Младен Шарчевић: Светска банка одредила мрежу школа у Србији, Министарство просвете сада то спроводи

Уз рационализацију мреже и гашење појединих школа, неминовно иде и вишак запослених. Министар најављује да ће се људима понудити решења где год је то могуће. Учитељи ће добити шансу за мастер студије информатике на Учитељском факултету, па ће моћи да предају информатику. Други модел је да, на пример, ако нека школа буде пренамењена за ђачки туризам или смештај ученика, наставницима који остану без часова буде понуђено да се укључе у рад тих установа

Министар просвете Младен Шарчевић (Извор: Новости)

Мрежа школа у Србији биће ускоро „прекројена“ и прилагођена броју и потребама ђака. Поједине школске зграде или њихови делови биће пренамењени за вртиће, ученичке домове или више школе и факултете. Неке школе које су остале без ученика мораће да буду затворене или спојене са другима, али ће у том плану, обећава министар просвете Младен Шарчевић, приоритет бити интерес ученика.

Платформу за израду мреже школа урадила је Светска банка, а рад на њој трајао је 18 месеци. Реч је о опширном документу с подацима о свим школама у Србији, о простору којим оне располажу, запосленима, броју ђака… То ће бити полазна тачка за коначан план и распоред свих установа широм Србије којима управља Министарство просвете, а у цео посао биће укључене и локалне самоуправе.

Нова мрежа школа поставља се као један од приоритета у последњих 15 година, те су различити министри просвете још од 2000. најављивали овај посао, који никад није реализован. Министар Шарчевић каже да ће се на плану израде нове мреже школа радити интензивно наредних месеци, те да ће већ од септембра и у пракси почети прве измене. У среду је у Министарству просвете одржан први састанак тима који ће радити на новој мрежи школа.

– Реч је о стратешком пројекту, који не радимо за данас и сутра, него за дужи период – каже министар Шарчевић, за „Новости“. – Све што постоји у просветном систему остаће у функцији просвете, само ће неким објектима бити промењена намена. Први корак су предлози модела по којима ће се мрежа радити. Од јединствене формуле одступаће се у специфичним случајевима, као што су сеоска подручја или Косово и Метохија. На првом месту биће интерес деце, па ако у неку школу иде само један ученик, а постоји могућност да се купи возило и да дете иде у суседну школу, тако ћемо радити. Важније је да дете буде са вршњацима него да селу без деце остане школа.

Осим интереса деце, најављује Шарчевић, поштоваће се интереси запослених, али и државе, тако што ће њени ресурси бити рационално коришћени. Уколико у неком граду, како каже, постоје три машинске школе, није рационално да све три остану отворене. Можда ће једна зграда бити претворена у вртић или дом ученика.

Уз рационализацију мреже и гашење појединих школа, неминовно иде и вишак запослених. Министар најављује да ће се људима понудити решења где год је то могуће. Учитељи ће добити шансу за мастер студије информатике на Учитељском факултету, па ће моћи да предају информатику. Други модел је да, на пример, ако нека школа буде пренамењена за ђачки туризам или смештај ученика, наставницима који остану без часова буде понуђено да се укључе у рад тих установа.

– Прорачунаћемо све могућности, а у посао укључујемо и предшколски сектор и високо образовање. Имамо школске зграде које су полупразне, а са друге стране недостаје простор за обданишта, а и неки факултети и високе школе немају зграду – каже Шарчевић. – Одељења нису више тако велика, па ће се у неким постојећим објектима смањивати учионице, преграђивати тако да се добије више просторија. Јефтиније је да се од три учионице направе четири, па да деца иду у једну смену. Само у Београду школски објекти су површине 1,2 милиона квадратних метара.

Нова мрежа школа основ је, каже министар, за стратегије образовања од 2020. до 2030. године, што је други стратешки посао Министарства просвете.

ЧАСОВИ САМО УЈУТРУ

– Идеал сваке државе је да настава буде једносменска, али то је веома скупо и тешко изводљиво. Наш циљ је да новом мрежом школа око 30 одсто образовних установа добије услове за једносменски рад – објашњава Младен Шарчевић. – То би за децу било много боље, а постићи ћемо то тако што ћемо грађевинским радовима у школама направити додатне учионице.

И. Мићевић
Наслов и опрема: Стање ствари
(Вечерње новости, 21. 12. 2017)

Advertisements

One thought on “Младен Шарчевић: Светска банка одредила мрежу школа у Србији, Министарство просвете сада то спроводи”

  1. Овај тип је признао да је Србија окупирана земља без стручних капацитета да води суверену политику чак и у образовању.
    Срамота

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s