На живот дођеш плачући, цео / А одеш тихо, део по део
Хуманост власти је безгранична. Организује нас за време живота, а дезорганизује после.
Власт нам је поново доказала да човек није машина
Јер вреднији смо јој у деловима, него као целина.
Нисмо ми за бацање. Поготово сада.
На живот дођеш плачући, цео
А одеш тихо, део по део.
Будите опрезни, не обећавајте срце више никоме. То може бити буквално схваћено.
Где бургија неће, пара врти
После смрти, највише тад врти.
Нећу да ме транжирају
Делове ми донирају
Кад нуждирам где се дирам
То ћу да им ја донирам.
Categories: Сатиристика
Оставите коментар