Александар Живковић: Хитне промене Устава Србије и зашто то није вест

Министарство правде Републике Србије објавило је на свој интернет сајту, 22. јануара ове године, Нацрт измена Устава, највишег правног акта земље. Међутим, ова обзнана привукла је неочекивано малу пажњу јавности

Министарство правде Републике Србије објавило је на свом сајту, 22.1.2018., Нацрт измена Устава, највишег правног акта земље, образлажући те промене и поступак измене следећим речима:

Министарство правде објавило је на својој интернет презентацији. Радни текст измена Устава у области правосуђа.

Радни текст измена највишег правног акта Србије резултат је полугодишње јавне расправе, у оквиру које је Министарство правде у сарадњи са Канцеларијом за сарадњу са цивилним друштвом Владе Србије организовало шест округлих столова у неколико градова Србије.

На тим округлим столовима су представници стручне јавности и остали заинтересовани могли да изнесу своје ставове о променама Устава у области правосуђа.

Министарство правде је Радни текст измена Устава израдило у сарадњи са бившим чланом и сталним експертом Венецијанске комисије Џејмсом Хамилтоном.

Нацрт измена Устава биће послат на мишљење Венецијанској комисији, без чијег позитивног мишљења се неће ићи у даљу процедуру усвајања.

Напомињемо да ће Радни текст измена Устава бити предмет новог круга јавне расправе коју ће Министарство правде спровести.

Министарство правде позива све заинтересоване да се упознају са Радним текстом измена и дају своје сугестије и мишљења у предстојећој јавној расправи.

***

Кратка агенцијска вест, каквих, иначе, није било, о такозваној „полугодишњој јавној расправи“, показује да су предложене промене Устава усмерене заиста на успостављање правосудне власти независније од политичара. Тако се из Високог савета судства  искључују представници извршне и законодавне власти. У његовом саставу неће више бити члан скупштинског одбора за правосуђе, као ни министар правде. ВСС по Нацрту треба да чини пет судија које бирају колеге и пет истакнутих правника које бира Народна скупштина. Чланови Савета ће убудуће сами бирати председавајућег ВСС и Државног већа тужилаца. То Државно веће тужилаца мења назив у Високи савет тужилаца.  И у њему ће бити и врховни јавни тужилац и министар правде.

Осим што су саме по себи ове промене интересантне, као и сам хитан поступак промене Устава, занимљиво је и његово медијско покривање. Наиме, од свих наших озбиљних медија, о овоме је највише писао озлоглашени „Таблоид“ Милована Бркића, који је у броју 406. од 12.1.2018, дакле десет дана пре него што је Министарство правде објавило Нацрт промене Устава, донео следећи напис Н. Влаховића:

Први ударац 2018: може ли властодржац сам себе да ухапси како би Србија прошла Поглавље 23

Лавеж из кавеза

Србија је чланица Савета Европе, а Венецијанска комисија је саветодавно тело за уставна питања Савета Европе. Дошао је тренутак да владајући режим поступи по сугестијама те институције, а у вези са организованим криминалом, од врха државе до целокупне мреже малих и великих мафијашких „станица“, које не би постојале да није спреге са влашћу. На реду је, дакле, поглавље 23. и испуњавање потписаних обавеза из Акционог плана у коме се Вучићева власт сама заробила. Први међу напредњацима, нашао се у клопци, у европском правном кавезу из кога неће знати да изађе. Јер, сви путеви га воде на оптуженичку клупу.Првог радног дана 2018. године, у само једној краткој вести (која је убрзо уклоњена), чуло се и видело шта Србију, између осталог, чека у наредних неколико месеци. Наиме, како је телевизија Н 1 пренела, министарка правосуђе Нела Кубуровић, добила је „упутство“ од стране Венецијанске комисије да у склопу реформи правосуђа у 2018. години одмах и без одлагања започне примена новог Закона о надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, као и предлагање уставних амандмана, у вези са тим.

