Политика: Пражњење Балкана

Од 169 општина у Србији само шест њих је током претходне године имало позитивни природни прираштај – Нови Пазар, Бујановац, Сјеница, Нови Сад, Прешево и Тутин

На простору државе која се некада простирала од Вардара па до Триглава данас живи око два и по милиона људи мање него 1991. године, када је почео распад СФРЈ. Највећи губитак становништва претрпела је Босна и Херцеговина, земља у којој је сваки трећи брак био мешовит – на простору Републике Српске и Федерације БиХ данас живи чак 922.823 становника мање него 1991. године. Иако се на територији Србије није водио грађански рат, наша земља је сиромашнија за чак 801.949 становника. Негативни природни прираштај и исељавање произвели су исти ефекат као и бомбе.

У Србији данас живи мање од седам милиона људи, говоре подаци Републичког завода за статистику, који сведоче да у новијој историји никада није живело мање становника него данас.

Хрватска је добила независност, али је изгубила људе – у овој држави данас живи 658.565 становника мање него 1991. године. Тамошњи политичари упозоравају да је број становника пао испод четири милиона, а демографи истичу да свакога дана ову земљу напусти 180 људи.

Мада статистика сведочи да у Словенији данас живи око 100.000 људи више него почетком деведесетих, демографи овај податак тумаче у светлу чињенице да у најразвијенију земљу региона већ годинама емигрира висококвалификована, али и нискоквалификована радна снага – и лекари и зидари из свих бивших република СФРЈ.

Иако Косово има највећи природни прираштај у Европи, број рођених беба у овом региону пада из године у годину, а расте број младих који трбухом за крухом одлазе пут западне Европе. Ако томе додамо и велики број избеглих с Косова, јасно је због чега у овом региону данас живи чак 157.690 становника мање него 1991. године.

„Готово све бивше републике СФРЈ данас имају негативни природни прираштај – у њима више људи умире него што се рађа. Статистика такође сведочи да је у Србији дефинитивно најнижи природни прираштај у односу на све бивше југословенске републике. Од 169 општина у Србији само шест њих је током претходне године имало позитивни природни прираштај – Нови Пазар, Бујановац, Сјеница, Нови Сад, Прешево и Тутин, a то су, с изузетком највећег војвођанског града, општине са значајнијим уделом бошњачког, односно албанског становништва”, истиче др Александар Кнежевић, доцент на Одсеку за демографију Географског факултета Универзитета у Београду.

Он каже да бројке Републичког завода за статистику сведоче да је прошле године Србија изгубила 37.000 становника. Косово је, према подацима Агенције за статистику Косова, добило 20.406 становника.

Данас у Словенији живи око 100.000 људи више него почетком деведесетих, али тај „вишак” људи није резултат позитивног природног прираштаја, већ досељавања становништва, претежно из БиХ и Србије. За разлику од Хрвата који масовно емигрирају у земље ЕУ, Словенци се не исељавају у већој мери јер за то, будимо искрени, немају ни разлога. Словенија је сачувала статус најразвијеније земље региона – мрежа насеља изграђена је још у време Хабзбуршке монархије, односно пре тог периода. Свако село има неопходну инфраструктуру, а квалитет живота у руралним крајевима не разликује се много од свакодневице у Љубљани.

Иако је Хрватска остварила свој хиљадугодишњи сан о независности, хрватски демографи процењују да се из ње иселило чак 23 пута више људи него што их је погинуло у тзв. домовинском рату 1991–1995. године. До првог већег егзодуса после рата долази након 2013. године, када Хрватска улази у Европску унију – статистичари кажу да се само у Немачку током 2017. године иселило 56.265 људи – седам пута више него 2012. године. Осим исељавања, плач беба у породилиштима је све тиши, а апели политичара да се престане с исељавањем и почне с рађањем све гласнији. Циници кажу да ће се због овако катастрофалне демографске ситуације Хрвати пожелети Срба, којих је 1991. године било 12 одсто у укупном становништву, а данас их је свега 4,36 процената.

„Босна и Херцеговина је претрпела највеће ратне губитке – процене говоре да је око 100.000 особа погинуло, а данас забрињавају цифре о исељавању младих који хрле у земље западне Европе”, констатује наш саговорник.

С обзиром на то да је у Македонији дошло до бојкота пописа становништва 2011. године од стране Албанаца, не постоје егзактне цифре о броју становника у овој земљи. Демографи подсећају да Албанци, који чине 20–25 одсто становништва Македоније, подижу природни прираштај ове земље.

Када посматрамо виталну статистику у региону, видимо да још увек највише вредности природног прираштаја бележе она подручја у којима је већинско албанско и бошњачко становништво. Међутим, треба рећи да и Босанке и Албанке пролазе кроз процес демографске транзиције – селе се из села у градове и рађају мање деце у односу на њихове мајке и баке.

Примера ради, Косово је до 1999. године имало највишу стопу наталитета у Европи, а откако су међународне снаге присутне у овој покрајини, број беба смањен је готово за трећину.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 14. 7. 2018)

Advertisements

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s