Ознаке

, ,

Прилог биографији савинског јеромонаха оца Јосифа Троповића

Извјесно је да су родитељи оца Јосифа живјели на Савини уз манастир, да је јеромонах Јосиф служио као парох у Сасовићима, као што ће пуно касније служити његов земљак отац Саво Накићеновић, да је на Топлој обновио школу просвјешченија у којој је учио и Раде Томов Петровић

Горан Ж. Комар

Отац Јосиф је, као што је добро познато, по жељи Светог Петра Цетињског, преузео задатак основног школовања младог Рада Томова, будућег митрополита Црне Горе. Ово школовање на Топлој помињали су бројни истраживачи од Тома Крстовог Поповића до Сава Вукмановића. Одавна је истакнута чињеница да се о животу Његошевог учитеља мало зна и заиста, сачувано је мало писаних података у архивској грађи херцегновских архива. Вјерујем, стога, да је важно погледати записе у матичним књигама манастира Савина и Топаљске парохије којима се биљежи упокојење оца Јосифа. Такође, истаћи још неке чињенице из историје ове фамилије која је живјела у селу Пресјека (Кути) крај Херцег Новога у непосредној близини древног црквишта Светог Апостола Томе. Када су насљеднице дубровачке фамилије Кувељића Анђе и Јане, које су становале на Топлој-Савини, 1702. начиниле уговор са манастиром Савина, тада је у својству старјешине манастира наступио отац Симеон Тро(по)вић. Иако је писар Михо Колумбарић исписао презиме: „Тровић“ стоји озбиљна могућност да је „прогутао“ два слова те да је у питању Троповић. Најстарији податак о Троповићима у опсегу села Кути налазимо у пописима из прве године живота Топаљске комунитади (1719) у којима се помиње Митар Троповић са шесторо укућана. У пописима глава фамилија Топаљске комунитади названим Ноте от соли парохије топаљске, из 1778. године помиње се фамилија Андрије Троповића са петоро укућана. Међутим, раније, 1758. у Ноти се помиње двоје, очигледно сироте дјеце Троповића, у породици Антона Полпете: „Антон Полпета з двоје ђеце Троповића“. Даље расчитавање нота од соли других парохија са подручја Топаљске комунитади, доноси сазнање о мјесту живљења Андрије Троповића. Он се 1789. године помиње као житељ села Савина, уз Светоуспенски манастир Савину и то је податак од велике важности за сагледавање животног пута и опредјељења јеромонаха Јосифа Троповића. Ову Ноту начинио је савински парох, архимандрит Никанор Богетић поријеклом из Грбља. Савина је у 18. вијеку, као насеље, била подјељена на три одломка: Мељине, Ново Село и Савину, сабрана у једну Савинску парохију чија се црква била Свети Сава. Ова се древна црквица налази у склопу манастирскога комплекса и о њој данас, захваљујући млетачкој архивској грађи, знамо да је са припадајућим земљиштем митрополиту Саватију Љубибратићу даривана од његових повјереника Паликућа. Савина је лежала у склопу катастарске општине Топла и у низу пописа глава фамилија њезини су домаћини прикључивани Топлој, као што су још раније и сами житељи Старог града Новог. Још нешто доноси свијетло на питање мјеста живљења Андрије Троповића и управо тај податак дефинитивно опредјељује овог савинског Андрију да у њему препознамо родитеља јеромонаха Јосифа Троповића. Наиме, види се то из савинске књиге крштених, 19. јуна 1785. године крштена је Ана кћер православних родитеља Андрије Троповића и матере Терезе. Кум је био Стефан Чупковић из угледне топаљске фамије, а крштење је обавио архимандрит Никанор Богетић, савински парох, сабрат и игуман манастира Савина. Кренемо ли даље кроз Ноте од соли Топаљске комунитади, видјећемо да је 1799. године (година завршетка градње Велике цркве манастира Савина) парох у Кутима сусједним Сасовићима и Казимиру био Јосиф Троповић. Отац Јосиф се 1796. године помиње као јеромонах у књизи крштених Топаљске парохије. Јеромонах Јосиф Троповић крстио је на Савини 1796. године Јефта сина Сима и Стане Лепетића и каткада одмјењивао савинског пароха игумана Никанора Богетића. Дакако, сада треба погледати и Ноте од Кућанске парохије, завичајне Троповићима, у којима се 1771. године јављају домаћини Ђуро Васиљев (пет чланова фамилије) и Никола Митров Троповић (три члана фамилије). Кренемо ли даље кроз топаљске матичне књиге, наићи ћемо на податак од изузетне важности за фамилијарну историју Троповића. Наиме, у новембру 1814. године умро је Панто син Мата Троповића из Пресјеке који се у матичној књизи помиње као служитељ  и ђак јеромонаха Јосифа Троповића. Овај Троповићев ђак погребен је код цркве Светога Вазнесења Господњег на Топлој гдје је и учио. Види се, дакле, да је отац Јосиф бринуо о члановима породице у Пресјеци и узео к себи за служитеља Панта Троповића. У то вријеме (1818) у Кутима је живио Мато Троповић, а прије њега, породица тада већ покојног, Николе Троповића. Глава једне куће Троповића у Пресјеци била је 1822. године Деспиња Троповић.

