Слободан Антонић: Цензура уџбеника у колонији Србији због „ЛГБТ предрасуда“

У колонији Србији Министарство просвете, на захтев једне ЛГБТ-НВО, забрањује шест уџбеника

Слободан Антонић (Извор: Јутјуб)

Укратко, поменута цензура изгледа овако:

  1. Најпре, две фондације из ЕУ плате да НВО из Србије, која се бави ЛГБТ питањима, уради „Анализу дискриминаторног садржаја (према ЛГБТ популацији) у средњошколским уџбеницима (у Србији)” (2014; анализа овде);
  2. Затим, Брисел у свом извештају „о напретку Србије (на ЕУ путу)” напише „да је потребно изменити школске уџбенике који садрже дискриминаторски садржај (према ЛГБТИ особама)” (2016; овде, стр. 74; слично и овде, стр. 37).
  3. А онда српско Министарство просвете донесе одлуку да се шест уџбеника избаци из „Плана уџбеника за школску 2018/19. годину”, односно „да се преко школских управа упути допис свим школама” да се тих шест уџбеника више „не користе у извођењу наставе за средње школе” (2018; видети овде, стр. 8).

Па какви су то страшни „дискриминаторни садржаји” откривени у српским уџбеницима, због којих је, ових дана, њих шест забрањено за употребу?

У њима нема позивања да се ЛГБТ особама ускрати неко право – што би морао да буде једини садржај појма „дискриминација”. „Дискриминативни садржај” заправо се састоји из следећа два злочина.

Први злочин је тај што уџбеници биологије, психологије и медицине садрже тачне исказе – чију истинитост не доводе у питање чак ни ауторке Анализе – али који нису афирмативни за ЛГБТ популацију.

Јер, „Анализа” коју је урадила ова спонзорисана НВО инсистира на томе да у уџбеницима могу да стоје само искази који су „афирмативни и тачни” (стр. 75). То значи да искази који су само тачни, а не и афирмативни – а који, по мишљењу ауторки „Анализе”, могу да доведу до „предрасуда” према ЛГБТ популацији – морају бити одбачени као неприхватљиви.

На пример, у једном уџбенику психологије (овде, стр. 189) налази се исказ који гласи: „Осим хетеросексуалне постоји и хомосексуална проституција, и то чешће мушка него женска.” У „Анализи” се, међутим, тражи да се ова – иначе неспорно тачна констатација – „избаци” зато што „не постоји потреба за истицањем мушке `хомосексуалне проституције`, јер се тиме стварају предрасуде, које воде у стварање дискриминаторног односа према геј мушкарцима” (стр. 55).

Дакле, иако је наведена реченица истинита, она је неприхватљива зато што може произвести предрасуде које могу довести до тога да неко некада буде дискриминисан.

Дискриминација, очигледно, више није само извршено дело које је произвело негативне последице. Она је сада постала свако дело које има потенцијал да може да доведе до преступа.

То је правна логика, иначе типична за бољшевичку јуриспруденцију, којој смо се својевремено подсмевали. Познат је случај десеторо младих људи у СССР-у који су се тридесетих година 20. века састајали да слушају музику и пију чај. Пошто су шећер и чај у то време били права драгоценост, младеж је сакупљала копејке у једну кутијицу. Прибирање новца за чај није било забрањено, али тај новац могао се употребити и за помоћ контрареволуцији. Све девојке и младићи били су похапшени и осуђени на робију од три до десет година. То се једноставно звало „социјална профилактика” (овде, стр. 54‒55).

Е, па управо такву „социјалну предохрану” данас спроводе комесари ЕУ у Србији (није чудо да се министри ЕУ владе зову баш тако: „комесари”). Преступ је сада постало и оно што се није догодило, али би можда могло да доведе до преступа.

Зато, истинити исказ који можда може да доведе до предрасуде која би можда могла да доведе до дискриминације треба цензурисати ма колико да је истинит – зато што је већ његов сам потенцијал „дискриминаторан“.

По истом моделу у „Анализи” се захтева цензура и других исказа из уџбеника у којима се говори, као у уџбенику из здравствене неге (овде, стр. 57) о, рецимо, „бисексуалности” као „фактору ризика” за преношење ХИВ-а, или о „групама са ризичним понашањем” у које спадају и „хомо- и бисексуалци” (исто, стр. 55). Ауторке „Анализе”, наиме, траже да се „бисексуалност уклони из фактора ризика” (стр. 37), односно да се „хомо/бисексуалност уклони из фактора ризика” (стр. 38) – иако је реч о потпуно истинитим информацијама!

Анализа, стр. 38.