Подсећања ради, Венецијанска комисија (службени назив „Европска комисија за демократију кроз право“) је саветодавно тело Већа Европе, међународна асоцијација које чини укупно 47 европских и суседних земаља. Ставове Венецијанске комисије Европска унија сматра својим и у пракси их примењује, без изузетка, а Србија се, такође увек и без изузетка, бави „минирањем“ тих ставова и препорука, мада без њиховог спровођења, може да рачуна само на блокаду даљег процеса интеграција.

Онај ко је хтео да уђе у процес европских интеграција, морао је да зна да то подразумева и промену Устава у складу са одређеним европским стандардима, пре свега у домену људских права, функционисања судства и да то не подразумева целовиту промену Устава него његово „моделирање“.

Вучића ни најмање не брине питање Косова и Метохије (и уставна преамбула), он рачуна да ће то некако „само од себе“ да се реши. Њега брине управо ово „моделирање Устава“ од кога администрација у Бриселу очекује да јасно одвоји политуку од правосуђа. Криминал од уређене државе. Мафију од поштеног света. И бивше ратне хушкаче од разних игара око престола.

Властодржац је због Поглавља 23. сатеран у ћошак. Зато је и одговор на „последњи позив“ Венецијанске комисије, био је више него јадан. Министарка Кубуровић је само кратко рекла „…Верујемо да ће Закон о надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, који почиње са применом дати резултата…“ и додала још једну бљутаву реченицу, да се наставља са реформским процесима који представљају и испуњавање обавеза из Акционог плана за поглавље 23.

Исувише мало речи и олако изговорених за оно што Европска унија тражи. А, тражи (преко Венецијанске комисије), да Србија крене у потпуну ликвидацију организованог криминала на свим нивоима, почевши од криминала у државним институцијама па надаље.

Зна Вучић да то не може да спроведе на прави начин, јер би морао да процесуира и себе и све своје најближе људе, укључујући и блиске чланове своје породице. Зато је применио одуговлачење као модел самоодбране. Министарка Кубуровић управо то и ради. Али, неће моћи дуго да „купује време“.

Да је Бриселу ово хитно, види се и по томе што је на видело поново изашао десет година стар документ, у коме Венецијанска комисија помиње и члан 75. Устава Србије, где се у Ставу 1. каже да Јавно тужилаштво „гони учиниоце кривичних и других кажњивих дела и предузима мере за заштиту уставности и законитости“, па каже да „значење мера за заштиту уставности и законитости није јасно“ те да у контексту Србије то не би требало да значи основ за увођење система прокуратуре совјетског типа који не би одговарао правној традицији земље! Укратко, да треба променити део у Уставу који би прецизно одвојио политику од независности правосуђа. А, то је болна тачка Вучићевог режима, тако рећи, неуралгична, јер без „својих“ тужилаца и судија“ и без „своје“ законодавне мафије, он не би могао да ради ово што ради. Како у економији, тако и у политици, дакле, у влади и парламенту.

Ево шта Венецијснска комисија каже где лежи срж проблема кад је у питању правосуђе у Србији: „…Основна забринутост у односу на Устав односи се, са једне стране, на чињеницу да су чланом 102. посланици појединачно подређени партијском руководству и, са друге стране, на претерану улогу парламента приликом именовања у правосуђу. Судска независност је основни предуслов демократске уставности и такође је у потпуности неопходна за обезбеђење да устав не буде само празан папир већ да ће бити спровођен у пракси. Међутим, Народна скупштина бира, непосредно или посредно, све чланове Високог савета судства који предлаже именовање судија и, уз то, бира судије. У комбинацији са општим реизбором свих судија након ступања на снагу Устава, како је предвиђено Уставним законом за спровођење Устава, ствара се озбиљна опасност да ће политичке странке контролисати судство. Биће потребно да се измене одговарајуће одредбе Устава…“

Управо то ове године мора и да се догоди: промена Устава и то у оним деловима где се правосуђе „лабаво“ третира и где је политичкој класи у Србији дата слобода да хапси и пресуђује из својих кабинета.

