Ознаке

, , ,

Ма колико се наши политичари трудили да ублаже непријатну истину, тачније, да на што безболнији начин и што касније саопште јавности са колико су „успеха” сачували Косово и Метохију, неизвесности је сада крај. Дошло је време да се потпише капитулација

Александар Вучић после састанка са Могеринијевом (Извор: РТС)

Иако скоро сваку изјаву „Mалог Алека” треба прихватати бар са „зрном соли”, његова забринутост по повратку из Брисела са састанака са Могеринијевом и Столтенбергом деловала је прилично искрено. „Нема уласка у Европску унију без обавезујућег документа са Косовом” објавио је драматично и објаснио како „нећемо моћи без драстичних промена у нашем и свеукупном односу према Косову и Метохији, да постанемо члан Европске уније”. Грађанима Србије сувишно је преводити израз „драстичне промене” када се он односи на Космет. Такозвана међународна заједница већ одавно захтева од наше земље да призна самопроглашену албанску државу са седиштем у Приштини а да се потпуно одрекне свога права на Косово и Метохију ако жели да постане чланица Европске уније.

Мали Алек није, међутим, донео никакву неочекивану и неувијену поруку. Пре пуних шест година, 23. августа 2011, у краћој посети Београду боравила је „Мути Меркел”. У разговору у четири ока са Борисом Тадићем, она му је, по свему судећи, донела нешто слично ултиматуму са којом се сада „Мали Алек” вратио из Брисела. Тадашњи председник Србије поцрнео је у лицу док је слушао монолог немачке канцеларке. И њему и гледаоцима телевизије постало је истог тренутка јасно да је песми „И Европа и Косово” одзвонило, као што је и самом Тадићу (привремено?) престао мандат да влада Србијом.

Било би погрешно потцењивати наше политичаре на власти и мислити како нису могли да схвате шта од њих траже ЕУ и САД . Они су само настојали да непријатно решење одлажу све дуже како би пре коначног расплета довршили што више својих приватних послова или помогли својим рођацима и пријатељима да се „снађу”. Стога су готово сви до једнога замајавали грађане причом како је могуће и ући у Европу, „која је наш најважнији циљ” и сачувати свету српску земљу у границама наше државе.

Са годинама, парола „И Косово и Европа” постепено је све више замирала, а уместо ње се ширила друга: „Никада се нећемо одрећи Косова.” Међутим, ма колико се наши политичари трудили да ублаже непријатну истину, тачније, да на што безболнији начин и што касније саопште јавности са колико су „успеха” сачували Косово и Метохију, неизвесности је сада крај. Дошло је време да се потпише капитулација. За разлику од 1999. године, без рата и „милосрдних божјих гласника”, осиромашеног уранијума и колатералне штете. Брисел одлучно захтева „нормализацију стања Београда и Приштине”. Уколико Србија жели да постане пуноправна чланица ЕУ, она мора да „нормализује стање”, што ће рећи, да заборави на Косово и Метохију у својим границама.

Ипак, ако се на референдуму већина наших грађана и изјасни за признавање Косова, то још никако не значи да ће Србија бити примљена у Европску унију.

Већ смо се безброј пута уверили у склоност Брисела да нашој земљи и поставља свакакве услове (који најчешће не важе и за друге државе), па бисмо морали да с великом опрезношћу размишљамо о његовој најновијој уцени. Према досадашњем вишегодишњем понашању Европске уније могао би се стећи утисак да она уопште и не намерава да нас прими у чланство, док је у исто време савршено јасно како јој је веома стало да се легално оконча отимање Косова. Природна последица се такође може наслутити: ЕУ ће нам громогласно обећати своју чланску карту, а затим ће – после предаје Космета – на то своје обећање једноставно заборавити.

„Латини су старе варалице”, упозоравао је некада народни песник у „Женидби Душановој” (а где су били Латини, ту су у наше време и Англосаксонци, Германи и неки други народи), док би данас несумњиво било веома поучно сетити се начина на који се не тако давно Радован Караџић „споразумео” са Ричардом Холбруком и био једноставно изигран.

А ако се, и поред свега, претпостави да ће већина наших грађана дати свој пристанак да се Србија одрекне Косова ради уласка у ЕУ, могло би јој се лако догодити да дâ све што се од ње тражи, а да за узврат не добије ништа.

Постаните приложник-сувласник Стања ствари!

Поштовани читаоче,

Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.

Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.

Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.

Како нам све можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

Такође, молимо вас да се претплатите на нашу мејлинг листу (лева колона на сајту), прикључите нашој страници на Фејсбуку и/или налогу на Твитеру.

Advertisements