Позив на изложбу „Страдање српског и осталог мањинског становништва на Косову и Метохији 1998. године“

Поштовани грађани и представници медија, 15. новембра 2017. године у 18.00 часова, у холу Народне банке Србије на Славији, Немањина 17, Београд, отвара се тематска изложба фотографија, факсимила докумената, штампе и књига о страдању српског и осталог мањинског становништва на Косову и Метохији током 1998. године. Изложба ће бити отворена за јавност до 29. новембра текуће године.

Аутори изложбе су историчари Музеја жртава геноцида докторанд историје на Филозофском факултету у Новом Саду мa Бојан Ђокић и музејски саветник др Ненад Антонијевић. Рецензент изложбе и каталога је др Александра Колаковић, научни сарадник Института за политичке студије.

Изложбу ће отворити аутор Бојан Ђокић, стручни сарадник Музеја жртава геноцида, а заинтересовани посетиоци имаће прилику да их аутори одмах након отварања стручно проведу кроз изложбу.

Тема изложбе ограничена је на 1998. годину због недовољно познатих злочина који су претходили великом страдању српског и осталог мањинског становништва на Косову и Метохији током 1999. године. Злочини који су извршени над лицима српске, ромске и осталих мањинских националности од припадника албанских паравојних формација приказани су хронолошким редом.

На изложби је коришћен материјал Музеја жртава геноцида, са интернет сајтова, дневних листова „Политика“, „Јединство“ и „Глас јавности“, часописа „Отета истина“, друге објављене литературе и фото архиве новинара Живојина Ракочевића.

Главни циљ изложбе је објективно информисање домаће и светске јавности о злочинима извршеним над припадницима српског и осталог мањинског становништва од припадника албанских паравојних формација током оружаног сукоба на територији Косова и Метохије. Поставили смо себи циљ да прикажемо јавности начине страдања српског и осталог мањинског становништва на Косову и Метохији током 1998. године. Кроз начине страдања могу се назрети методе деловања албанских паравојних формација.

Изложен је и показан врло мали део, односно ово је избор малог броја материјала о непрегледном страдању српског и осталог мањинског становништва на Косову и Метохији. Циљ је био направити једну изложбу која ће на објективан и научан начин приказати страдање српског и осталог мањинског становништва на Косову и Метохији током 1998. године.

Изложбу прате легенде на српском језику, а такође је одштампан пригодан каталог изложбе са текстом на енглеском језику који је намењен иностраним библиотекама, архивима, музејима и институтима.

Добро нам дошли!

Аутори Бојан Ђокић и Ненад Антонијевић

Advertisements


Категорије:Моба

Ознаке:, , ,

9 replies

  1. Народна банка Србије би могла мање сама да сатире преостало становништво Србије и његово време.
    Да бисте направили један уговор о депозиту у некој пословној банци потребно је, после чекања у реду, још око пола сата посла у просеку: силни папири и изјаве, све треба копирати и потписати (клијент и службеник банке, плус шеф) у најмање два примерка, треба да вам копирају ЛК, да израде картице …
    Силне шуме се посеку због толике гомиле папира, силна струја и папир арчи док се све копира, силно време утроше и службеници банке, и клијенти.

    Знају ли ишта о томе у НБС? Морају да знају, јер они прописују све то.

    Само, неписмењаковићи скоројевићки, не знају да би то могло као у нормалном, цивилизованом свету. Нису чули за то да на једну картицу могу да стану и ЛК, и возачка, и саобраћајна, и штедна и још много књижица.

    Један папир је довољан за све то што је уговор у банци, али они немају појма како то изгледа доле, у обичном свету.

    Треба, чак, потписати и некакав апокрифни папир да јесте или нисте политички функционер!?! Чему то служи, побогу?

    И при свему томе сте дискриминисани по основу језика и културе јер ништа од папира није на српском званичном, службеном језику. Понижавају и вас, и вашу државу ингоришући српски језик на којем сте се школовали.

    Мука ми је, најрађе бих побегао и сам из ове земље. Не јер сам сиромашан и без посла, већ због тоталитарног система глупости и незнања.

    Свиђа ми се

  2. За @србски :
    Разумем ваше негодовање због дуге и комликоване администрације.
    Али, не разумем кад кажете : „ништа од папира није на српском званичном, службеном језику“

    Па на ком језику су ти папири ?

    Свиђа ми се

  3. Кроз то сам прошао данас пре подне, и био још једном (заједно са службеницом која је све то радила) веома незадовољан због гомиле папира и беспотребно страћеног времена. Свестан сам да најава изложбе није била добар повод за такав коментар.
    Тога с језиком је мало ко свестан у Србији, и то је последица још живе брозовске језичке и културне идеологије и политике.
    Ево овако: званични језик државе Србије је онај који се користи свуда у администрацији и у државним системима (школство, полиција, судство, војска, пошта, дистрибуција …), и у личним документима нам је (изводи из матичних књига, ЛК, здравствена картица …).
    Зашто се то игнорише у трговини и банкарству? Зашто од четири истоветне стране амбалаже једног производа НИЈЕДНА није на српском државном језику? Имамо ли ми права да добијемо уговор у банци на језику своје државе, и докле ћемо бити игнорисани и дискриминисани по том основу?
    Где то има игде више на свету?
    Ако, на пример, српски језик неких муслимана није по њима српски, и држава им то признаје и обезбеђује им образовање и тумача за тај језик, зашто мени не признаје да српски латиницом није мој српски језик, а ту нема ништа измишљено јер је одвајкада тако, а званично је и службени језик државе Србије?

