Светозар Поштић: Николај Рерих, човек који је желео све

Николај Рерих је постигао велике успехе као сликар, сценограф, мистик, писац, путешественик, археолог и јавни делатник

Николај Константинович Рерих (1874-1947)

Крајем недавно минулог лета Господњег навршило се 70 година од смрти једног од најхаризматичнијих и најконтроверзнијих личности новије руске и светске историје. Николај Константинович Рерих (1874-1947) је постигао велике успехе као сликар, сценограф, мистик, писац, путешественик, археолог и јавни делатник. Обишао је цео свет, насликао преко 7000 уметничких слика, а његове философске идеје засноване на источном учењу пресудно су утицале на развој Њу ејџ покрета у Русији.

Рерих је рођен у породици познатог петербуршког нотара Константина Фјодоровича, ванбрачног сина управника имања једног немачког барона у садашњој Летонији Фридриха Рериха (Friedrich Rörich) са служавком Шарлотом Шушел, и Марије Васиљевне Калашњикове. Константин се дружио са познатим научницима и професорима, укључујући и Дмитрија Мендељејева. Од малих ногу, мали Николај се занима за сликарство, археологију, историју и културно наслеђе Русије и Истока.

Аутопортрет

Након завршетка гимназије, уписао се истовремено на правни факултет и ликовну академију. Од 1895. слика у атељеу познатог руског сликара грчког порекла, Архипа Куинџија. За време студија дружи се и сарађује са Владимиром Стасовом, Иљом Рјепином, Николајем Румски-Корсаковом и Сергејем Дјагиљевом. Учествовао је у неколико археолошких ископавања током којих су нађени вредни остаци насеобина из неолитског и бронзаног доба.

Рерихов дипломски рад на Академији уметности, слика под називом „Курир“, одушевила је 1897. године познатог уметничког критичара Стасова, који му је саветовао да оде код Лава Толстоја да би га „писац земље руске произвео у уметнике“. Млади сликар га је послушао, и у Јасној пољани од познатог књижевника добио је следећи савет: „Да ли сте некад у чамцу прелазили брзу реку? Увек треба веслати више од места куда идете, јер ће вас вода однети. Тако се и у области моралних идеала треба усмерити увек на више – живот ће иначе све однети. Нека ваш курир држи крму високо, тада ће допловити!“ Занимљиво је да је млади Рерих и од Светог Јована Кронштатског добио савет. Познати руски духовник, који је посећивао дом његових родитеља, једном му је рекао: „Немој да патиш. Мораћеш још пуно за Домовину да се потрудиш.“

Курир, 1897.

Са 24 године Рерих је постао заменик директора музеја и помоћник уредника часописа „Уметност и сликарска индустрија“, а три године касније постаје секретар „Империјалног друштва за промоцију уметности“. Последње године 19. века он се упознаје са Јеленом Шапошњиковом и 1901. се са њом венчава. Током целог живота супружници су се стваралачки и духовно допуњавали. У браку су добили два сина.

Рерих у то време много путује по Русији и са тих путовања доноси много уметничких дела и фотографија руских старина. Са познатим сликарима Врубељом, Бенуа, Рјепином покушава да обнови старе руске традиције у уметности и народним вештинама. У првој деценији 20. века живописао је неколико цркава и насликао сценографије за велики број позоришних представа.

Од 1905. године, осим древне Русије, све више га занима и Исток. Објављује записе о Јапану и Индији, а на његовим сликама појављују се индијски мотиви. Рерих почиње да проучава источну философију и теозофску литературу. 1909. године, изабран је за академика Руске академије уметности. Исте године постаје директор школе при Империјалном друштву за промоцију уметности и управник „Света уметности“. Сам и у друштву са другим члановима познатог уметничког друштва „Свет уметности“, на чијем је челу од 1910. године, учествује на изложбама по целој Европи.

Прекоморски гости, 1901.

Николај Рерих је са породицом због болести плућа на савет лекара 1916. године прешао на лечење у Финску. Кад је Финска после Октобарске револуције затворила границе, Рерих је остао ван домовине, у коју се никада више неће вратити. Он са Леонидом Андрејевом организује кампању против бољшевика. Док у његовој земљи бесни грађански рат, Рерих у целој Скандинавији излаже своје слике, и за уметничка достигнућа прима шведски краљевски орден „Поларна звезда“.

