Ознаке

, , , ,

Уз сладолед смо, затим, дуго разговарали о ситуацији у Србији, могућности улагања, идеји да заједничким снагама направимо „Вашингтон на води“, метро који ће спајати наше две пријатељске државе, Кип слободе који пева и прелива, свемирском програму, односно, производњи ретровизора за спејс-шатлове у смедеревској железари, а напослетку и идеји да америчким пензионерима и радницима отме… пардон, умањимо пензије и плате како бисмо нашима повећали за две до две и по године

Александар Вучић са Доналдом и Меланијом Трамп (Фото: Бела кућа)

Гигаексклузивно – председници Србије и Америке, Александар Вучић и Доналд Трамп разговарали чак два пута у једном дану, за разлику од осталих државника којима Трамп није био толико одушевљен!

Наиме, након историјског успеха да се пети после Хашима Тачија фотографише се председником Америке и плати само 100 долара за фотографију, с обзиром да долази с младине стране, Александар Вучић се нешто касније поново састао с Трампом након снажне дипломатске иницијативе Ивице Дачића који је првом човеку САД дотурио цедуљицу с поруком: „Чекам те у Меку, ја частим! Онај високи коноба… овај председник што си од њега наручио виски и киселу! П. С. Могу да задржим бакшиш и то представим као значајну инвестицију САД у Србију, плиз?!“

Према сведочењу очевидаца Трамп се након церемонијалног фотографисања, као са сватовима, упутио у оближњи Мекдоналдс у којем га је већ чекао Вучић, не би ли више од десет минута провели у срдачном и надасве конструктивном разговору, о чему је и председник Србије говорио у директном укључењу без искључења у све емисије информативног и ријалити карактера.

– Мада ми скромност не дозвољава да данашњи сусрет назовем историјским не може се порећи његова библијска димензија, јер смо се у одабиру играчкица за „хепи мил“ господин Трамп и ја заиста осећали као Адам и Ева, као да ништа не постоји осим нас двојице и тих дивних фигурица пингвина с Мадагаскара који нису представљали забрањено воће већ симбол узајамног поштовања, јер ко вам поклони Ковалског тај вас доживљава као великог државника и конобар…овај, колегу с којим може да се посаветује о суштински важним стварима,..- напоменуо је више него скромно председник Србије, откривши неке од детаља разговора који сведоче у прилог тврдњи да га је Трамп заиста доживео као значајног државника.

– Разговарали смо о ситуацији у Кореји, јужној додуше. Питао ме је да ли знам за Псаја и „гангам- стајл“ одушевивши се када сам му и одиграо поменути плес, а затим сам неко време провео и у играоници док ми је председник Трамп весело аплаудирао и махао, а потом смо на његово инсистирање заједно посолили помфрит, што је привилегија која се указује само одабранима и онима који прво оперу ручице и испруже их да председник САД провери…

Уз сладолед смо, затим, дуго разговарали о ситуацији у Србији, могућности улагања, идеји да заједничким снагама направимо „Вашингтон на води“, метро који ће спајати наше две пријатељске државе, Кип слободе који пева и прелива, свемирском програму, односно, производњи ретровизора за спејс-шатлове у смедеревској железари, а напослетку и идеји да америчким пензионерима и радницима отме… пардон, умањимо пензије и плате како бисмо нашима повећали за две до две и по године!

На крају, када ме је господин Трамп више него пријатељски упитао када ми завршава пауза и када се враћам за касу јер жури па би да плати, одговорио сам му да Србија не пристаје ни на какве уцене и условљавања, да ћу из свог новчаника платити све и позвао га да посети нашу државу, што је са одушевљењем прихватио, дао ми напојницу од 10 долара и нагласио да ће лично предложити менаџеру да ме прогласе радником месеца у Меку, уколико још мало увежбам „гангам- стајл“, мада сам уверен да играм ко Псај ако не и боље, како год други свирају у сваком случају… – закључио је Александар Вучић, журећи на још сијасет билатералних сусрета док му не заврши пауза како не би већ другог дана рада добио отказ и морао да се врати у Србију не сакупивши све фигурице пингвина с Мадагаскара, који би убудуће требало да буду произвођени овде, у фабрици за коју ће лично из Америке понети камен темељац извађен из постоља Линколновог споменика који се јесте потом мало накривио али ће Србија у знак поштовања и пријатељских односа са САД послати Александра Мартиновића да њиме поткајле Линколна, уз молбу да пазе на њега.

Линколна, не Мартиновића, он ће по завршетку овог посла бити пребачен на кречење Беле куће, што је још један од великих пројеката на којем ће бити ангажоване наше фирме: БИА – санитарије и керамику, Министарство одбране дрвенарију, МУП – фасада, мада је питање да ли ће др Стефановић лично учествовати у молерским радовима, јер се дури не прихватајући аргумент да Бела кућа неће остала Бела кућа ако је прекречи у омиљену боју – „Вучић златну..“?

Опрема: Стање ствари

(Два у један, 20. 9. 2017)

Advertisements