У овој епизоди:
– Свети мученик Кнез Лазар (04:47)
– Видовдан (13:22)
– Св Владика Николај на Видовдан 1939. (20:49)
– Црвен цвете – песма Косовским јунацима (29:30)
– Патријарх Павле: из Васкршње посланице 2008. (37:11)
… и пуно, пуно лепе музике…
Емисију можете преузети овде (у новом прозору)
Свети мученик Кнез Лазар – Видовдан
„Земаљско је за малена царство,
а небеско увек и довека“
Овај великомученик и угодник Божији, цар Лазар родио се 1329. године у граду Прилепцу. Још као дете био је благе нарави, оштроуман и добродушан. Васпитаван је у хришћанској вери и побожности. И као такав од Бога доби многе дарове, које умножи, те тако даровит привуче на себе пажњу цареву и би узет на двор цара Душана, где постаде славан и уважаван од свих због своје честитости, витештва и побожности. Ожени се царевом рођаком, Милицом, кћерком кнеза Вратка, која је била од лозе Немањића.
Благочестиви господар Српски, Лазар био је веома Христољубив и ту своју љубав испољавао је према Цркви Божијој. Његова највећа брига је била да измири Српску и Цариградску Патријаршију. Као изасланика Цариградском патријарху послао је монаха Неанију, да га замоли да са Срба скине анатему, што би и учињено. Борио се овај угодник Божији против Турске најезде и у сукобу, који се одиграо 15. јуна (28. јуна по новом календару) 1389. године против Турског цара Мурата би посечен. Тело му је пренето и сахрањено у његовој задужбини, манастиру Раваници код Ћуприје, а затим пренето у Раваницу Сремску, одакле је 1942. године пренето у Саборну Цркву у Београду. Године 1989. на 600-ту годишњицу Косовске битке његове свете и чудотворне мошти су опет пренесене у његову задужбину манастир Раваницу где се дешавају многа чудеса и исцељења болесних и убогих. Свима онима који му се са искреном молитвом обрате он помаже.
За време свог живота обновио је манастир Хиландар и Горњак, подигао манастир Раваницу и Лазарицу и многе друге цркве и манастире.
С правом можемо рећи да Светосавски свенародни идеал и програм: „Све за Христа – Христа ни за шта“ нико није у потпуности остварио као свети цар Лазар. Он је то остварио определивши се за Царство Небеско и приневши себе за Косовску жртву и са собом сав народ српски. Учинио је то из чисто Јеванђелских разлога што и сама песма каже:
„Земаљско је за малена царство,
а небеско увек и довека“.
Categories: Преносимо
КНЕЗ ЛАЗАР ХРЕБЕЉАНОВИЋ
Кнез Лазар рођен је 1329. у граду Прилепцу, код Новог Брда. Кнежев отац је био Прибац Хребељановић. Он је био значајна личност на двору цара Душана. Обављао је посао логотета. Иначе, име Лазар је јеврејског порекла, “Ел’азар”, што значи “Божија помоћ”.
Кнез Лазар је још као младић доведен у службу на двор цара Душана, који је убрзо оценио способности и врлине Лазареве, те га је поставио за првог у двору. Године 1353. цар Душан жени Лазара својом сродницом Милицом, кћерком кнеза Вратка, потомка Немањића по Вукану. Дао му је и једну област државе на управљање, где су кнеза Лазара сви волели и поштовали.
Борбе између српских феудалаца, започете још за владе цара Уроша, ушле су после његове смрти 1371. у фазу огорченог обрачунавања и грабљења суседних области. Најратоборнији се показао жупан Никола Алтомановић. Године 1373. у савезу са босанским баном (од 1377. краљем) Твртком I и Угарском Лазар је напао и победио жупана Николу. Жупан је заробљен и ослепљен, а његове поседе су поделили Твртко и кнез Лазар. Кнез Лазар је са својим сестрићима Мусићима (Стефаном и Лазаром, синовима челника Мусе и Лазареве сестре Драгане) и зетом Вуком Бранковићем добио крајеве од Рудника до Косова.