Аутопортрет

Године 1919. Рерих са породицом прелази у Лондон. Ту се упознаје са Рабиндранатом Тагором, добитником Нобелове награде за књижевности из Индије, и постаје члан Теозофског друштва. У Лондону постаје и ученик Махатме Истока, индијског јогина. Следеће године сели се у Чикаго, САД, где му је организована изложбена турнеја по целој земљи. У следеће две године у Америци излазе две монографији о његовој личности и делу. 1923. коначно се остварује Рерихов дугогодишњи сан. Организује Средњеазијску експедицију и одлази у Индију. До 1928. експедиција обилази скоро цео азијски континент. Циљеви су јој духовни, етнографски и уметнички. Касније су се појавила и тумачења о њеној политичкој мотивацији, нарочито због веза Рериха са америчким и совјетским политичарима, али та верзија је спорна. Као резултат огромног путовања и хиљада пређених километара, светло дана угледале су многобројне књиге и још већи број уметничких слика.

Његово занимање за мистицизам у то време све више расте. Учесник спиритистичких сеанси од 1920. године, Рерих је 1924. објавио прву књигу о Агни Јоги, религиозно-философском учењу које обједињује западну окултно-теозофску традицију са источном езотеријом. У почетку непријатељски расположен према бољшевицима, он је касније открио блискост комунистичке општине са будистичком, и чак је у писмима совјетској власти предлагао одухотворење комунизма будистичким учењем. Пред крај живота, међутим, Рерих је поново исказао нетрпељивост према совјетском комунизму.

Портрет Николај Рериха. рад његовог сина Свјатослава, 1939.

Николај Рерих је 1928. у Њујорку основао Институт хималајских истраживања, а на Западним Хималајима Институт „Светлост јутарње звезде“, где су изграђене научне лабораторије и организована истраживања у области лингвистике и филологије Истока. Богати њујоршки брокер Луис Хорш и његова жена Нети потпали су под снажан утицај Рерихове личности и убрзо су постали његови великодушни следбеници. 1925. Хорш је у Њујорку сазидао Мастер-Билдинг, зграду од 29 спратова у част свог учитеља. Прва два спрата ове велелепне зграде заузима Рерихов музеј.

Рерих не престаје да отвара међународна научна, уметничка и мистична друштва, и тиме пропагира све своје активности. И у јавној делатности је неуморан. Међународни уговор о заштити културних вредности, који је 1928. потписао и амерички председник Рузвелт, носи назив Пакт Рериха, јер је састављен према његовој иницијативи. Следеће године Рус је предложен за Нобелову награду за мир.

Од 1935. године, Рерих се на стално насељава у Индији, и ту ступа у близак контакт са многим јавним личностима. Индира Ганди је о њему између осталог написала: „Био је један од најимпресивнијих људи које сам икад срела. Он је сматрао себе савременим научником и древним мудрацом. Живео је на Хималајима много година и спознао је дух тих планина…“

Слово о Игоровом походу, 1942.

Од 1936. покушава да се врати у домовину. Међутим, на честе писмене молбе Стаљин ставља резолуцију: „Не одговарати“. Последњу молбу за повратак у Русију послао је неколико недеља пре своје смрти. Умро је 13. децембра 1947. у долини Кулу. На месту погребне ломаче, стоје речи: „Тело Махариши Николаја Рериха, великог друга Индије, било је предано ватри на овом месту. Да буде мир.“

„Много хтео, много започео…“ певао је Бранко Радичевић. Николај Рерих је много тога у животу без сумње и остварио. Био је типични представник руске интелигенције по томе што се у судбоносно време за његову отаџбину заносио уметношћу, културним наслеђем своје земље и, изнад свега, религијом. Касније га је пут одвео у Индију и површну, али примамљиву духовност, која је једино и приступачна вишеструко обдареним људима заинтересованим за разноврсне световне дисциплине. Оно највредније што остаје иза Рериха ипак су његове слике, којима заиста одише дух планинског спокоја и величанствености.

Благо анђела, 1905.

 

Постаните приложник-сувласник Стања ствари!

Поштовани читаоче,

Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.

Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.

Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.

Како нам можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

Такође, молимо вас да се претплатите на нашу мејлинг листу (лева колона на сајту), прикључите нашој страници на Фејсбуку, налогу на Твитеру и/или Linkedin мрежи.

Advertisements

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s