Ознаке

, , ,

Пре свега, треба инсистирати на дијалогу о Косову и Метохији, а не о Косову. Јер српска аутономна покрајина носи назив Косово и Метохија

Слободан Малдини

Председник Александар Вучић позвао је на унутрашњи дијалог о Косову. Отварање ове важне друштвене теме неки су протумачили као „нови реализам” у обликовању односа између Србије и Косова, а други то сматрају још једном „неуобичајеном идејом и непостојећом ствари”. Пре свега, треба инсистирати на дијалогу о Косову и Метохији, а не о Косову. Јер српска аутономна покрајина носи назив Косово и Метохија. Своју противправну творевину Албанци називају српским именом Република Косово, а тај назив нема ни додира са албанским језиком. Име Косово потиче од словенске речи кос, имена врсте црне птице на српском језику. Косово је такође назив многих места у Босни и Херцеговини и Далмацији. Реч коју су Албанци присвојили за име своје самопрокламоване државе је српска и већ као такав, назив Република Косово указује на свој српски извор. Метохија значи „земља под управом манастира”, а назив потиче од грчке речи „метох” – насеобина монаха. Иако не постоји правни акт којим је реч Метохија званично избачена из назива, тзв. влада Косова употребљава искључиво српску реч Косово. Дакле, прво треба започети дијалог о Косову и Метохији. Али шта треба обухватити тим дијалогом на пољу културе?

Без обзира на различите стратешке циљеве: разграничење или одржавање замрзнутог конфликта, неопходно је остварити трајно сачување српске и светске културне баштине на територији покрајине. На Косову и Метохији постоји око 1.300 евидентираних локалитета, објеката, места или просторних целина које припадају корпусу српског културног блага. Чињеница да је српско културно наслеђе на Косову и Метохији део светске културне баштине, објективно говори о његовој непроцењивој вредности и обавезујућа је, нарочито за Србију.Друго, наша културна добра на Косову и Метохији неодвојиво су везана за Српску православну цркву, па према томе и за територије које су у њеном власништву. Као што је Света Гора Атоска екстериторијална јединица Грчке државе и као таква има признат суверенитет, тако треба инсистирати на успостављању екстериторијалности подручја у власништву СПЦ на Косову и Метохији. Да подсетим: екстериторијалност је стање ослобађања од надлежности локалног права, настало обично као резултат дипломатских преговора. Може се применити на физичка места као што су стране амбасаде, војне базе страних држава, али и на подручја под власништвом и управом цркве, светска културна добра и националну културно-историјску баштину.

Међутим, шта кажу катастарске књиге? Српска црква, држава и појединци, укњижени су власници 58,79 одсто територије Косова и Метохије. Имовина Српске православне цркве, српске државе, друштвена и приватна, обухвата 641.071 хектар од укупно 1.090.410. По Резолуцији 1244, државном и друштвеном имовином управља УНМИК, али му није дато право да њом и располаже.

(Вечерње новости, 18. 7. 2017)

Advertisements