    Свиђа ми се

  4. Ratni zločinci i naročito njihovi pokretači, sponzori i ideolizi moraju biti taskrinkani od početka satiranja Srba do današnjice. Jednostavno, to mora da urade naučnici i oni kojima je to zaduženje po nameštenju i po miralnoj obavezi. Nastavite.

    Свиђа ми се

  5. За @србски:
    @Деда Ђоле с формалним правом може да се “преави Тоша“ и “наивно“ Вас пита:
    “За @србски :
    Разумем ваше негодовање због дуге и комликоване администрације.
    Али, не разумем кад кажете : „ништа од папира није на српском званичном, службеном језику“ Па на ком језику су ти папири ?“.
    Шта одговорити том “наивку“? Па – овако, којим словима су писани, ти папири су писани на покојном српскохрватском језику – али формално задовољавају још увек важећу правописну одредбу о двоазбучју у српском језику. Срби иначе јако воле да истичу своју оригиналност и уникалност – е, па у томе и јесу уникат!
    Нико нема што Србина имаде – два писма у свом правопису (https://stanjestvari.com/2015/01/06/%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D1%84%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%81-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE-%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0-%D1%88%D1%82%D0%BE-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8/).
    Све док тако буде, док је латиница равноправно писмо у јавној комуникацији, она ће и даље гушити једино српско писмо – ћирилицу, док је коначно не угуши. А, шта мислите: да ли је то случајно (https://stanjestvari.com/2014/12/16/%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D1%84%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%81-%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D1%9B/)?
    Садашње стање јавне комуникације латиницом прихватају скоро сви издавачи, домаће и стране фирме и банке у Србији – ма, кад се чак и постсовјетске (руске) банке на српском тржишту обраћају српским клијентима искључиво латиничним писмом шта још више хоћете?
    Докле ће тако бити? Па, како ствари сада стоје, вероватно још једно двадесетак – тридесет година…. После тога ће се српска ћирилица преселити “у вечна ловишта“ и заборав.

    Свиђа ми се

  6. ИОАНН је разумео деда Тошу. СРБСКИ није. Он је помешао „језик“ и „писмо“.

    Сви документи у нашим банкама су (још увек хвала Богу) на нашем тј на југословенском (или српском) језику, на латиници. Тако да су разумљиви свим грађанима наше бивше земље.

    Сви документи у нашим црквама су (и биће још врло дуго) на српском, на ћирилици. Ћирилицу читају само Срби. Осим Срба рођених ван Србије, од којих огроман број не чита ћирилицу.

    Ово што сам написао, то је више да разонодим Иоанна и Србског.
    А сада бих нешто што ми је замаглило видике :
    Јуче у ПОЛИТИЦИ чланак о огромном броју наркомана на северу КИМ. Не сећам се броја, можда 14 000 у Кос Митровици. Невероватно и насхватљиво.

    Свиђа ми се

  7. Деда Ђоле, ако не знате који је српски службени језик, присетите се с којим језиком раде сви државни органи и институције, затим војска, просвета, полиција, судство и сви остали. На којем језику су Вам изводи из матичних књига, ЛК; возачка дозвола, образац пасоша, сведочанства и дипломе, потврде, пресуде, рачуни за струју, стан, воду и све остало?

    Не постоји службени српски језик с латиницом.
    Српски је одувек у Србији ишао само с ћирилицом, до Југославије и комунизма, кад је настала конфузија која и даље траје у многим главама.

    Свиђа ми се

  8. @cp6cku,осим двеју последњих реченица, слажем се са свим што наводите, али:
    1.“Не постоји службени српски језик с латиницом“ – чија је измишљотина оно „службени“? Један језик је језик – не могу постојати „службени“, „јавни“, „приватни“, или „штајазнамкакви“ језици унутер једног. Цела ујдурма са равноправношћу српског писма – ћирилице са оним – латиницом, уз убацивање отровне пилуле „службене употребе“ ћирилице је и направљена с подмуклим циљем даљег гушења ћирилице у јавној употреби, што има изванредни успех.
    2. „Српски је одувек у Србији ишао само с ћирилицом, до Југославије и комунизма, кад је настала конфузија која и даље траје у многим главама“. С првим делом реченице се у потпуности слажем – до оног „…кад је настала конфузија…“. Да ли Ви заиста верујете да је у питању само конфузија, или се ради о нечем сасвим другом – зашто не и о врло успешно извођеном плану?

    Свиђа ми се

  9. @Јован Јовановић

    У праву сте у обе ствари.
    На жалост, веома често наши грађани то не разумеју, или је потребно више простора и времена да би се то објаснило, па прибегавам поједностављеном приступу преко службеног српског језика.
    Конфузија постоји, али је настала с намером и планом, као што кажете, и нажалост успешним, као што сви знамо.

    Хвала Вам за допуну, поздрав, Љ.В. Јовановић

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s