Јер, готово половину свих регистрованих случајева ХИВ инфекције у САД чине ЛГБТ особе. Гејеви ће између 44 и 86 пута вероватније да се заразе ХИВ-ом него други мушкарци, док ће та вероватноћа код лезбејки бити 40–77 пута већа него код других жена (изворе података видети у мојој књизи Моћ и сексуалност, 2014, пдф овде, стр. 174).

Уклањање ових истинитих, али неафирмативних информација аналитичарке из ове НВО тражиле су и када је реч о уџбенику из интерних болести. Ту се указује (овде, стр. 94) да „у групе са високом учесталошћу хепатитиса Б” спадају и „сексуално промискуитетне особе (нарочито хомосексуалци)”. Статистички то је потпуно тачно. Нека истраживања показују да „модални број мушких сексуалних партнера за старије геј мушкарце износи између 101 и 500” (видети Антонић, исто, стр. 173). Због тога се у тој популацији свакако чешће бележе болести које се преносе сексуалним путем. Зашто би та информација намењена будућим медицинским радницима била „дискриминација”?

Дискриминаторна је, наводно, и реченица из једног другог уџбеника психологије (овде, стр. 154) која гласи: „Објекат сексуалног нагона је по правилу јединка супротног пола.” У „Анализи” се, међутим, тражи „да се избаци наведена реченица” (стр. 56) – иако је она несумњиво истинита. Наиме, и ауторке „Анализе” пишу да нехеторсексуалних особа нема више од 10% у популацији (тај удео је, истини за вољу, вишеструко мањи, али нека им и буде; видети моју књигу, стр. 175‒176).

Дакле, оно „по правилу” из спорне реченице односи се на најмање 90% људи – што је не само тачна употреба синтагме „по правилу” већ подразумева признање постојања и изузетака. Али, ЛГБТ тужитељи неће да буду „изузеци”. Зато они траже „да се избаци наведена реченица” или да се замени реченицом „објекат сексуалног нагона је јединка супротног и/или истог пола” (стр. 56).

Овом допуном оно што је статистички у апсолутној мањини (испод 10%) треба да на неки начин постане једнако са изразитом већином (преко 90%). Тиме се посредним путем хоће постићи нормативно изједначавање ове две врсте сексуалних пракси, али и друштвених односа и идентитета које на њима почивају. То и јесте идеја тзв. ЛГБТ инклузије.

Управо одсуство ЛГБТ инклузије онај је други злочин који се замера српским уџбеницима. Тако „Анализа” (на стр. 49) захтева да се из једног уџбеника неуропсихијатрије (овде, стр. 132) избаци реченица која гласи: „Трагање за сопственим идентитетом и интегритетом доводи адолесценте до предворја жеље за супротним полом.”

Проблем је што се у контексту сексуалне жеље уз хетеросексуалност изричито не наводи и – хомосексуалност. Исто се замера и уџбенику из психологије у коме се (овде, стр. 139) каже: „У адолесценцији, сексуално сазревање прати развој снажног интересовања за супротни пол и појава еротске страсти.”

Овакав садржај, протестују наше аналитичарке, „утиче на стварање става да је хетеросексуалност једина сексуална оријентација која постоји” (стр. 56) и зато траже „да се цитирани део `снажног интересовања за супротни пол` допуни `снажним интересовањем за супротан, исти или оба пола`” (55).

Проблем са оваквом инклузијом је то што ће се увек наћи нека група која ће тврдити да није укључена у опште исказе, те да је зато и она дискриминисана. Рецимо, и људи који имају секс са животињама несумњиво да осећају снажну страст према предмету своје жеље. Јован Марић приповеда о мушкарцу с којим је разговарао у својој ординацији, а који је прелазио и по пет километара како би полно општио с козом. Он је, такође, Марићу причао да је његова крава несумњиво уживала у сношају с њим (овде).

Извор: Profimedia/Ало

Дакле, ако се по начелу недискриминатроне инклузије набраја све према чему се може јавити сексуална жеља, зашто се онда, поред „супротног пола, истог или оба пола”, не наброје и животиње (краве, овце, козе…), мртваци, ствари (чизме, најлон чарапе, рукавице) и шта све још не? Зашто би се антидискриминаторна инклузија зауставила само на хомосексуалцима?

Проблем је што ова врста диктата политичке коректности онемогућава да се изричу општи судови о човеку, породици или друштву. Рецимо, исказ „човек има две руке”, посматран из антидискриминативне оптике, увек може бити протумачен као суштински опресиван према инвалидима („Шта, инвалид с једном руком није човек?!”), или пак према сијамским близанцима („Шта, сијамски близанац са четири руке није човек?!”).

Због тога би у дискурсу антидискриминаторне инклузије горњи исказ морао да гласи овако: „Човек има нула, једну, две, три или четири руке.”

