Ознаке

, , ,

Наш регион садржи нафтна, гасна и енергетска богатства. Због тога смо у претходним годинама били сведоци рушења многих арапских режима и покушаја свргавања председника Асада и његове власти, каже председник и генерални секретар Сиријске националне омладинске партије Махер Аднан Мерхеј у разговору са нашом Драганом Трифковић

Драгана Трифковић и Махер Аднан Мерхеј

Махер Аднан Мерхеј је рођен 1976. године у Дамаску. По струци је инжењер – дипломирао је електротехнику на Универзитету у Алепу, информациони инжењеринг на Универзитету у Дамаску, где је завршио и мастер за пословни менаџмент.  Генерални је директор  више компанија за трговину и грађевинарство Сирији. Председник је Управног одбора Al-Hadaek за образовне инвестиције.  Такође је члан Одбора директора удружења Assan за психолошку подршку младима. Председник и генерални секретар Сиријске националне омладинске партије. Ожењен је, има два сина и живи у Дамаску.

Поштовани г. Мерхеј, представите нам на почетку вашу странку, њене политичке позиције и ваше ставове у вези са сиријским ратом. Када је ваша странка формирана, који су њени основни циљеви, и шта је по вама узроковало овај крвави рат у Сирији?

Ми смо Сиријска национална омладинска странка и ја сам генерални секретар странке. Партија је основана крајем 2010. године и добили смо владину лиценцу почетком 2012. године. Циљеви партије су слобода, правда и изградња принципа за младе Сиријце за бољу будућност. Ми смо група сиријске омладине која жели да промени живот младих и да им пружи више правде и једнаких могућности. Сиријска цивилизација на источном Медитерану датира још од пре десет хиљада година. Дакле пре Арапа и пре ислама. Ми смо као партија класификовани као део политичке опозиције јер нисмо у власти. Ми подржавамо председника Асада, али се не слажемо са владом. Страна опозиција прима средства од страних западних земаља као што су Америка, Турска и Саудијска Арабија. Наша логика јесте да је рат у Сирији изазван жељом великих сила како би промениле геополитичку стварност на Блиском истоку. Сирија је у срцу тога. Наш регион садржи нафтна, гасна и енергетска богатства, а врло је важан Израелу, чији ционистички лоби влада многим земљама у свету и контролише их, укључујући интересе и сигурност Америке и Израела. Због тога смо у претходним годинама били сведоци рушења многих арапских режима и покушаја свргавања председника Асада и његове власти.

Појасните нам каква је тренутна ситуација у Сирији? Из медија редовно пратимо извештаје са фронта. Стиче се утисак да рат улази у завршну фазу? Какво је ваше мишљење?

Наравно, сиријска криза – након што је постала међународна криза и након појаве терористичких организација у Сирији, као што су ДАЕШ и Фронт ал Нусра – изазвала је глобалну забринутост. Ове године очекујемо да уђемо у последњу фазу. Већина противника, који су узели оружје у руке, потписали су споразуме о помирењу са владом. Терористи који су контролисали сиријске територије, и већина страних терориста, убијени су или су побегли из Сирије, а разумевање између политичке опозиције и владе је на домак руке након недавних конференција у Астани, на којима смо и ми учествовали.

Очекујем да ће коначно политичко решење бити постигнуто у 2018. години.

Сведоци смо тога да је из сиријског конфликта израсла једна мрачна сила, каква је „Исламска држава“ . Ко по вама има највећу одговорност за појаву ове екстремне терористичке организације? Да ли ће ИСИЛ бити поражен у Сирији или ће се он трансформисати у неку другу организацију?

Организација Исламске државе дневно губи контролу над многим областима у Сирији, а њени припадници ће бити или убијени или ће побећи у друге земље. Наравно, главне силе имају највећу улогу у сукобима на сиријској територији.

Како видите улогу Русије у решавању сиријског конфликта. Осим војне помоћи, Русија је покренула и политичку иницијативу за решење конфликта, која је до сада постигла добре резултате. Да ли можете да упоредите улогу САД и Русије у Сирији?

Русија подржава владу и настоји да постигне споразум између владе и политичке опозиције, а Америка подржава неку оружану опозицију и покушава да одложи политичко решење како би остварила интересе Израела у региону.

Како ви видите решење сиријског конфликта? Да ли сматрате да ће Сирија успети да сачува свој интегритет и какво решење ће бити прихватљиво курдској мањини на северу земље? Да ли ће Башар ал Асад остати на власти?

Успешно решење сиријске кризе лежи у постизању договора између владе и политичке опозиције и у формирању проширене владе која би укључивала садашњу владу и опозицију. Што се тиче Курда, успостављање система локалних управа са проширеном влашћу дало би већу слободу провинцијама и регијама у којима су Курди, а Сирија би одржала јединство, и свакако је председник Асад популаран што би му омогућило да остаје на власти, посебно пошто нема противника који би му представљао конкуренцију. Али то ће бити након промене природе политичког система и формирања већег партиципативног политичког система, где би сви спектри сиријског народа, њихове верске  заједнице, националности и партије би били заступљени.

Због чега је израелска Војска више пута до сада нападала Сиријску армију? Каква је улога Израела у сиријском конфликту?

Израел подржава неке екстремистичке наоружане групе, нарочито на југу Сирије и на њеним границама, те покушава да искористи ситуацију како би уништио способности сиријске војске, што је претња за земљу и за становнике Сирије.

Како живе људи у Сирији, с обзиром на то да рат дуго траје? Да ли раде школе, болнице, јавни транспорт? Да ли људи имају воду струју и храну? Ко доставља Сирији хуманитарну помоћ?

После седам година рата, болнице и транспорт функционишу у ратним условима, економски и друштвени живот су нормални у подручјима под контролом владе, а тамо где се налазе ратна жаришта и зоне сукоба, тамо нема живота. Помоћ у Сирију шаљу хуманитарне организације Уједињених нација и неке активне локалне заједнице.

Да ли ће се завршетком рата у Сирији, Блиски исток стабилизовати, или можемо да очекујемо даље турбуленције у том региону?

Што се тиче стабилности Блиског истока, овај географски регион је био сведок многих сукоба и историјски није био стабилан, па ни у будућности не очекујем његову стабилност. Данас смо сведоци појаве једне нове кризе: кризе болести у неким суседним земљама као што је Ирак. Курди у Сирији могу изазвати нове сукобе, што би вероватно створило нови полигон за одмеревање међународних снага и њихово обрачунавање на Блиском истоку.

Разговор водила: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

Са енглеског посрбила: Светлана Максовић, генерални секретар Центра за геостратешке студије

Advertisements