Ознаке

, , ,

Највећи непријатељ Словенства
су недостојни Словени.

У посљедњим данима септембра у Београду је спроведена смишљена антисловенска диверзија, а под плаштом, ни мање ни више, него одржавања Другог београдског свесловенског сабора.

Поменути скуп најављен је за 28. септембар, са планом да буде окончан 1. октобра. Позивајући се на традицију ткз. Првог београдског свесловенског сабора,  одржаног у Београду 1946. године, под идеолошким покровитељством ( у позивници се то са поносном истиче) предсједника тадашње СФРЈ, Јосипа Броза Тита, заказан је Други београдски свесловенски сабор. По ономе на што се позивао јасно је да сазван са циљем да реинкарнира дегенерисану идеју Свесловенства у духу озлоглашене „брозовштине“ и комунистичког тоталитаризма. И то све уочи мјесеца, у коме молитвено-покајно памтимо и обиљежавамо вијек од богоборне Октобарске револуције и насилно-безаконог свргнућа руског Цара под истим комунистичким знамењем.

Нужно је подсјетити да је од 26. маја до 3. јуна ове године у Руској Федерацији одржан Јубиларни свесловенски сабор у спомен на 150. годишњицу од 1867. године и славног Свесловенског сабора у Царском Селу, у Петрограду, сазваног гласом Императора Русије Александра Другог. Тај „царски свесловенски сабор“, окупљен је са идејем да обједини истакнуте појединце словенских земаља око једне трпезе духа и причести истог рода. То је био Свети Дух православног Хришћанства и причест словенске крви и језика.

Ове јубиларне 2017. године представници свих словенских земаља окупљени су у Москви и Петрограду на истом темељу, са новим-старим циљем да у времену када су мутирани идеолошки и богоборачки вртлози унијели смутње и поробљивачке намјере у словенске земље, започнемо градити (бар мислено) духовну осовину јединства и отпора. Сабор  је свечано, достојанствено и скоро па бајковито остварио своју замисао немјерљивим трудом и ауторитетом академика др Олега А. Платонова, предсједника Президијума Међународног словенског савеза. Ово је била изузетна прилика да Словени изнова открију светост словенског јединства и снагу која у њему неискоришћена пребива. Изложени су бројни радови на ту тему, усвојена обраћања представника из више земаља и написани циљеви свесловенског стријемљења. За све дане овог „руског хода“ гости су имали драгоцјену прилику да приступе историјским руским градовима, православним манастирима и духовним светињама. Тај сјајно организовани сабор крунисан је зборником под називом „Васељенски задатак Словенства – напори Јубиларног свесловенског сабора 26. мај-3. јун 2017.“, који је промовисан на Московском сајму књига у септембру ове године. Успјешност овог скупа и озбиљност утисака које су гости понијели из Москве и Петрограда, били су гарант да је свесловенска идеја жива и да ће опстати.

„Други београдски свесловенски конгрес“ (врло је значајно примјетити да је скуп назван туђицом „конгрес“, а не сабор), заказан је у истој години, а као духовни наставак једне друге свесловенске идеје, зачете у Прагу 1848. године.

Београдски сабор је организован одлуком Међународног словенског савеза, а како је наведено у позивници, под покровитељством Министарства просвјете, науке и технолошког развоја Србије, Скупштине града Београда, ЈП Србијагас и Нафтне индустрије Србије.

Но, колико је сабор у Русији био озбиљан, толико је овај београдски настојао бити њему супротан. Позивнице за учешће на Сабору, као и програм рада, учесницима су достављани 10 дана пред почетак скупа (некима и касније), а то вријеме било је предвиђено и за пријаву саборског рада (10 дана за припрему рада, превођење на руски језик, те остале организационе појединости могу бити гаранција само површног и неозбиљног учешћа).

У програму Другог београдског сабора је наведено да ће скуп свечано отпочети предсједник Републике Србије и патријарх Српске православне цркве. Најављено је присуство високих државних представника, од српског министра иностраних послова, преко српског амбасадора у Руској Федерацији г. Славенка Терзића до руског амбасадора у Србији г. Чепурина. У раду Сабора као предавачи поменути су бројни ауторитети из области српске науке и културе, на челу са еминентним српским историчарем и академиком г. Василијем Крестићем.

Показаће се да је све ово била само раскошна машта; у ствари бесрамна обмана!

Двадесет осмог септембра 2017. године у 18ч, у Етнографски музеј у Београду пристизали су гости из иностранства и Србије. Прије него смо и прешли праг музеја увидјели смо да долазимо у „дом без домаћина“. Људи су улазили без реда, није било учесничких акредитација нити дочека од стране организатора. Чак нису обезбјеђена ни мјеста за све госте. У музејском холу, дакле не у конференцијској или биоскопској сали већ у атријуму намјењеном за изложбе, организован је овај високо важни догађај. Поједини гости из Словачке, Чешке, Бугарске…Републике Српске пристигли у Београд који сат раније нису имали ни мјесто за сједење. При томе, малобројна мјеста су попунили припадници псеудонационалних група вашарског педигреа. Скупу су присуствовали сумњиви карактери, самозвани академици и псеудоинтелектуалци, ауторитети без покрића…било је ту разног шареног свијета попут каквог вашара гдје се не провјерава дјело и образ.

