Милош Милојевић: Предавање Станислава Бишока о десним политичким странкама

Бишок је указао да је своја политиколошка истраживања отпочео бавећи се Украјином а да се последњих неколико година бави европским евроскептицима и перцепцијом и инструментализацијом Русије код европских евроскептика

Станислав Бишок (Фото: Бранко Лучић)

У просторијама Института за европске студије, 12. јула, одржано је предавање руског политиколога Станислава Бишока „Евроскептичне и десне партије у ЕУ“.

Предавача је представио директор Института за европске студије Миша Ђурковић. Он је навео како је Бишоково предавање један од последњих догађаја које ИЕС приређује у првом полугодишту ове године. Такође је најавио планиране активности Института, међународну конференцију посвећену четворогодишњици санкција које су западне земље предвођене Сједињеним Државама увеле Русији и зборник посвећен музичком феномену „Јужног ветра“.

У свом представљању Станислава Бишока Ђурковић је указао да је реч о једном од најозбиљнијих истраживача креирања нових нација на постсовјетском простору (о чему је одржао предавање у Матици српској у Новом Саду), стручњаку „Фонда народне дипломатије“ и докторанду на МГУ. Бишок је говорио о десним, евроскептичним и популистичким странкама у Европи. Предавање је консекутивно преводио Стеван Гајић.

На почетку предавања Бишок је указао да је своја политиколошка истраживања отпочео бавећи се Украјином а да се последњих неколико година бави европским евроскептицима и перцепцијом и инструментализацијом Русије код европских евроскептика.

Он је своје увиде о овим темама изнео кроз десет теза. Према првој Бишоковој тези сам термин евроскептицизам  је прилично споран и нов. Велика већина партија које су тако означене не доживљавају се тако. Код свих њих, навео је, критика Европске уније заузима истакнуто место али се она упућује из различитих углова. Евроскептицизам се по његовом мишљењу може поделити на „тврди евроскептицизам“ и „реформизам“. Тврди су они који од својих земаља траже да напусте Европску унију док реформисти инсистирају на реформама у оквиру ЕУ (већина странака у оквирима Вишеградске групе). Уз овај термин често се придодаје термин „популизам“.

Бишок је објаснио да популизам у основи представља реторику или поглед на свет који друштво види кроз постојање две оштро супротстављене групе. Евроскептицизам и популизам се укрштају али не подразумевају једну те исту ствар. Европски популизам, према његовом мишљењу повезан је са критиком Европске уније, на овај или на онај начин.

У трећој тези Бишок је објаснио да су политички програми евроскептика веома мозаични. Често партије које се у јавном говору означавају као „екстремна десница“ заправо нису, према његовом суду, ни екстремне ни десничарске. Што се популизма тиче он је додао да се најбоље може разумети кроз постојање две класе у друштву – једне, владајуће и богате, која је корумпирана и друге, народа, који је обезвлашћен али је добар. Илустровао је овај светоназор речима руског политичара Владимира Жириновског – „Ми смо за Русе и ми смо за сиротињу“. Постоје, према Бишоковим речима, леви и десни евроскептици (леви су на пример Подемос и Сириза). Готово сви, наставио је, на било ком делу политичког спектра да се сместе залажу се за широке социјалне програме; и једни и други су за државу благостања и државу која треба да служи друштву. Суштинска разлика, како је појаснио, између левих и десних странака ове оријентације не односи се на економска питања већ питања како они виде друштво – на вредности, национални идентитет, религију.

Бишок је у четвртој тези нагласио да је евроскептицизам контрареволуционарна идеологија. То, по његовим речима, може да звучи парадоксално јер се победе евроскептика означавају као револуционарне. Међутим, како је разјаснио, евроскептицизам покушава да друштво врати из садашњег стања које је постреволуционарно. „Ради се о враћању националној држави у традиционалном смислу те речи“, навео је Бишок. Стога евроскептицизам можемо схватити и као антиглобализацијски феномен.