Бесмисленост оваквог дискурса свакако да не треба посебно доказивати. Али, он је израз и актуелне конфигурације моћи у којој се једној по броју маргиналној групи додељују статус и овлашћења идеолошких контролора. Једна НВО успела је, као што се види, да издејствује цензуру шест уџбеника. Успела је и то да се остали аутори уџбеника, као и њихови издавачи, застраше претњом да ће им рад и новац пропасти ако у вези с темама о којима је овде било речи покажу „политичку некоректност”.

Учинак је, несумњиво, ширење аутоцензуре, али и сужавање аутономије струке која ће надаље морати да се руководи и ваннаучним захтевима приликом уобличавања основних уџбеничких формулација.

Но, права невоља је у томе што то није крај, већ почетак процеса ревизије. Као што пишу ауторке „Анализе”, „постоји потреба да се проблематизује целокупна сфера образовања која се заснива на хетеронормативним обрасцима” (стр. 5). Отуда је и њихов „захтев за променом садржаја онога што се учи уједно и захтев за променом доминантне вредности” (стр. 7).

Како пишу ауторке „Анализе” (стр. 76), „образовање представља једно од места које би требало да подлегне промени, јер се управо кроз образовни систем вредности преносе и додатно производе”. Кроз образовање, дакле, треба произвести нове вредности код деце и омладине, „потребно је окончање сексуалне опресије која почива на принципима присилног одабира између супротстављених сексуалности, хетеросексуалности и сексуалности другачије од хетеросексуалне, где се позитивно вреднује искључиво хетеросексуалност” (исто). Крајњи „циљ је успоставити (сексуалну) норму која ће проширити границе људског” (исто).

Извор: Канцеларија за људска и мањинска права
Владе Републике Србије

Признајте да сте помислили да претерујем када сам почео с причом о оном Марићевом заљубљенику у козе и краве. „Успоставити норму која ће проширити границе људског” и „окончати присилни одабир између хетеросексуалности и хомо/би-сексуалности” – није ли ту реч управо о поменутом Марићевом заљубљенику?

У сувереној Русији оваква предаторска ревизија образовног система законски је забрањена. У колонији Србији Министарство просвете, на захтев једне ЛГБТ-НВО, забрањује шест уџбеника.

А ту није крај. Докле?

Помозите опстанак Стања ствари!

€20,00

Advertisements


Категорије:Колонија Србија

Ознаке:, , , , , ,

14 replies

  1. Професоре, свака Вам част! Треба смети, али треба и знати отворити очи народу.

    Свиђа ми се

  2. Што би рекао Срђан Воларевић, министарство просвете спроводи цензуру на “велику радост“ или “на задовољство и срећу Жељка Цвијановића“.

    Све би било другачије да министарство просвете води Владан Вукосављевић, или Ненад Поповић.

    Не би њима тамо нека НВО или нека премигејерка уређивала уџбенике!

    Свиђа ми се

  3. За разлику од евроунијских “комесара“ са слабом мушкошћу и њиховог проамеричког педерског лобија делимично наметнутог и у психијатријским и психотерапеутским удружењима, педерастија у реал-социјалистичкој Југославији – у којој је мушкост била доста јача него у само тренутно западу потчињеној савременој Србији – била је кривично дело и, сходно томе, стотине таквих је осуђено (што се може проверити). У сувереној Русији заузет је веома добар став према овој опасној појави која негира здраве темеље људског живота у мушко-женској основи репродукције наше врсте, као и животност зрелог телесно-емоционално-духовног развоја људског Ероса и снагу достизања гениталног или продуктивног карактера у фројдовско-фромовском смислу.

    Свиђа ми се

  4. По питању наметања ми смо већ искусни. Превиђамо да нам се цео један век намеће право на коришћење латинице. Последица је да смо ми који користимо ћирилицу данас мањина. Питам се само шта ће неки Добривоје да напише за сто година…

    Свиђа ми се

  5. Уз све похвале и подршку професору због још једног одличног текста, усудио бих се да кажем да мислим да није битно шта у уџбеницима пише. Сетите се само какви су били уџбеници у „оно“ време, како је марксизам био обавезан предмет, каква је била медијска индоктринација и интоксикација, штафета, дан младости, приче и песмице у читанкама, партизански филмови, па ипак нисмо постали „они“. Наравно, текст је анализа колонијалног система кроз сегмент избора уџбеника и сваки детаљ је колонизатору важан, а нама још важнији, али мени се чини да криза породице и пад наталитета нису последице меке окупације, него релативно конформног и релативно безбрижног живота који траје, на западу и код нас, већ педесетак година.
    Реакције људи на безвезне законе који се доносе, тачније преписују из Директива Европске комисије, нарочито на непримењивање законских одредби које би требало да доносе корист грађанима су, сваким даном, у сваком погледу, све већа мржња према сопственој држави. Чини ми се да је баш то и основни циљ метрополе. Милиони мрзитеља сопствених држава, са свих страна света, чекају милост добијања радне визе, стипендије, стручног усавршавања, грабе било какву могућност да се ставе у службу колонизатора и поносно испуњавају сваку жељу вољених господара.
    Писање латиницом није наметнуто, него је одраз жеље, нажалост већине наших људи, да кроз графичке симболе постану лепши,богатији, срећнији, да им живот буде као на билбордима са сликама Рима, Париза, Ферарија, Монике Белучи. На тим реклама се и Атина, Москва и Јерусалим пишу латиницом. Ћирилица, или азбука, има неку мистичну енергију која нас несвесно повезује са генерацијама предака, а то не може свако да поднесе. Неки од тога беже као ђаво од крста.

