Никола Маловић: Крузер у невољи

Да би купили магнет и рекли да су били у Венецији, Дубровнику, Котору, Крфу… хиљаде организовано доведених туриста исисавају шуштанцу из обалних градова, чинећи их пластичним и лажним, с оригиналним историјским кулисама које нико не пориче

Никола Маловић

У невољи су обални градови под чијим се зидинама сидре крузери.

Након санкција и ратова, посебно након НАТО бомбардовања, додир највећих бродова на свијету уз за њих малу которску риву – доживљен је на Приморју као економски благослов, као туристичко освећење и обожење. А како и не би када су пловећи градови са преко 3000 путника и преко 1000 чланова посаде почели да долазе у посјету Старом граду који толико становника нема укупно.

У Луку Котор ће само до почетка туристичке сезоне да уплови 120 што већих, што мањих крузера. Бокељи су већ оком и камером пратили путање мегакрузера „MSC Musica“, 294 метара дугог, и колосалног „Конингсдама“ од 299 метара. Током маја и јуна биће дана када ће Стари град да буде у сјени и до пет усидрених оријаша истовремено.

Али се прошле седмице догодило нешто што нас је све подсјетило на несрећу „Coste Concordie“ (290 м), која се пуна путника преврнула у плићаку код острва Ђија у Тиренском мору 2012. године.

Наиме, мегакрузер „Crown Princess“ америчке компаније „Princess Cruises“ , 3. маја 2018. нашао се у невољи пред которском луком. Наоко из чиста мира. Задувао је источни вјетар, сасвим предвидив, 52 чвора, ништа неочекивано у мају, и ударио као у једро – у 11.000 квадрата западног бока „Crown Princessa“ те узео да са сидришта помијера пловећу планину ка другој страни на том мјесту врло уског Залива.

Упомоћ је прискочила заливска компанија „Boka Pilot & Tug Service“, те је вјештим маневром истовремено упослених прамчаних и крмених бочних потисника уз вожњу крмом, брод успио да се извуче из незгодног положаја пред обалом на Прчању. Неуобичајен су призор са обале пратиле многе камере, кад и то да је Которски залив био потпуно замућен усљед рада свих пропелера „Crown Prinsessa“.

Мегакрузер је добрим дијелом своје дужине дотакао дно на дубини од 8.5 м, срећом пјесковито и муљевито, што га је зауставило да не удари у обалу, насуче се и обори на бок.

Мегакрузер се одржавао у равотежи на кобилици, јер је конструктивно ријешен тако да му је највећи дио великих тежина – машинских, танковских и баластних – веома ниско, тако да изнад морске повши и може да постоји висок до 15. палубе.

И највећи познаваоци свих облика наутичких збивања у недоумици су како да објасне разлог чудом избјегнуте несреће.

Све што су очи тога дана гледале, а камере и Google снимао, указивало је да су изненађења могућа чак и у мору захваћеном кором од ораха, да су бродови крузери сви одреда нека врста туристичких титаника, фрагилни у својој изазовној величини.

Након што је моћним пропелерима дословно преорао заливско дно и изазвао еколошку катастрофу што ће бити тек предметом проучавања, дивни је крузер „Crown Princess“ испловио из Котора у упутио се према Крфу, сљедећем одредишту.

Но зашто су у невољи сви обални градови под чијим се зидинама сидре крузери?

Најбољи одговор можда лежи у дубровачком примјеру. Када је видио да се и математички може израчунати када ће милиони туриста мноштвом загушити некадашњи Град – Републику и синтетичким ђоновима појести све камене степенике, Унеско је Дубровнику запријетио исписивањем са листе свјетске и културне баштине – ако број туриста који у истом тренутку нахрупљују у град не сведе са 10.000 на 4.000. Дубровчани преко камера градске телевизије авизају могу ли, или не могу, ући у рођени град! Туриста је као скакаваца. Да би купили магнет и рекли да су били у Венецији, Дубровнику, Котору, Крфу… хиљаде организовано доведених туриста исисавају шуштанцу из обалних градова, чинећи их пластичним и лажним, с оригиналним историјским кулисама које нико не пориче.

Увијек се радујем када у неком обалном мјесту видим гаће на штрику. Јер ту дебото још има живота…

Опрема: Стање ствари

(Недељник/ИН4С, 12. 5. 2018)

Advertisements

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s