Јелена Милић: Предлог о корекцији административне линије између Србије и Косова

Директорка ЦЕАС Јелена Милић указала је да ЦЕАС не предлаже разграничавање по етничкој линији и да не укључује три општине на југу Србије, већ само четири на северу Косова

Јелена Милић (Извор: Н1)

Центар за евроатлантске студије (ЦЕАС) из Београда сачинио је предлог о корекцији административне линије између Србије и Косова што би био подстицај за постизање свеобухватног споразума о нормализацији односа, имајући у виду да су преговори у садашњем формату под окриљем ЕУ у потпуном ћорсокаку.

Преговори о корекцији административне линије између Србије и Косова били би организовани у формату под окриљем Запада, а одмах би уследило усвајање свеобухватног споразума о нормализацији односа, наводи се у студији „Прича са западне стране“.

Према предлогу ЦЕАС линија разграничења Србије и Косова „мање више би ишла дуж садашње четири општине на Северу Косова (Северна Митровица, Звечан, Зубин Поток и Лепосавићи) насељене претежно српским становништвом“.

Директорка ЦЕАС Јелена Милић указала је да ЦЕАС не предлаже разграничавање по етничкој линији и да не укључује три општине на југу Србије, већ само четири на северу Косова.

Кликните на слику за увећање (Извор: ЦЕАС)

„Предлог има у виду нове регионалне околности попут чињенице да су Албанија и Црна Гора у НАТО, а Македонија на добром путу, тако да су некадашњи страхови о домино-ефекту које би корекција административне линије Србије и Косова изазвала на Балкану сада неутемељени“, казала је Милићева.

Преговори о корекцији административне линије, наводи ЦЕАС, могу се реализовати у оквиру ширег формата у присуству Албаније, Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине, и Хрватске на коме би се решавали и гранични спорови Србије са Босном и Херцеговином и Хрватском као евентуално и неки други, и друга отворена питања која су последице распада СФРЈ и ратова деведесетих, а пре свега питања несталих и наставка регионалне сарадње у спровођењу механизама транзиционе правде.

У студији се оцењује да би напредак у нормализацији односа Србије и Косова унапредио сарадњу земаља Западног Балкана у областима безбедности и одбране, што је изузетно битно у светлу нових регионалних и глобалних изазова и претњи, од потенцијалног новог избегличко-миграционог таласа, до растућег малигног утицаја Русије у региону.

Свако унапређење регионалне сарадње у овим областима смањује и ефекте преливања њиховог евентуалних последица ка ЕУ и НАТО, наводи ЦЕАС и додаје да је изнесени предлог „најбржи потенцијално остварив сценарио, компатибилан са полазним принципима разлога НАТО ваздушне кампање против бивше Савезне Републике Југославије и разлозима права на остваривање новог статуса Косова који би, између осталог допринео, смањивању геополитичких пукотина између источног и јужног крила НАТО“.

ЦЕАС сматра да би САД, као кључна земља чланица НАТО, спремношћу на подршку приступу изнетом у студији показале „своју стандардну способност креирања нових напредних околности на терену, бескомпромисност према Кремљу, подршку ЕУ, а пре свега зрелост у разматрању јачања кохезије НАТО, без великих политичких и финансијских уступака“.

(Бета/Н1, 15. 6. 2018)

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s