    Свиђа ми се

  6. U Šambeziju, većina, ekumenistički angažovanih ljudskih bića muškog pola, su sodomiti – tačno i dvostruko afirmativno: i za ekumenizam i za LGBT ideologiju.

    #svojta

    Свиђа ми се

  7. Када завлада лудило, наметнуто лудило, онда је све могуће.
    Некада смо ове ЛБГТ звали педерима.
    Сада је то забрањено па мора да се зову ЛБГТ.
    Шта је промена термина значила?
    Ништа!
    Није шија него врат.
    Дочепали се власти и сада би да Србију устроје по свом болесном моделу, ако нешто није било биће јер они знају како ће да владају.
    Ако су се они одрекли свега што краси нормалног човека, жену, да ли то значи да сви морамо.
    Ћутке и покорно.
    Као овце.

    Свиђа ми се

  8. 🔴 Tu nema ničeg lošeg momak; to je stvar našeg zaostalig balkanskog mentaliteta koji LGBT 🏳️‍🌈 populaciju smatraju bezboznom, iskrivljenom i bolesnom. Tesko, jer su „Srbende“ zaostao narod, uprkos cinjenici da zivimo u sredini Evrope. Nesposobni da primetimo dobro!

    Свиђа ми се

  9. @Jovan
    Па, јесте ли Ви, Јоване, имали – “ДВЕ МАМЕ“ или “ДВОЈИЦУ
    ТАТА“?
    Да ли сте своју мајку ословљавали са – МАМА, а оца са – ТАТА,
    или као – “РОДИТЕЉ 1“ и “РОДИТЕЉ 2“?
    У вашем изводу из матичне књиге рођених и у отпусној листи,
    приликом Вашег пороћаја, морало би да стоји да сте ви из
    материце изашли или кроз – ВАГИНУ или кроз – АНУС ,
    једне од ДВЕ МАМЕ или једног од ДВОЈИЦЕ ТАТА.
    Имате прилику да се изјасните и “ZAOSTALIM SRBENDAMA“
    OBJASNITE „cinjenici da zivimo u sredini Evrope. Nesposobni da
    primetimo dobro!“

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  10. @Jovan

    Браво момак,

    Ја Србенда ти педерчина, средина Европе, па нека ти је алал, тако“ поноситом“ 😉

    Свиђа ми се

  11. Где нестаде здрав разум?
    то све смо знали да одавно раде по западу..
    Сада раде нама..када смо најслабији..
    Каква случајност..

    Свиђа ми се

  12. Па нисмо баш сви тако кратког памћења.
    Како оно беше:
    [b]“ГЕЈ ЈЕ ОКЕЈ!“ [/b] – ЈУГОСЛОВЕНСКА УДРУЖЕНА ЛЕВИЦА

    Свиђа ми се

  13. Ludilo,kakve gluposti!(Oprostite na latinici, ne znam kako da je namestim na telefonu,ali cirilica srpska je jedinstveno pismo i ponosni smo na nju jer bas takvu niko nema .Sa cirilicom je kao i sa ostalim stvarima u zivotu:Zavisi kako se postavis! Ako nisi svestan sebe i svojih vrednosti,ako ne cenis ko si i odakle potices i koje su tvoje karalteristike ,a sve tudje ti je bolje,ni drugi to nece ceniti.To je jednostavno zakon.Treba deci to stalno govoriti i biti im p r i m e r, da ne bi postali beskicmenjaci i robovi)
    A ovi Lbgt su bolest XX i XXI veka pa ce i njihova moda proci,samo treba izdrzati i ostati na svome.

    Свиђа ми се

  14. Reforme obrazovanja u kolonijalnim zemljama, u koje se bez ustručavanja mogu svrstati zemlje Balkana, sprovodile su se pod dirigentskom palicom međunarodnih organizacija bez ikakve stručne analize potreba i opravdanosti, ho ruk metodama, po principu reformi totalitarističkih sistema. Cilj je vrhunska znanja sačuvati za elite, a siromašnim zemljama ostaviti na raspolaganju tek ovladavanje vještinama kako bi mogle služiti elitama.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s