Неопрезно и нестручно, умешала се у ову тему и председница Владе, Ана Брнабић изјавом да је Поглавље 24 лакше од Поглавља 23, те да је од пролећа (прошле године) кренуо широки дијалог са, тужиоцима и судијама и да све то ради Министарство правде. Али, Брнабићка је брже боље избрбљала и оно што није морала: уставне реформе су услов за прелазак Поглавља 23 и основ за све што у том поглављу треба да се оствари. А, то, преведено на српски језик, значи да ће постојећа власт морати саму себе да ухапси, па ће нека друга власт после ње да хапси и све оне који су се налазили са њом у криминалним пословима.

Министарка Кубуровић је такође суочена са својим дилетантизмом па се брани како зна и уме изјавама које не воде никуда:

„…Када сумирамо и анализирамо све што је било достављено у писменом облику, Министарство правде изаћи ће са конкретним предлозима који ће бити достављени Венецијанској комисији на мишљење, али исто тако, отвориће се јавна расправа у Србији, како би сви заинтересовани могли да изнесу своје мишљење на предлоге амандмана…“

Али, ту је још једна европска замка: без позитивног мишљења Венецијанске комисије, Министарство правде Србије не може да упути Скупштини на разматрање ниједан предлог. А, то значи да ће опет доћи неки експерт из Венецијанске комисије који ће тражити састанак са удружењем судија и тужилаца. Циљ је да се Вучић коначно „избаци из игре“. И он и његова странка. Како ће то институције ЕУ урадити, кад судије и тужиоци у овој балканској провинцији изгледају као испрепадани дописници „Вечерњих Новости“ из дубоке унутрашњости, где пишу како им локалне газде кажу.

***

Чудне су код нас „суданије“, што би рекао Петар Кочић.

Advertisements

2 thoughts on “Александар Живковић: Хитне промене Устава Србије и зашто то није вест”

  1. …“не, не… кројачи кроје, а шивачи шију.“

    Пикац?… он је хидраулика, пнеуматика, хемија… класичан зависник, скоро „нормалан“…

    „#“

    69

    ово се не учи у школама,

    с разлогом, јер како каже Мило Ломпар:

    …“Па како ћете једну колонијалну власт натерати да ради нешто друго осим онога што се од ње тражи. Њена једина слобода је да краде: имате колонизатора који даје налоге, имате колонизовани народ који треба да удовољи тим налозима и имате класу (власт) оних који то обезбеђују по цену да могу да се обогате. То је све.“,

    The Merchant of Venice

    +Пропаст империје – Византијска лекција, руски филм

    Свиђа ми се

  2. „Министарство правде Републике Србије објавило је на свој интернет сајту, 22. јануара ове године, Нацрт измена Устава, највишег правног акта земље. Међутим, ова обзнана привукла је неочекивано малу пажњу јавности.“

    Поштовани г. Живковићу, одлично је што сте објавили овај чланак. О процесу стране промене нашег Устава, писао сам правовремено и детаљно чак у два текста на порталу српске секције Фонда стратешке културе („Европска промена српске уставности“, чин први и чин други).

    http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/evropska-tragedija-srpske-ustavnosti-cin-prvi/
    http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/evropska-tragedija-srpske-ustavnosti-cin-drugi/

    Оба чланка су пренета и на сајт Стање ствари.

    Ово што се сада дешава у Министарству правде и другим државним установама је само коначно уобличење и материјализација вишегодишњег процеса напредовања стране воље с циљем да својим интересима прилагоде наш уставно-правни систем. То пре свега представља успех англоамеричког фактора којег у Србији највише занима контрола над уставним положајем српског правосуђа.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s