Јеромонах Јосиф Троповић упокојио се, како пише у књизи саландара манастира Савина коју сам у последње вријеме објавио у часопису „Видослов“ „На 1828. августа 8. у седам ура потља 12 престави се господин отац Јосиф Троповић јеромонах савински, парох топаљски; Буди јему вјечнаја радост. Блажени покој Бог да му душу његову прими у царство небеское“. У Матичној књизи Топаљске парохије (на штампаном обрасцу: Libro degli atti di morte della Parrocchia di Светаго Вознесениа Топлe del Comune di Топла Distreto di Новога Circolo di Котора, лист бр. 7) устројеној и вођеној од оца Јосифа 1825. године, а послије његовог упокојења, од попа Леонтија Вучковића (од 1830. јеромонаха), пише о упокојењу Троповића да је имао педесет и три године, да је био „јеромонах савински“, „вјероисточнаго исповједанија“, парох, син Андрије Троповића и матере „Тереже Масталери“, да се упокојио „у кућу од церкве Свјатаго Вознесенија у Топлу на 7. августа 1828 на уре 6 поподна“, да је тијело визитано 7. августа 1828., а да је сахрањен „на 9. августа 1828. у укопалишту Свете Госпође у манастир Савину“. Као узрок смрти наводи се: „од колфа“, дакле можданог удара. Видимо да се податак о датуму упокојења не слаже, али сам ипак опредјељен да поклоним повјерење податку из матичне књиге Топаљске парохије гдје је отац Јосиф преминуо.

Међу православним калуђерима у новском крају живућим током 18. вијека, установио сам четворицу са именом Јосиф. Први је игуман Јосиф Комленовић од знаменитог топаљског рода који се, према савинској књизи саландара, упокојио 1757. године. Он је устројио одређене важне манастирске књиге. Био је свједоком великог труда претходног игумана Арсенија Милутиновог да се среде питања манастирских земаља. Други је Јосиф Огурлић који се упокојио у Новоме, a како извјештава калуђер Софроније, дошавши из Хиландара. Упокојио се у Ћелији у новском манастиру Потпланина код оца Висариона (Сабљичића). Калуђер Јосиф (Огурлић) је за Халандар сабирао лемозину. Његова оставштина од 99 цекина подјељена је фамилији. Заиста је могуће да је Јосиф припадао роду кућанских или билећких Огурлића (ИАК, УПМ, књ. 96, 931, 1023) – (2. јули 1766). Но он по свему судећи није служио у Новоме. Трећи је, дакако, јеромонах савински и дугогодишњи топаљски парох Јосиф Троповић. Али, постоји и четврти калуђер који је кратко вријеме дјеловао на Топлој појављујући се у улози пароха. То је јеромонах „Јосиф сирах“ који се помиње у топаљској књизи кршених 2. маја 1788. године као и под другим датумима. Коначно, у савинској Књизи од лемозина и саландара јавља се 1759. године, у улози игумана Јосиф: „Јаз Јосиф игумен Светоуспенскије обитељи монастира Савине потверждујем како више“ (лист бр. 12).

Узгред, отац Јосиф Троповић је на Топлој само обновио школу која је уз Саборну цркву Светог Спаса постојала, видимо то из књига инвентара и рачуна, још и прије 1788. године. Види се то из ставке: „Кључа од Ћелије и три браве, а на сколи четверти и на камири о(д) сколе брава и кључ и на ђелици горњој брава и кључ“. Свети Петар Цетињски је као архијереј, прихваћен од све српске православне Боке, којој је правилна епископска власт ускраћена 1719-1722. одлуком млетачког Сената, морао знати за школу на Топлој у којој је учитељевао учитељ Теодор (постојао је у другој половини 18. вијека савински калуђер Теодор!)), калуђер Глигорије и католички калуђер Монти који је дјецу могао учити страном језику и поклонити повјерење за образовање свога синовца и узорном учитељу и јеромонаху Јосифу и традицији једне озбиљене школе. Поред ових учитеља, на измаку вијека, помиње се и учитељ Ћоћа. Обзиром да је о оцу Јосифу гдјекад писано као о једна писменом, пружам овдје препис једног његовог својеручног свједочанства:

„Слава Богу на П(рва)го: марта 1816 славено у Топлој комунитади новској. Чиним вјеру ја ниже подписати парох садашњи от церкве саборне свјатаго Вознесенија Христова како јест Спиридон законити син от православних родителеи законовјеначних отца благодорнаго Андрије Гојковича и његове законите супруге госпоже Андријане от Михаилович. Рожден на 6 априла мјесеца 1786го: года Крештен и свјатим миром помазан по закону православному на 11 истога у церкви више реченој от пароха Леонтија Вучковича бившаго у ономе времену И воспријменик јему бист господин Стефан Цупкович како свидјетељствује у либру от свјатог крештенија. И ова се допуштаје на питање више реченога Спиридона Гојковича да се може служити гди би му била потребита. И за увјереније своје ручно подписује се Јосиф Троповић парох топаљски, јеромонах савински“

Извјесно је, на крају, да су родитељи оца Јосифа живјели на Савини уз манастир, да је јеромонах Јосиф служио као парох у Сасовићима, као што ће пуно касније служити његов земљак отац Саво Накићеновић, да је на Топлој обновио школу просвјешченија у којој је учио и Раде Томов Петровић, а да се највјероватније упокојио 7. августа 1828, а не 8. августа те године како пише у ранијим радовима.

Литература:

Томо Крстов Поповић, Јосиф Троповић, учитељ владике Рада, Босанска вила, 1910

Др Саво Вукмановић, Јосиф Троповић и Петар II Петровић Његош. Учитељ и ученик, Бока 12, Херцег Нови, 1980. Овдје је пружена литература.

Горан Ж. Комар, Херцегновски ћирилични пописи 1750-1826, Херцег Нови, 2011

Горан Ж. Комар, Ћирилична документа дубровачког архива, треће допуњено и измјење изд., Херцег Нови, 2012. Пружен и снимак уговора сестара Кувељић и манастира Савина.

Горан Ж. Комар, Небојша Р. Рашо, Херцегновска Саборна црква Светога Вазнесења Господњег и њена парохија, Херцег Нови, 2013.

Advertisements