Ове странке, навео је у петој тези, баве се питањем цивилизације. У средишти њиховог политичког мишљења је уверење да је јудеохришћанска цивилизација угрожена и изнутра и споља, посебно од онога што се назива исламском претњом. Њихово инсистирање на хришћанским вредостима, према Бишоку, није толико инсистирање на повратку религији колико је то питање идентитета, „разликовање наших од њихових“. У политичкој пракси ових странака антисемитизам је крајње непопуларан.

Карактеристика ових странака (шеста теза) јесте позивање на романтизовану верзију прошлости својих народа и држава. Ствара се, појашњава Бишок, слика херојског златног доба током кога је држава била суверена. На ову замисао наслања се и позивање на националну валуту као на кључни елемент државног суверенитета.

У седмој тези Бишок је истакао да евроскептицизам није антиевропејство пошто евроскептици нису против сваке врсте европских интеграција (на пример „Шенген“ се истиче као добра ствар, али само ако су из њега искључени источни Европљани или ваневропски економски мигранти). Они нису нужно ни против евра, уколико постојање ове монете не подразумева десуверенизацију. Поједине евроскептичне странке, подсетио је Бишок, некада су снажно подржавале евроинтеграције.

У осмој и деветој тези Бишок је истакао како и европскептици и њихови политички противници инструментализују Русију у унутрашњополитичким обрачунима. Нагласио је да је заправо то централна тема његових најновијих истраживања. Према Бишоковим речима ова инструментализација се обавља у трима сферама: економији, безбедности и цивилизацијско–политичкој сфери. Евроскептичке странке критикују своје владе што су увеле санкције Русији и махом виде Русију као важног економског партнера. Оне критикују своје владе и зато што погоршавањем односа са Русијом угрожавају и безбедност сопствених земаља. Питање еколошке безбедности актуелно је код неких скандинавских евроскептика. Како је Бишок навео ове странке критикују Русију због великих еколошких прекршаја (ово је истакнута тачка на агенди једне шведске странке).

Поред Русији благонаклоног приступа код евроскептика постоји и струја која сопствене владе критикује да не обраћају довољну пажњу на руску опасност. У обема варијантама, може се сумирати, „питање Русије“ користи се за унутрашњеполитичко одмеравање снага, националну хомогенизацију или за отклон од политичког мејнстрима.

У погледу цивилизацијског опредељења према Русији Бишок је издвојио два приступа. Према првом, Русија се види као чувар неких европских, хришћанских и конзервативних вредности док се са друге стране сагледава као неевропска држава која никада не може да усвоји европске институције и вредности. Постоје политички чиниоци која оба ова тумачења цивилизацијског опредељења посматрају као позитивна односно као негативна! Јобик, мађарска политичка странка, тако заступа тезу да Русија није Европа већ да је реч о Евроазији – што сматрају да је добро. Инструментализација Русије, наставио је Бишок, присутна је и код критичара евроскептика. Они, пре свега, указују да су евроскептици тобожња „пета колона Кремља“  или (у најбољем случају) „руски корисни идиоти“. У политичком дискурсу овај приступ се неретко своди на мишљење – како је навео Бишок – за то да ли сте за Путина или сте против њега.

У закључној тачки свога излагања Бишок је указао да је евроскептицизам постао нова нормалност. То се десило, навео је, и са десним популизмом победама Доналда Трампа у Сједињеним Државама и заговорницима Брегзита у Великој Британији. Бишок је проценио да чињеница да је евроскептицизам нормализован представља неповољну околност за тврђе европскептике пошто су, у ситуацијама када сличну политичку идеју заступају две политичке странке, бирачи склонији да се определе за ону која је умеренија. Он је навео да је ситуација таква да, уколико не бисмо знали од ког политичара потиче одређена изјава, не бисмо могли са сигурношћу да разликујемо да ли она потиче са политичког центра или са радикалне деснице.

Пошто се Станислав Бишок бави широким опсегом тема које су веома важне и српским интересентима за политичке ствари, после његовог предавања уследила је врло жива и тематски разноврсна дискусија.

Advertisements

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s