Ознаке

, , , , , ,

Иза наслага маркетинга и популистичких парола како никада није било боље и како нас је ’просто срамота колико нам добро иде’, крије се отрежњујућа истина о стварном стању српске привреде и економије. Процене говоре да је очекивани раст српског бруто друштвеног производа (БДП) за 2017. годину неких 2,5 процената и да је то најгори раст БДП у региону. Објављени су и графикони који показују како је Србија имала најгори раст БДП у региону током периода од 1. јануара 2014, до 1. јануара 2017. године од свега 1,66 одсто. Примера ради, током истог периода, раст БДП у Хрватској је износио 4,1%, Босни и Херцеговини 6,79%, Албанији 8,02%, а на Косову 9,16%.[1] Регионална економска сила тренутно је Румунија, која је у истом периоду имала највећи раст БДП од 12,26 процената.

Извор: Истиномер 

Инвестиције заобилазе Србију

Економски аналитичари већ су приметили да је једина област која бележи солидне резултате у Србији раст извоза, али да је Србија ту боља само од Босне и Херцеговине, Македоније и Црне Горе. Када се погледа мало озбиљнија конкуренција, која је до пре неколико година гледала у леђа Србији, видљиво је колико је Србија са својих 7,5 милијарди евра скроман извозник у односу на Бугарску са 12,8 милијарди, или рецимо Мађарску са 50,5 милијарди евра. Слична је ситуација и са БДП по глави становника, где је Србија опет лидер међу сиромашним рођацима Босном и Херцеговином, Македонијом и Црном Гором са 5.000 евра по глави становника – у Хрватској је то 16.000 евра, Мађарској 14.000 и Бугарској 6.500 евра по глави становника.

Анализе показују да разлог ниског раста БДП пре свега лежи у ниском нивоу инвестиција. Власти – или тачније садашњи председник Србије Александар Вучић – очито сматрају да ће инвеститоре привући слаткоречивим паролама и ружичастим обландама, али инвеститори изгледа имају друге параметре за процену инвестиционог ризика. При томе делује готово опсесивно мантра унутар власти око позиције Србије на Doing business listi Светске банке и која заиста показује напредак Србије на тој листи која је тренутно на 47. месту.

Мијат Лакићевић, заменик главног и одговорног уредника недељника Нови магазин, међутим каже „да се та листа базира пре свега на економским параметрима, који јесу битни, али постоје и неки други параметри који могу бити кључни за привлачење инвестиција – а инвестиције су наш највећи проблем. Инвестиције су сада око 18 одсто БДП, а за висок раст који је неопходан Србији потребно је да инвестиције буду 25 посто БДП-а. За тај ниво инвестиција ви морате да имате уређен не само привредно-правни систем, него и политички амбијент. Морате да имате нормалне односе у друштву да бисте имали високе инвестиције. А овде је поштовање својинских права никакво, правосуђе лоше функционише, политичка атмосфера је лоша, несигурност је велика, млади напуштају земљу… Све те ствари Doing business листа не обухвата“, наставља Лакићевић, који напомиње да се тај целокупни амбијент далеко боље рефлектује на листи Светског економског форума (листа компетитивности светских привреда, прим. аут), и на којој се Србија налази на 90. месту.“

Разорене институције = лоша економија

Професор Економског факултета у Београду Даница Поповић напомиње да је узрок малог раста БДП пре свега унутрашње природе, и у том смислу такође скреће пажњу на потпуно разорене институције: „Ви немате правосуђе, ви немате ниједан систем који функционише, јер све држе политички функционери. Зашто је правосуђе толико важно? Зато што морам да знам како управљам својом имовином, да ли је моја, могу ли да је продам. И онда ви читате како чувени кошаркашки тренер Душан Ивковић не може да легализује стан откако се бави политиком. Постоји нека власт изнад власти, све се ради иза затворених врата, и у таквој атмосфери се већи економски раст и не може очекивати“.

С друге стране, власти се доста хвале стабилним јавним финансијама, што према речима Данице Поповић заиста јесте тачно, и на томе би им требало честитати. „На неки начин је сада ово у контрадикцији са оним што сам већ рекла, али стабилизација јавних финансија је само једна од ствари коју морате урадити. Друга ствар су реформе“, каже Поповић. „Ако ви не направите амбијент и ако о свему само један човек одлучује – ту нема напретка. То је као да сте припремили салу за операцију, све је спремно, али одустанете од операције. И онда се питате зашто ми није боље. Па није ти боље зато што си одустао од операције.“

Реформе на чекању

Основна последица свега тога јесте низак животни стандард грађана Србије, упозорава Мијат Лакићевић. „А сада се још најављује и повећање плата у јавном сектору који је најгори део српског друштва. И уместо да се иде на реструктурирање тог сектора, иде се на повећање плата, а знамо да привреда Србије не може да поднесе толики терет. Не кажем, наравно, да у неким деловима јавног сектора не би требало повећати плате, али пре тога би морао да се смањи број запослених. Рецимо, у здравству имате трећину више него што је потребно запосленог ванмедицинског особља. А лекари нам одлазе у иностранство“, каже Лакићевић.

Власти са своје стране наводе како ће овогодишњи раст БДП износити „задовољавајућих 2,7 одсто или нешто ниже“, а како је прошлогодишњи раст био 1,7 посто то ће највероватније бити искоришћено као предизборни адут – јер је боље него прошле године. Поједини економисти примећују како је Балкан сиромашан кутак Европе и да је Србија на неки начин лидер тог најсиромашнијег дела региона. А као илустрацију колико Србија економски заостаје, Даница Поповић истиче како би Србија, само да би држала садашње економско растојање са Европом, морала да има далеко већи привредни раст. „То у пракси значи да ако Европска унија расте један одсто, ми морамо да растемо пет процената. Ако расте два одсто, онда наравно и више од пет процената. И то је стопа раста само да не заостајемо за ЕУ. Дакле, немамо амбијент, немамо инвестиције, немамо раст, и сваког дана све више заостајемо за тим развијеним земљама.“

Ивица Петровић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Дојче веле, 5. 9. 2017)


[1] Прим. СС: Нажалост, за српску редакцију сервиса „Дојче веле“ Косово (и Метохија) није део Србије, чак ни Косово*. Исто се односи и на приложени графикон редакције „Истиномера“.

Advertisements