Ознаке

, , , , ,

Ово је историјски догађај за нас – то нисмо урадили парама, јер их немамо, нити притисцима јер нисмо у могућности, већ посвећеношћу, оценио је Ивица Дачић

Први пут, од када је 2007. године Косово прогласило независност, једна земља одустала је од своје раније одлуке о прихватању косовске самосталности. Вест о томе, претпрошле ноћи у Београд је стигла из јужноамеричке државе Суринам која је независност Косова признала прошле године, међу последњима. Информацију да се предомислила ова земља је преко своје дипломатске мисије у Уједињеним нацијама послала министарствима спољних послова и Србије и Косова, али је упркос писму у коме то пише Приштина одмах демантовала да је Суринам повукао признање.

Поделивши ноту, датирану на 27. октобар 2017. са печатом и потписом министра спољних послова Суринама, новинарима јуче у Скупштини Србије, министар спољних послова Ивица Дачић позвао је Приштину да уколико може демантује тај документ.

„Нека ово демантују. Кажу ови са Косова – па то је немогуће да неко повуче признање. Је ли? Сад је немогуће, значи то сада не постоји, а могуће је да неко донесе одлуку о признању. Тај што донесе одлуку може да донесе, значи властан је да донесе и другачију одлуку”, рекао је Дачић додајући да у Приштини то крију од своје јавности, а да он не би да улази у политизацију те теме.

Овај потез Суринама представља важну поруку, јер „показује да се тај процес не одвија само у једном смеру”, оценио је Дачић и додао да је то порука за Београд да много озбиљније приступи том питању.

Дачић је на ванредној конференцији за новинаре саопштавајући одлуку ове јужноамеричке државе подсетио да је за његовог мандата само пет држава признало Косово, а да је једна повукла своју одлуку. Он је напоменуо и да је, до сада, 106 држава признало независност Косова.

„Ово је историјски догађај за нас – то нисмо урадили парама јер их немамо, нити притисцима јер нисмо у могућности, већ посвећеношћу”, рекао је Дачић и појаснио да се дешавало и раније да нека земља повуче своју одлуку, али да то није тако чест случај.

Како је открио, у одлуци Суринама да повуче признање „много је помогао наш човек”, али није навео о коме је реч. Ако је судити по његовим речима, Београд је већ неко време очекивао да се то деси. Наиме, како је јуче објаснио, жеља Суринама је била да се о томе не говори јавно док не донесу одлуку. Према његовим речима, ово показује и да није све готово, „као што неко говори”, казао је Дачић.

„Они (Приштина) овако нешто не очекују. Они мисле да су све завршили… Мало су се прерачунали. Нису знали да имају посла с мало тврдоглавим људима”, навео је Дачић и додао да је сигуран да „за време наших генерација” Косово неће ући у УН.

Одмах после Дачићевог иступа, огласили су се и из Приштине тврдећи да то није истина и оптужујући га да је „шарлатан”.

Питање признања у међународном праву лебди у простору између права и политике, објашњава професор међународног права Миленко Крећа. Признање је, каже он, део међународног права, али испуњено политичким садржајем.

„Са политичке тачке гледишта, повлачење признања је могуће, а са правне тачке повлачење признања није могуће јер делује ретроактивно од момента настанка државе. Али је зато могуће поништити признање ако је оно било последица преваре, корупције и сличног”, каже Крећа за наш лист.

Ова вест брзо се проширила па је британски професор Џејмс Кер-Линдзи, стручњак за Балкан, на свом Твитер налогу уз оцену да је у питању велика ствар за Србију, написао да је „технички у питању признање суверенитета Србије над Косовом” као и да се „према мишљењу великог броја стручњака, признање не може повући, већ је потребно да нека држава изрази суверенитет над неком територијом”.

Да ли и како би се овај потез Суринама могао одразити на аспирације Косова за столицом у УН, али и на будућа решења која треба да изнедри управо започети „унутрашњи дијалог” који је иницирао председник Србије?

Неки опозиционари попут лидера ЛДП-а Чедомира Јовановића и председника Народне странке Вука Јеремића немају дилему да би започети процеси у вези са Косовом могли да се заврше његовим чланством у УН.

„Започети су процеси на Косову који ће се завршити пријемом у УН, јер ће добити просту већину наредне године. Могућности вета нема у Генералној скупштини УН, а и није био уложен онда када је требало”, сматра Јовановић, док је Јеремић убеђен да ће наредне године бити потписан споразум о свеобухватној нормализацији односа Србије са Косовом у коме ће бити и параграф који ће им омогућити столицу у УН. О свеобухватном договору са Београдом ових дана је говорио и министар спољних послова Косова Беџет Пацоли тврдећи да ће „свеобухватни договор са Београдом 2018. године” утицати и на „лакши пријем (Косова) у Унеско и Интерпол”.

Неки сматрају да би Косово могло да пођем путем Палестине која је успела да се избори за своје место у УН. Они су, подсетимо, успели да од статуса ентитета посматрача у светској организацији добију статус државе посматрача нечланице светске организације упркос противљењу и Израела и САД.

Уколико Русија и Кина остану при ставу на којем су сада, Србија не би требало да брине када је реч о столици Косова у УН јер, како објашњава Татјана Папић, професорка међународног јавног права са Правног факултета Универзитета Унион, ове земље имају право вета у Савету безбедности без чије препоруке Генерална скупштина не може ни да разматра питање чланства неке земље у УН.

„За чланство у УН постоје услови и они нису онакви какви су за чланство у ЕУ, врло су општи. Али без препоруке СБ питање пуноправног чланства не може да дође пред ГС. Али пред Генералну скупштину без Савета безбедности може да дође питање статуса државе посматрача, као што је био случај са Палестином”, објашњава саговорница „Политике” и додаје да ни статус државе посматрача није без последица и да то може да буде значајна ствар због приступа Међународном суду правде.

Шта тачно пише у ноти Суринама

Нота у којој се наводи да је Влада Републике Суринам повукла признање Косова упућена је на адресе Мисије Србије у УН, српског Министарства спољних послова, али и косовском министарству. У документу заведеном под бројем ДН 171/17 наводи се да се он односи на ноту коју је Србија послала Суринаму 29. јула 2016. и да „преноси одлуку Владе Републике Суринам о повлачењу признања Косова и Метохије као независне и суверене државе”. Одлука је донета 27. октобра 2017. године. Како се наводи, Мисија при УН „има част” да пренесе ову информацију, „у ишчекивању званичног одговора Србији” од суринамског министарства спољних послова. „Дипломатска нота је послата и министарству спољних послова Косова 30. октобра у којој се информише о поменутој одлуци”, наводи се у документу.

Биљана Чпајак, Јелена Церовина

(Политика, 31. 10. 2017)

Advertisements