Шта ће се све још слушати и дешавати до четвртог марта тешко је предвидети, али се никако не треба надати да ће се  понашање тужених медија и појединаца према Ђиласу променити, већ да ће само постајати све бешње и безобзирније

Синиша Мали и Александар Вучић (Фото: Стефан Стојановић/Мондо)

На телевизијским станицама доступним већини наших гледалаца и у готово свим штампаним медијима у Србији, које су отворено и потпуно у служби Српске напредне странке, тачније, њеног председника, готово без прекида, а поготово у време предизборних кампања (код нас  честих и редовно–ванредних )  емитују се прилози и објављују написи о многобројним промашајима, преступима и криминалним радњама политичких противника, изборних кандидата опозиције.

Уз све остале негативне стране које им се приписују и свакодневно дописују они су још и непријатељи земље, јер су, по наводима напредњака,  страни плаћеници.

На предстојећим изборима за Градску скупштину Београда , од свих  опозиционих листа, по СНС је, очигледно,  најопаснија она коју предводи Драган Ђилас, бивши градоначелник. О њему се данима пише и говори као о највећој опасности по град Београд, при чему се највише помињу његово расипништво и таленат за стицање личне користи.

„Он га [Београд] је опљачкао, па би сад  да се врати и настави тамо где је стао. Е, неће моћи!” узвикују напредњачке перјанице не бирајући много речи да оцрне Ђиласа, а у чему – што је посебно јадно – предњаче двојица могућих напредњачких кандидата за градоначелника, Синиша Мали и Горан Весић.

Строго контролисани напредњачки медији нису  објавили поруку Драгана Ђиласа упућену сарадницима  и активистима: да се уздрже и не одговарају на погрде и оптужбе које стижу из редова напредњака и социјалиста, док је он поднео је 29 тужби за клевету против медија и политичара из редова СНС–а и СПС–а. Међу туженима су  и Информер, Српски телеграф, Ало, ТВ Пинк, Горан Весић, Жељко Митровић, Александар Вулин, Александар Јовичић, Миленко Јованов и Синиша Мали, а Ђилас је навео како ће новац од тужби уплатити у добротворне сврхе.

Сад, ако се зна колико су  судови у Србији независни и брзи када треба решавати овакве случајеве, то је извесно  да ће се хуманитарне установе  добро начекати док новац од пресуда дође до њих, разуме се, уколико се казне уопште изрекну.  А дотле ће, у сваком случају, већ одавно бити завршени београдски избори, а можда и још неки локални или чак парламентарни.

Одсуство закона и реда не само у предизборним кампањама  већ готово на сваком кораку последица је  бахатости Малог Алека , његових најближих послушника и осталих сарадника на нижим нивоима. Све уверенији да им се нико не сме и не може супротставити они сваку критику схватају као напад на своје приграбљене положаје и повластице, па није чудо што настоје да преплаше свакога ко се не слаже са њиховим начином вођења државне или локалне политике. Користећи се све више и друштвеним мрежама, претње упућују и народним посланицима, активистима других, опозиционих странака, односно свима који им изгледају опасни по њихову апсолутну власт.

Они се и физички обрачунавају са неистомишљеницима, као недавно у Краљеву када је на улици нападнут градски одборника Локалног фронта. На њега је насрнуо неки пролазник називајући га издајником који доводи Албанце у Краљево. Пошто се сукоб претворио у тучу, о њему ће се изјаснити суд, али је, у сваком случају јасно, да је „размена мишљења“ на тај начин последица става напредњачких вођа према неистомишљеницима. Шта ће се све још слушати и дешавати до четвртог марта тешко је предвидети, али се никако не треба надати да ће се  понашање тужених медија и појединаца према Ђиласу променити, већ да ће само постајати све бешње и безобзирније.

Врхунац бесмисла и истовремено циничног подсмеха становницима  Београда очигледан је већ у самом називу напредњачке листе за ове изборе: „Александар Вучић – зато што волимо Београд“, а коју предводе они исти људи који су ту своју „љубав“ најнепосредније показали зидањем оних наказних  грађевина на обали Саве, такозваног „Београда на води“ и потпуном променом изгледа нашег главног града.

Categories: Судбина као политика

Tags: Александар Вучић, Војислав М. Станојчић, Драган Ђилас, СНС, локали избори 2018