Умјесто свечаног интонирања српске химне, како налаже домаћински ред и углед, са лцд-е екрана приказана је одређена свесловенска химна у аматерском видео-аранжману. Од најављеног обраћања предсједника Србије, српског патријарха или неког градског представника није било ништа. Програм је невјешто водила глумица Вјера Мујовић, са непријатним измјенама у програму.

Напросто, било је срамотно бити Србин-домаћин у таквој Србији као организатору Свесловенског сабора.

Већ послије 15 минута програма многи гости су напустили скуп. За пола сата трећина сале се испразнила, а простота програма је настављена у говоранција разних без реда и смисла.

Од представника младих из Словачке сазнао сам да не знају у којем хотелу одсједају, као ни то да ли ће им трошкови боравка бити надомјештени. Гости су лутали по ходницима и сами покушавали да се снађу.

Бројни српски представници, увидјевши понижавајућу организацију и лажни програм свечаног отварања сабора протестно су напустили скуп.

Од српских представника накнадно сам сазнао да су то вече  поједини гости напуштали хотел „Унион“ ( у којем су иначе били смјештени), не желећи да преноће у овом неугледном хотелу. Сами су се сналазили у ноћи и тражили нови смјештај.

Први радни дан Сабора настављен је без икаквог реда и плана. Тога дана била је заказана посјета словенских представника Скупштини Србије и обраћање представника српских посланичких група гостима и учесницима Сабора. Представница младих из Бугарске саопштила ми је да је по програму отишла у Скупштину Србије али да никога од организатора тамо није било, као и то да у српском парламенту нико није био упознат са програмом Свесловенског сабора.

Када се све већ претворило у расуло, гости су се сналазили како су сами могли и знали. Затечени трошковима смјештаја који су морали сами финансирати (једино им је прва ноћ била плаћена) поједини су прелазили у хостеле и пристајали на преноћиште од минималних 10 евра у четверокреветним собама.  Неки су се нашли у проблему да морају раније отпутовати, схватајући да од рада на Сабору нема ништа и да су препуштени сами себи, а при томе аутобусне карте су им биле чекиране за 2. октобар (када је по плану и био најављен испраћај гостију).

За трећи дан Сабора била је најављена екскурзија у српске манастире на Косову и Метохији или у неки од археолошко-музејских паркова Србије. Наравно и то је била безочна превара.

Косово и Метохија су срамно злоупотријебљени и понижени од оних који представљају српски народ.

Представници из Републике Српске су већ 30. септембра у јутарњим часовима напустили Београд, иако је Сабор званично трајао, а већина гостију се разишла тражећи рјешења у непријатности. За то вријеме одређена скупина, не марећи за расуло и неприсуство бројних представника,  наставила је са „саборским радом“. Усвајане су одлуке о оснивању ткз. „Јужнословенског савеза“, потписиване заједничке изјаве и доношени закључци без учесника. Чак су дијељени и ордени!

На овакву незаконитост у раду реаговао је представник из Чешке, протестујући да се не могу важне одлуке усвајати без суштинске већине самих представника. Господин Кикишев га је грубо демантовао, настављајући са радом.

Ето како је идеја Свесловенства понижена у Београду и каква је политичка диверзија извршена под њеним плаштом! У скоро па празном холу музеја потписивани су документи и одлуке, а све без словенских представника и већинске воље!

Позивам уваженог академика др О.А. Платонова и г. Дмитрија Орлова да приме ово моје извјешће као знак тежње да не дозволим да срамотна организација Другог београдског свесловенског сабора падне на углед српског народа. Памтећи Ваше гостопримство и братољубље дужан сам их заштити од нечасне увреде.

Прије свега овим чином стајем у одбрану свете и златне идеје Свесловенства, којој сам искрено привржен.

Молим Вас зауставите овај нелегални начин рада, суспендујте усвојене одлуке и позовите на одговорност оне који су овим чином посрамили српски народ, српску државу, наше госте и браћу из словенских земаља и узвишену идеју Словенства!

Позивам све учеснике Другог београдског свесловенског сабора, посебно младе представнике, да напишу извјештаје о свом учешћу и учешћу својих делегација, начину рада Сабора, условима рада и смјештаја и усвојеним саборским закључцима .

Позивам српске представнике да осуде овај срамни догађај учињен и у њихово име и да не дозволе да ово негостопримство и увреда остану на образу српског народа. Крајње је вријеме да се преиспита ко представља Србију у Међународном свесловенском савезу и чији легитимитет имају такви представници! Нужно је да се лажни словенофили, политички егоисти и безлични авантуристи који идеју Словенства користе за личну промоцију и окорист удаље из српског словенског удружења. Ово бескрајно значајно мјесто морају заузимати часни Срби и искрени словенофили.

За овај скандалозни догађај, пун пропуста, лажираног програма, усвојених одлука без гласова словенских представника, а понајвише због непријатности причињених гостима из словенских земаља одговорни су најприје г-ђа Нада Неговановић, као српски члан Президијума Међународног словенског савеза и главни организатор Другог београдског свесловенског сабора, као и г. Бранимир Куљанин, који је као српски представник из Републике Српске (БиХ) у Међународном словенском савезу, био дужан  бринути о достојанству српске организације Другог београдског свесловенског сабора.

Горан Лучић,
учесник Јубиларног свесловенског сабора у Москви и Петрограду и члан групе српских представника који су протестно напустили Други београдски свесловенски сабор.

(ФБ Репортер, 5. 10. 2017)

Advertisements