Сергеј Лавров, Ивица Дачић: Србија и Русија – 180 година пријатељства, поверења и сарадње

Специјално за „Политику” и „Руску газету” пишу Сергеј Лавров и Ивица Дачић

Сергеј Лавров и Ивица Дачић (Фото Бета)

Ове године Србија и Русија обележавају значајан датум – 180. годишњицу успостављања дипломатских односа. Српски кнез Милош Обреновић 23. фебруара 1838. године примио је у својој резиденцији у Крагујевцу првог руског конзула Герасима Васиљевича Вашченка.

Овај догађај отворио је нову страницу у вишевековној заједничкој историји два истински братска народа које обједињују исти културно-цивилизацијски корени и духовно сродство. Сарадња наших земаља превазилази уобичајене оквире међудржавних односа.

Још у 12. веку будући утемељивач Српске православне цркве Растко Немањић замонашио се у руском манастиру Свети Пантелејмон на Светој Гори. У периоду монголске инвазије, најтежем за Русију, српски владари пружили су помоћ овом уточишту православља, као и многима другима.

Отварање руског конзулата поклопило се са кључним периодом изградње државности тадашње српске кнежевине. Једренски мировни уговор, којим је окончан руско-турски рат 1828–1829. године, предвиђао је давање аутономије за земље ослобођене у току Првог српског устанка 1804–1813. године. Политика цара Николаја Првог омогућила је остваривање овог циља. Помоћ Русије у стицању државности, формирању уставних основа, успостављању борбено спремне војске допринела је коначном ослобођењу српских територија.

У Србији и Русији заувек ће се чувати сећање на хиљаде руских добровољаца који су се пожртвовано борили у српско-турском рату 1876–1877. године, раме уз раме са словенском браћом. Имена генерала Михаила Григорјевича Черњајева, који је стао на чело српске војске у та тешка времена, пуковника Николаја Николајевича Рајевског, погинулог у бици код села Горњи Адровац, као и имена других јунака, златним словима су уписана у српско-руски летопис. Годину дана касније Србија је добила толико дуго чекану независност.

Двадесети век – нимало једноставан за наше државе – умногоме је постао искушење за чврстину српско-руског пријатељства. Доба глобалних потреса и радикалних промена обухватило је обе наше земље – много тога смо прошли. Нису били изузетак ни билатерални односи. Али чак и у времена идеолошких размимоилажења остали су непромењиви наша спремност да пристижемо у помоћ један другоме, као и искрена осећања узајамног поштовања и симпатије, запечаћена баштином предака.

Својевремено је у 18. веку, у доба Петра Првог и Јелисавете Петровне, Русија отворила врата за српске исељенике, од којих су многи оставили траг у руској историји, као што су генерали Михајло Андрејевић Милорадовић, Ђорђе Арсенијевић Емануил, Јован Јегоровић Шевић, Никола Ивановић де Прерадовић, Илија Михаиловић Дука и друге истакнуте војсковође које су учествовале у ратовима против Наполеона. Након револуције 1917. године и трагичних догађаја из Грађанског рата, краљ Александар Први Карађорђевић прихватио је десетине хиљада руских емиграната примораних да напусте отаџбину. За многе од њих српска земља је постала друга родна кућа, омогућила им је да реализују свој интелектуални и стваралачки потенцијал. Руси су имали могућност да отварају своје школе и болнице, културне и научне установе, право да се пријаве у државну и војну службу, што је велики број њих и користио. Руска заједница дала је значајан допринос развоју српске привреде, науке, културе и уметности. У Београду је, рецимо, широко познато име Николаја Петровича Краснова – чувеног архитекте, који је много допринео уобличавању модерног изгледа града. Такође, ваља поменути владику Антонија Храповицког, византолога Георгија Острогорског, доктора Александра Игњатовског, балерину Нину Кирсанову и многе друге.

Два светска рата, која су проузроковала колосалне губитке за наша два народа, пружила су више сликовитих примера братства по оружју и жртвовања олтару победе. У Србији се до данашњег дана чува сећање на цара Николаја Другог, који је одлучно стао у одбрану српског народа. У Русији постоји искрена захвалност српским пријатељима на пажљивом односу и сећању на војнике погинуле у борбама за ослобођење Београда и Југославије током Другог светског рата. Подвиг наших очева, дедова и прадедова, који су дали своје животе за слободу читаве Европе, заувек ће остати симбол храбрости, јунаштва и несебичног служења отаџбини.

Односи између наших земаља 1999. године су прошли наредно испитивање чврстоће. Захваљујући нашим заједничким напорима била је заустављена агресија НАТО-а против СРЈ, док је сукоб око Косова и Метохије пренесен у оквире политичког регулисања, обезбеђеног доношењем резолуције Савета безбедности УН 1244. Резолуцијом је гарантован српски суверенитет над покрајином. Све до данашњег дана заједно бранимо легитимна права Србије у вези са Косовом и Метохијом, ослањајући се на међународно право.

Данас су односи између наших земаља уздигнути на нови ниво стратешког партнерства, што је потврђено билатералном Декларацијом о стратешком партнерству, коју су потписали председници Србије и Русије у мају 2013. године у Сочију. Политички дијалог развија се динамично, у условима поверења и разумевања, редовно и на највишем нивоу – у децембру 2017. године успешно је одржана посета председника Републике Србије Александра Вучића Русији. Наставља се међупарламентарна сарадња, којој су озбиљан подстицај дале посете Србији председника Савета Федерације Федералне скупштине Руске Федерације Валентине Матвијенко у новембру 2017. године и председника Државне Думе Федералне скупштине Руске Федерације Вјачеслава Володина у јуну 2017. године. Јачају садржајни контакти и на релацији спољнополитичких ресора.

Са задовољством бележимо позитивну динамику трговинско-економских и војнотехничких веза, успешну реализацију заједничких пројеката у области енергетике, саобраћаја и културе. Разрађен је чврст уговорно-правни темељ српско-руских односа, који се доследно развија.

Наше земље спроводе самосталну, прагматичну и избалансирану спољну политику, која се ослања на властите националне интересе. Притом, одлучни смо у поштовању основних принципа међународних односа садржаних у Повељи УН, као што су суверена једнакост држава, немешање у њихове унутрашње послове, мирно регулисање спорова. Доследно се залажемо за превазилажење кључних изазова и претњи савременог света, чврсто се ослањајући на међународно право.

Наша међусобна сарадња је посебна по узајамном поштовању избора друге стране и узимању у обзир њених интереса. Београд и Москва противе се штетној пракси „или са нама или против нас”, која је већ довела до јачања неповерења и нестабилности на европском континенту.

Данас су пред нама велики задаци даљег јачања неисцрпног потенцијала српско-руског партнерства. Убеђени смо да постоје сви неопходни предуслови за испуњење ових задатака. Главни од ових предуслова је традиција пријатељства и поверења, која је прошла вишевековна искушења. Желимо да наставимо са радом на јачању ове традиције, на све могуће начине, за добробит садашњих и будућих генерација грађана наших земаља.

(Политика, 20. 2. 2018)

Advertisements

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s