Дојче веле: Македонија престиже Србију на путу евроинтеграција?

Нова Влада Македоније је решена да оконча спор са Грчком и уведе земљу у НАТО. А свог аутократу су Македонци већ сменили. Дојче веле се распитао у Скопљу и Београду

Доскора је угледни професор и познавалац југоисточне Европе Флоријан Бибер шест земаља Западног Балкана које чекају на улазак у ЕУ сврставао у две групе: оне које могу и оне које не могу. Могле су Црна Гора, Србија и Албанија, а нису могле Босна, Македонија и Косово – свака због нерешених питања која задиру у сам суверенитет или уставно уређење.

Међутим променом власти у Скопљу је Македонија експресно прешла у групу оних које могу. Разговори са Грчком су одмакли, први знаци добре воље – у виду елиминације назива аеродрома и аутопута који су носили име Александра Великог – већ су пружени, Скопље жели брзо у НАТО, а Влада Зорана Заева има прилику да исправи све што је претходни премијер Никола Груевски радио на аутократски начин.

Није чудо што земље региона различитом брзином напредују ка ЕУ. Пре свих је Црна Гора искористила проблеме и политичке дилеме својих суседа, и рекло би се стекла недостижну предност у трци према Бриселу.

Црна Гора највећи фаворит

Са том оценом се слаже и Бојан Ал Пинто Бркић из београдског Форума за међународне односе, који истиче да је Црна Гора не само највише напредовала у преговорима са ЕУ, него је и чланица НАТО. „Чланство у НАТО можда није директни квалитет, али је свакако потврда озбиљности земље за чланство у ЕУ.“

Бркић за Дојче веле каже да званично Скопље, ако примени црногорски рецепт, такође може престићи Србију. „Македонија је добила статус кандидата пре Србије, била је веома близу чланства у НАТО. Уколико реши спор са Грчком, логично је да најпре постане чланица НАТО, а након тога убрза преговоре са ЕУ и постане чланица заједно са Црном Гором и Србијом, или одмах после Црне Горе“, каже Бркић.

Србија је у овом тренутку позиционирана након Црне Горе – и заједно са њом поменута у Стратегији за Западни Балкан – али Македонија се приближава корацима од седам миља. Након смене аутократске власти и доласка социјалдемократе Зорана Заева на место премијера, Македонија се ухватила у коштац са свим препрекама које је имала на путу евроатлантских интеграција.

Бујар Османи, потпредседник македонске Владе за европска питања, за Дојче веле каже да „досадашња анализа показује да је Македонија прва у региону према испуњавању економских критеријума за чланство у ЕУ, раме уз раме на првом месту са Црном Гором према хармонизацији законодавства, и високо према испуњености политичких критеријума“.

„Имајући у виду да је све ово постигнуто током симулације преговора којих заправо нема, можете претпоставити колико би тек било постигнуто са отвореним поглављима уз интензиван мониторинг, помоћ и велику мотивацију“, оптимистичан је Османи.

Предности Македоније

При томе је јасно да је, макар према емотивном набоју, оно што је за Македонце спор са Грчком око имена, за Србију питање Косова. Бојан Ал Пинто Бркић упозорава да без решења тог питања врата ЕУ за Београд остају затворена.

Један аутократа је сада опозиција

„Поставља се питање који је временски рок у којем је решење изгледно и да ли је могуће да Македонија у међувремену реши своје преговоре са ЕУ? Важно је напоменути да је Македонија мања од Србије и по броју становника и територијом, и могуће је да то буде предност у преговорима са ЕУ“, додаје Бркић.

Македонски премијер Зоран Заев је за Радио Слободна Европа приметио да је сама „Европа пласирала 2025. годину као некакав термин. Али, имајући у виду да Македонија добија препоруке од 2009, а да статус кандидата има од 2005, ми то можемо и много брже. Верујем да можемо да стигнемо Црну Гору и Србију које су отвориле поглавља, а то зависи пре свега од наших успеха и капацитета“, рекао је Заев.

Шта убрзава европски пут?

Иако на први поглед није пресудно, евентуално чланство у НАТО несумњиво убрзава процес европских интеграција. Србија се у том погледу званично и даље држи политике војне неутралности и тренутно постоје само стидљиви наговештаји дијалога о том питању. Црна Гора као чланица НАТО и ту има велику предност.

На проблему имена са Грчком се интензивно ради и чини се да је Македонија спремна да око тога начини компромисе. Са друге стране, односи Београда и Приштине су запали у ћорсокак и тешко је предвидети како ће се и када постићи неки договор, иако председник Србије Александар Вучић позива на компромис. На крају, македонски бирачи су сменили аутократску власт која се показала као главни кочничар реформи и демократских институција.

Бојан Ал Пинто Бркић каже да све поменуто донекле утиче на европску перспективу. Али он суштину види у томе што је Македонија земља „са веома осетљивим границама и чланство може далеко више допринети стабилности региона него, рецимо, чланство Црне Горе, Босне и Херцеговине па и Србије.“

Западни Балкан (ипак) није приоритет

Симонида Кацарска, из Института за европску политику из Скопља, истиче да је Македонија кандидат за ЕУ још од 2005. и да због тога још увек добро стоји у односу на регион. „Али, ако гледамо ситуацију у самој земљи, осим напретка у правосуђу и јавној управи ове године, Македонија је већ неколико година стагнирала или назадовала у укупном нивоу усаглашености који је био у зениту око 2010. године.“

„Тешко је прогнозирати, но ако ваљано мобилишемо постојеће ресурсе, Македонија има добре шансе да буде успешна у преговорима имајући у виду да је мала земља са великим искуством у овом процесу. Надамо се да ће приступни процес бити меритократски и да, осим истицања Србије и Црне Горе у Стратегији за Западни Балкан, постоји могућност да им се и друга земља прикључи, или да их престигне“, каже Кацарска за Дојче веле.

Србија трчи своју трку и не би требало да се обазире на Македонију или Црну Гору, оцењује Бојан Ал Пинто Бркић. „Може се рећи да ширење на Западни Балкан није стварни приоритет ЕУ. Стварни приоритети су уређење односа са Великом Британијом или трговински односи са САД и Кином.“ Тако да би могло да се испостави да је трка ка ЕУ заправо трка са покретном циљном линијом.

Ивица Петровић (Београд), Катерина Блажевска (Скопље)

Наслов и опрема: Стање ствари

(Дојче веле, 2. 5. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , ,

1 reply

  1. ha,ha,ha…Makedonija rame uz rame sa C.Gorom.ŠampiJoni demokracije na Balkanu.Ovo nije ni smešno ,ovo je bizarno..

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s