констатовао је да је управо поморска оријентација његове државе омогућила развој домаће економије, у којој у великом проценту има удела и поморска трговина, која је иначе, много јефтинија и у данашњим оквирима, без обзира на развој копнених и ваздушних комуникација.

Господин Кумуцакос је назначио чињеницу да је Грчка већински православна земља, те стога има традиционално велику културну интеракцију са Русијом. С тим у вези, сматра да би због овог религиозног момента Грчка могла да, као православна земља интегрисана у западне политичке структуре, буде мост који ће повезивати Запад са Русијом, нарочито у контексту напетости који су на тој линији приметни већ неколико година уназад. Поштујући дубоко испреплетене културне односе са овом силом, по његовом мишљењу, Грчка никоме не би смела да дозволи да се меша у њене унутрашње односе, тиме алудирајући на скорашњи инцидент око протеривања руских дипломата из ове земље. Поред ове велике регионалне силе, предавач је поменуо изузетну важност продубљивања односа и са другим значајним међународним политичким чиниоцима, у првом реду са НР Кином и Индијом. У том контексту, споменуо је важност кинеског утицаја који се све више осећа на линији Солун-Београд-Будимпешта. С тим у вези, оценио је важним кинеске инвестиције у његовој земљи, у првом реду оне најзначајније, у луке у Солуну и Пиреју. Напоменуо је да, без обзира што су преговори са представницима кинеских компанија понекад нешто комплекснији, инвестиције које долазе из тог дела света морају бити узете у обзир, јер су по обиму све веће и озбиљније, а и НР Кина представља све озбиљнијег играча на међународној сцени.

Грчка данас свакако није поштеђена неких ширих међународних изазова, пре свега мигрантске кризе, која се кроз ову земљу прелама због њеног граничног положаја. Али није у потпуности лишена ни регионалних политичких изазова, пре свега због све сложенијих односа са Турском, с обзиром на нову позицију ове државе у контексту тренутних односа на релацији Турска-Запад. С тим у вези, истакао је да је немогуће занемарити улогу Турске у источномедитеранском и балканском појасу, рекавши да је нормално да један тако важан регионални играч има утицаја у свом окружењу, али да проблем настаје у средствима које користи у ту сврху. Овде је посебно нагласио важност религијског момента у ширењу турског утицаја, пре свега на простору Балканског полуострва, али и проблеме које ствара непредвидива спољна политика коју спроводи тамошњи режим. У контексту компликованих односа између Грчке и Турске, не само поводом кипарског проблема, него и на другим пољима, г. Кумуцакос је назначио важну улогу безбедносног оквира које пружају САД кроз НАТО структуре. Навео је податак да се за Хеленске оружане снаге одваја близу 2% укупног БДП-а Грчке.

Трећи, балкански, аспект грчког геостратешког положаја предавач је размотрио у контексту грчко-српских односа. На почетку је нагласио да његова држава снажно подржава европску перспективу земаља Западног Балкана и да је то један од спољнополитичких приоритета и његове партије. Ову оријентацију види као гарант мира и сарадње на трусном балканском подручју. Сарадња поменутих земаља, по његовом мишљењу, кроз европске оквире, створиће ситуацију у којој се ниједна страна неће сматрати губитничком. Али као conditio sine qua non ових процеса назначио је усвајање европских вредности и стандарда.

Затим се осврнуо на положај Србије и њену перспективу. Напоменуо је да Србија такође има велики геополитички значај. Надовезујући се на традиционално добре односе између два народа, али и две државе у последња два века, нагласио је важност сарадње и у данашњем тренутку, изразивши жељу да та сарадња буде подигнута на ниво стратешке сарадње. С тим у вези, у каснијој дискусији, било је нешто речи и о перспективи повезивања у оквиру пројекта четири балканске православне земље, Румуније, Србије, Грчке и Бугарске. Господин Кумуцакос је истакао да ове земље не веже искључиво религија, већ и други важни чиниоци.

У дискусији која се затим повела, предавач је посебно ставио акценат на тренутне политичке изазове који потресају наш регион. Овде је, пре свега, било речи о проблемима везаним за статус јужне српске покрајине, као и за име некада српске територије, а данас независне државе БЈР Македоније. Назначио је приврженост поштовању суверенитета и територијалне целовитости Републике Србије, рекавши да је став Грчке по питању статуса Косова и Метохије јасан, јер она не признаје ту творевину за независну државу. Међутим, истакао је да уколико Београд и Приштина у процесу преговора дођу до компромисног решења по било ком питању, Грчка ће то у потпуности прихватити.

На крају, било је речи и о актуелној ситуацији у БЈР Македонији и о грчко-македонским односима, нарочито у контексту недавно потписаног Преспанског споразума. Напоменуо је да је споразум произвео политичку несигурност у редовима власти обе државе. То је нарочито видљиво након одржаног неуспелог референдума у Скопљу, без обзира на јаке спољне притиске. Означио је промену имена БЈР Македоније као фундаментални елемент споразума, рекавши да се једном донета одлука о називу земље, тешко може променити у будућности. У контексту спора о имену нашег јужног суседа, нагласио је да се идентитетски проблеми на Балкану решавају врло тешко и компликовано.

Из излагања Георгиоса Кумуцакоса, без обзира на његов, пре свега, дипломатски речник, можемо извући одређене закључке. Прво, спољнополитички дискурс, који промовише у име своје странке, не разликује се превише од тренутног дискурса владајуће гарнитуре на челу са Алексисом Ципрасом. Можда по неким питањима и постоје поједине ситније разлике, по питању односа према Србији чини се да Грчка има конзистентан став. Овде се пре свега мисли на подршку Србији по питању Косова и Метохије, али и по другим важним питањима. Ту подршку можемо очекивати и у случају победе опозиције под вођством Нове демократије на парламентарним изборима наредне године. То значи, да као земља имамо релаксиранију позицију, што подразумева да не морамо да страхујемо да ће доћи до промене грчког става према питањима која нас највише интересују, без обзира на евентуалне промене владајуће гарнитуре унутар саме Грчке.

Душан Илић, Институт за европске студије

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s