Ознаке

, , , , , ,

(Гардијан, 28. 7. 2017)

Четрдесетједногодишњакиња која никада није била члан неке политичке партије изашла је из анонимности и ради на томе да промени имиџ Београда

Ана Брнабић каже да Србија више нема времена за губљење (Фото: Oliver Bunic/Bloomberg/Getty Images)


Именовање Ане Брнабић (41) за премијера Србије испраћено је звуком наздрављања чашама око ње.

Она није само прва жена која обавља ову дужност, већ је Брнабићева хомосексуалац[1] и дошла је до истакнуте позиције а да није чланица политичке партије.

Дајући први интервју једним страним новинама, након месец дана на дужности, рекла је: „Србија се мења и мења се брзо, и ако хоћете, ја сам део те промене, али не желим да будем означена као ’геј премијер Србије‘.“

Брнабићева је посвећена томе да измени слику и реалност Србије. Притом ради преко радног времена са великим и младим тимом на административним реформама које треба да припреме земљу за евентуално чланство у Европској унији. „Ми смо земља која нема времена за губљење“, рекла је.

Брнабићева је извучена из релативне анонимности како би постала министар за јавну управу и локалну самоуправу августа 2016. године у тадашњој влади Александра Вучића. Након што је Вучић изабран за председника осам месеци касније, одабрао ју је да га наследи.

Она је имала мало непосредног искуства у немилосрдној српској политичкој борби пре него што је постала премијер – што је улога на коју подсећа постављено обезбеђење око њене приватне канцеларије у Београду. Подсећамо, 2003. године тадашњи премијер Зоран Ђинђић убијен је од стране организоване криминалне банде.

Током својих раних двадесетих година Брнабићева је провела шест месеци у иностранству, највише у Лондону, одакле је на телевизији посматрала како НАТО авиони бомбардују Министарство одбране у Београду 1999. године. До данашњег дана зграде које се налазе преко пута скромног блока владиних зграда су руине, које подсећају на српски губитак Косова. Оне су такође симбол опасности које су се надвиле над Балканом док се Запад и Русија боре за стратешку предност на овом подручју.

Једна од разрушених зграда Министарства одбране у Београду, током НАТО бомбардовања 1999. (Фото: Andrej Isakovic/AFP/Getty Images)

Брнабићева се вратила у Србију пре 16 година, након мастер студија на Универзитету Хал, да буде тетка деци своје сестре и како би градила каријеру у приватном бизнису, али је рекла како је увек била заинтересована за политику.

Она је одлучна да не говори о свом полу или сексуалности, барем за сада. Међутим, иако хомосексуалци међу српским грађанима не могу да се венчавају, Брнабићева каже да не намерава да инсистира на ЛГБТ законској реформи у овој фази.

„Разлог због кога нисам тренутно на то фокусирана је зато што дубоко, истински верујем да ће Србија бити толерантније друштво једном када људи буду имали послове, боље плаћене послове, када не буду морали да брину о свом издржавању, или о будућности сопствене деце, и да не морају да брину због тога што две или три генерације живе у истом стану“, изјавила је.

„Не верујем да је Србија толико хомофобна. Знам да је то један од утисака, и разумем да су ставови различити у различитим деловима земље. Али, неки новинари су били у централној Србији одакле потиче део моје породице. Видели су неколико људи како пију пиво испред продавнице и питали су их за мене, на шта су они одговорили ’Чујте, у овом делу Србије ми узгајамо малине, воће и поврће, и не гајимо дискриминацију‘.“ [2]

„Ми треба да чујемо и овакве људе. Грађани Србије имају право да их не представља гласна мањина. Можемо да имамо културу где се не слажемо, све док постоји толеранција и где нема насиља. Сви ми имамо различите погледе и вредности, али не желим да мењам мишљење људи законом.“

Њени критичари – и она признаје да део српске штампе зна да буде бруталан – тврде да је њена сексуалност истакнута да сакрије истину како Вучић и даље води земљу, и да је земља и даље ауторитарна, корумпирана и подривена етничким сукобима.

Оптужба је да Вучић, који је отпочео своју каријеру као ултранационалистички министар информисања у доба Слободана Милошевића, настоји да покаже Западу да се Србија мења и да побољша слабе шансе за приступање Европској унији.

Брнабићева инсистира на томе да је председник све само не микроменаџер, и додала је да јој је давао само широко постављене смернице попут „усмери се на ограничен број проблема, немој да се расплињујеш, избегавај бескорисне састанке, остави време за размишљање и делај брзо“.

Брнабић и Ангела Меркел на самиту Западног Балкана у Трсту, Италија, јула ове године (Фото: Tiziana Fabi/AFP/Getty Images)

У разговору Брнабићева делује паметно, прагматично и живахно. Ако се узме у обзир српско деликатно балансирање између Европе и Русије, она и мора да буде таква.

Она заговара став како је стратешки циљ Србије приступање Европској унији, али додаје да ово не захтева напуштање традиционалног пријатељства са Русијом. „Без било какве сумње, Европска унија је место куда идемо. Наше везе са Русијом су дубоке, историјски дубоке, и укорењене су у нашој традицији и религији… Никада се од нас није тражило да бирамо или–или“, рекла је.

Као знак њене посвећености Европској унији, Брнабићева је установила Министарство у Влади за европске интеграције и још једно посвећено заштити животне средине. „Заштита животне средине ће бити једно од најтежих и сигурно најскупљих поглавља током процеса учлањења у Европску унију“, рекла је.

Преговори о учлањењу формално су почели 2014. године, али многи Срби су изгубили веру у овај процес и остали су емотивно везани за Русију. Брнабићева је изјавила како истраживања јавног мњења показују да се подршка придруживању повећава и да многи Срби прихватају да су реформе које се захтевају како би припремиле земљу за учлањење у ЕУ неопходне саме по себи. „Придруживање земље европској заједници је шлаг на торти, али је и пут подједнако важан“, изјавила је.

„Провели смо прве три године фокусирајући се на економију, у великој мери спасавајући [наш] Титаник од леденог брега банкротства.“ Административне реформе и, што је најважније, реформе које се односе на владавину права су следеће. „Ако немамо владавину права и ефикасно и транспарентно судство, све друго ће почети да се урушава“, рекла је.

Ово су први дани њеног мандата и Брнабићева можда неће успети да измени Србију, али у овом тренутку реч је о експерименту коју је вредно посматрати.

У Београду разговор водио: Патрик Винтур

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић


[1] Прим. ММ: Енглески изворник користи израз „геј“.

[2] Прим. ММ: Остаје упитно колико гајби пива је коштала ова изјава.

Постаните приложник-сувласник Стања ствари!

Поштовани читаоче,

Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.

Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.

Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.

Како нам све можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

Такође, молимо вас да се прикључите нашој страници на Фејсбуку и/или налогу на Твитеру.

Advertisements