После пропасти жупана Николе најмоћнији феудалац у Србији остао је кнез Лазар. Убрзо затим, што својом вољом, што под притиском и многи ситнији феудалци признају врховну власт кнеза Лазара. Тако је област у којој је владао обухватила пределе у долини три Мораве, са градовима: Ниш, Крушевац, Ужице, Ново Брдо и Рудник. Брачним везама је учврстио своје позиције. Кћерку Мару је удао за Вука Бранковића, Јелену за Ђурђа II Страцимировића Балшића, Драгану за Александра, сина бугарског цара Шишмана, Теодору за
мачванског бана Николу Горјанског. Касније, после Косовске битке, се Оливера, најмлађа кћерка, удала за Бајазита.
Кнез Лазар се титулисао као “господар свих Срба”, и употребљавао владарско име Стефан. Црква је признала кнеза Лазара за сувереног самодржавног владара свих Срба, а таквим га сматра и Цариградска патријаршија која се кнезу Лазару у писму из 1386. обраћа као преузвишеном кнезу све Србије. Кнез Лазар је цркву обилато помагао. Након победе над жупаном Николом Алтомановићем, кнез Лазар је поставио питање скидања црквене анатеме са Србије код одговорних у Цариграду, и са тим циљем је лично предводио изасланство у Цариград. Цариградски патријарх Филотеј послао је јеромонахе Матеја и Марка да у Србији свечано објаве скидање анатеме. Октобра 1375. за српског патријарха изабран је Јефрем, пореклом Бугарин, али Хиландарац.
После маричке битке 1371. и признавања турске врховне власти у Македонији, отпочиње турско продирање у српске земље, прво мањих пљачкашких одреда, који су претходили озбиљнијим војничким подухватима. Први упад Турака забележен је 1381. године када су били потучени код Параћина. Године 1386. Лазар је сузбио Мурата I код Плочника.
Султан Мурат I убрзо започиње озбиљније војничке припреме и креће у велики поход против Србије. Сам султан предводио је војску, а са њиме су била и оба његова сина, Јакуб и Бајазит, као и многе прослављене војсковође из ранијих ратова: Евренос, Сариџе, Балабан и др.
Кнез Лазар је и сам водио дипломатске и војничке припреме: измирио се са Угарском, обновио традиционално добре односе са босанским краљем Твртком I. Процена Твртка I да је и Босна угрожена навела га је да пошаље део војске под војводом Влатком Вуковићем. У Косовском боју је учествовао и одред Хрвата под баном Иванишем Палижном. Од српских феудалаца помоћ је пружио Вук Бранковић и Стефан и Лазар Мусић.
До боја је дошло 15. јуна 1389, на Видовдан, у близини Приштине. Центром турске војске заповедао је сам султан. Европске трупе налазиле су се на десном крилу под Бајазитом, азијске на левом под Јакубом. Центром српске војске командовао је кнез Лазар, десним крилом Вук Бранковић, левим Влатко Вуковић. У почетним дејствима Срби су имали више успеха. Забуну, насталу код Турака погибијом Мурата I, прекратио је Бајазит, преузевши команду и извршивши нов напад на Србе. У даљој је борби кнез Лазар заробљен и, по Бајазитовом наређењу, погубљен, а Турци су победили. Најтеже је страдао центар српске војске, док су се Вук Бранковић и Влатко Вуковић спасили.
Сахрана кнеза Лазара није могла бити обављена одмах након његове погибије, јер се његово тело налазило у рукама Турака. Бајазит, наследник султана Мурата I, држао је кнежево тело као ратни трофеј и средство за преговоре и уцену кнежеве породице. По завршетку преговора, кнежево тело је предано породици и она га је првих дана месеца јула 1389. сахранила у Приштини, потом пренела у манастир Раваницу, кнежеву задужбину.