Анализа коју је израдила група од двадесетак представника цивилног друштва, дипломата, те српских, косовских и немачких стручњака, коју је окупила Фондација Фридрих Еберт
Приштина да успостави заједницу општина са већинским српским становништвом (Фото: Танјуг)
БЕРЛИН – Четири су могућа сценарија за нормализацију односа Београда и Приштине, пише Дојче веле позивајући се на закључке у анализи коју је израдила група од двадесетак представника цивилног друштва, дипломата, те српских, косовских и немачких стручњака, коју је окупила Фондација Фридрих Еберт.
Анализа која предвиђа како ће изгледати односи Београда и Приштине за петнаестак година биће, наводи Дојче веле, представљена у Београду.
„Најбољи сценарио био би онај који решава спор око статуса Косова”, каже Шпетим Гаши из Савета за инклузивно управљање, један од аутора сценарија.
Према том најоптимистичнијем сценарију под називом „Зелени талас”, Београд и Приштина би 2019. постигли споразум о нормализацији односа, Србија би 2025. постала чланица ЕУ, а Косово коначно добило визну либерализацију и постало чланица свих релевантних међународних организација и имало отворен пут ка ЕУ, уз подршку Србије.
С друге стране, наводи се, косовска влада створила би социјалне и економске услове за интеграцију српске заједнице у друштво, а косовски Срби били би укључени у Бриселски дијалог уместо да, као до сада, буду само објекат преговора.
Нормализација односа убрзала би процес помирења и покренула процес утврђивања судбина несталих особа, а обема странама донела и економски напредак.
„Да бисмо то постигли, Београд и Приштина морају да донесу неколико кључних одлука: Београд да одустане од захтева за територијом Косова, а Косово да успостави заједницу општина са већинским српским становништвом која би имала и извршна овлашћења”, каже Шпетим Гаши за Дојче веле.
Према његовим речима, вероватније је да ће се догодити нека комбинација елемената другог и трећег сценарија.
Та два сценарија, каже, нису толико оптимистична јер, споразум би у том случају био потписан нешто касније, али не и примењен до краја.
Он подразумева признавање приштинске управе на територији Косова, али не и пуно дипломатско признање Косова као независне државе.
Заузврат, Косово би успоставило заједницу српских општина која би имала аутономију у области образовања, културе, језика, локалне самоуправе и здравствене заштите.
Истовремено, Србија би наставила да лобира против чланства Косова у међународним организацијама, упркос томе што се обавезала да то неће чинити.
На то који ћемо сценарио гледати у реалности, међутим, не утичу само локални лидери, већ и бројни спољни фактори, међу којима су најзначајнији стање унутар Европске уније и интереси великих сила.
Да ли ће Русија и Кина блокирати чланство Косова у Уједињеним нацијама, а Шпанија у Европској унији? Да ли ће друге чланице ЕУ које нису признале независност Косова променити своју одлуку, питања су која се постављају у анализи.
У сценаријима се као један од ризика наводи могућност да се због блокирања чланства у УН или ЕУ, Косово окрене уједињењу с Албанијом.
У том случају би се север Косова припојио Србији, а такав развој догађаја могао би да изазове ланчану реакцију и покрене захтеве Републике Српске и Албанаца у Македонији за прекрајањем граница.
Гаши каже да би евентуална подела или размена територија имала последице по Босну и Македонију, што би на крају могло довести до нове мапе Балкана и принудне сеобе становништва.
Најгори сценарио, према овој анализи, био би да се ЕУ дегенерише у лабав трговински савез и замрзне процес проширења.
Тиме би изгубила главне полуге у посредовању између Београда и Приштине – чланство у ЕУ је главна шаргарепа због које две стране уопште преговарају.
Противљење националистичким наративима готово би у потпуности утихнуло, а инциденти на северу Косова или у Прешевској долини учестали.
„Тада би нас само једна варница делила од новог рата”, закључује се на крају анализе, преноси Дојче веле.
(Танјуг/Политика, 13. 4. 2018)
Categories: Преносимо
Оставите коментар