Мирослав Здравковић: Хоће ли „подстицање рађањa“ у Србији имати ефекта као у Русији и Израелу

Овде ћемо само изложити податке о повећању броја рођене деце у Русији и Израелу и најавити почетак пажљивог праћења месечних података о броју рођене деце у Србији

Мирослав Здравковић

Шеснаестог марта ове године, пре непуних месец дана Влада Републике Србије је донела најважнији документ за будућност Србије: Стратегију подстицања рађања.

Без улажења у детаље стратегије овде ћемо само изложити податке о повећању броја рођене деце у Русији и Израелу и најавити почетак пажљивог праћења месечних података о броју рођене деце у Србији, а како бисмо у дужем временском периоду испратили формирање позитивног тренда у броју рођене деце.

Руска Федерација имала је 146,8 милиона становника у 2017 што је 20 пута више од Србије, без података за КиМ. То је за 200 хиљада мање него 1989, а за 1,5 милиона мање од рекордних 148,3 милиона 1991 и 1996 године. Минималан број становника, у модерној историји, био је 142,7 милиона у 2009. години. Русија је, као и Србија, имала велики прилив Руса из новоформираних држава на територији СССР-а, чиме је смањивала демографску „рупу“ која је формирана током 90-тих.

Из приложених података може се видети да је Србија данас упоредива са Русијом 2000. Када се руски подаци поделе са 20 добијамо да се у 2000 у Русији рађало око 63 хиљаде, а умирало 115 хиљада становника, што је готово идентично нашој ситуацији данас. Из приложених података се може видети да је тек 2013. Русија имала више рођених од умрлих, да би у 2016. опет наступио незнатни вишак умрлих у односу на рођене. Подмлађивање становништва које се догодило повећањем броја рођене деце након 2000. утицаће да се додатно повећа број рођених на преко 2 милиона, док ће се број умрлих и даље смањивати.

5.4. VITAL STATISTICS
(persons)
Years Births Deaths Natural Infant deaths
increase, under 1
decrease (-) year old
1992 1587644 1807441 -219797 29208
2000 1266800 2225332 -958532 19286
2005 1457376 2303935 -846559 16073
2010 1788948 2028516 -239568 13405
2012 1902084 1906335 -4251 16306
2013 1895822 1871809 24013 15477
2014 1942683 1912347 30336 14322
2015 1940579 1908541 32038 12664
2016 1888729 1891015 -2286 11428

 

Из руских података се може извући поука да ће финансијска подршка за рађање трећег и четвртог детета имати пуног ефекта на демографски салдо у Србији тек за десетак година.

Додаћемо и податке за Израел: имао је исти број Јевреја као и Срба у 2012, али ћемо тек пописом из 2021 сазнати колико има више Јевреја у Израелу у односу на број Срба у Србији. Тада ће бити око 7 милиона Јевреја, а колико ће бити Срба сазнаћемо из пописа, јер не знамо миграциони салдо од 2011. до 2021. у Србији.

Срба у Југославији је 1953. било 4,7 пута више него Јевреја у Израелу (7.066 хиљада према 1.484хиљаде), 1961 било је 3,9 пута више (7.806 према 1982), 1971 3,1 пута више (8.143 према 2.662), а 1981 2,45 пута више (8.140 према 3.320).

Број Срба у Србији био је 1991 био је за 46,3% већи од броја Јевреја у Израелу. Масован прилив избеглица из Хрватске, БиХ и са КиМ утицао је да се пописани број Срба повећа на 6.212 хиљада у 2002, али је то било само за 22% више него Јевреја у Израелу. Пописом из 2011. утврђено је да има 5.988 хиљада Срба када је у Израелу било 5.907,5 хиљада Јевреја. И од ове тачке у времену број Јевреја расте по 100 хиљада годишње, док се број Срба у Србији смањује за 35 до 40 хиљада.

Јевреје смо узели за пример јер при истом броју становника имају више него дупло већи број рођене деце: 137.707 у 2015. Већина мера економске политике, не рачунајући издвајања за војску, усмерена је на смањивање трошкова живота породицама са малом децом, олакшавање решавања стамбеног питања и слично.

Кликните на слику за увећање

Према подацима из Месечног статистичког билтена РЗС-а, у јануару је у Србији рођено 4.473 беба што је за 10% више него у истом месецу прошле године (4.083)! Пораст је наступио и без усвојене стратегије, што је одличан податак. Број умрлих у Србији износио је 8.043 лица што је за 29% мање него у истом месецу 2017 (11.127). Прошле године у јануару су температуре ишле и испод минус 20 степени те је у том месецу забележен рекордан број умрлих. Негативан природни прираштај смањен је са 7.214 лица на 3.570 лица.

Подаци за јануар су охрабрујући али су далеко од тога да представљају дугорочно формиран позитиван тренд. У наредним месецима и годинама испратићемо пажљиво да ли ће „Стратегија подстицања рађањa“ имати позитивних ефеката да се у Србији догоди заокрет, а по угледу на Русију и Израел.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Макроекономија, 11. 4. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s