Милош Ковић: Будућност припада онима који се не предају

У односу на своје претке, ми се заиста истичемо кукавичлуком, фаталистичком пасивношћу и лењошћу. Све то, међутим, може брзо да се промени

Милош Ковић

Милош Ковић, историчар, доцент на одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, који је објавио књигу о тешком тренутку када је Србији преостао само један пут, а ни он није обећавао много – „Једини пут: Силе Антанте и одбрана Србије 1915. године“.

Колико је тачна теза да постоје трагични догађаји изузетне снаге који заиста обликују идентитете народа? Како се то дешава и шта ако се из тих искустава не извуче поука?
– Још је утицајни француски писац Ренан у брошури „Шта је нација?“ написао да људе најчешће спајају сећања на заједничка страдања и Срби у томе нису изузетак. Данас, кад Југославије више нема, нема никаквих разлога да Јасеновац не буде враћен у средиште српског идентитета, онако као што су то учинили Јевреји са Аушвицом.

У балканским ратовима и Првом светском рату имамо велику победу, али и велико страдање. Нама се стално замера да градимо свој идентитет на страдањима, поразима, да због тога слабо гледамо у будућност.
– Када вам Американци поставе такво питање, онда би их требало подсетити на холивудски спектакл „300“ о Леониди, који су они снимили и зарадили огроман новац. Каква се етика проповеда у том филму? Није реч о томе да треба славити само поразе. Битке се воде да би се победило. Нико не жели да погине. Ратничка етика захтева храброст, мудрост и победу. А порази нас подучавају и требало би да нас учине мудријима.

Када повучемо паралелу између понашања савезника из Првог светског рата и оног што се десило деведесетих, видимо да су у оба случаја српски интереси били погажени и изневерени, али ми упркос свим неповољним одлукама по нас, упорно ходимо ка европским интеграцијама.
– Аустроугарска је 1914. У једној руци имала штап, а у другој кесу, па је нудила Србији интеграцију, боље путеве, боље здравство, боље школе. Требало је само одрећи се независности. ЕУ се данас понаша исто, чак и горе. Штап је дебљи, а шаргарепа тања. Занимљиво је да je, после свега, у овом тренутку велики проценат Срба спреман да утопи земљу у ЕУ и одрекне се суверенитета и слободе, а 1914. то је било незамисливо.

Због чега је било незамисливо?
– Одговори су у нама. Ми јесмо предмет посебне обраде великих сила које су сличне методе већ примењиване на Хавајима, Филипинима, на Дивљем западу, у Индији. Али не може нам увек бити крив неко други. Српски образ осветлали су Срби из Републике Српске и бивше Крајине. Погледајте само несрећну Црну Гору, бившу српску Спарту. Или наш жалосни Београд, који и даље глуми да је главни град СФРЈ. У односу на своје претке, ми се заиста истичемо кукавичлуком, фаталистичком пасивношћу и лењошћу. Све то, међутим, може брзо да се промени. Овако је над српским пороцима, уочи великих победа 1912-1918, ламентирао и Владислав Петковић Дис. Потребни су само воља, памет и храброст.

Данас је доста оних који верују да су наши порази с краја 20. века некако укорењени у победама из балканских ратова и Првог светског рата, јер смо тада добили нову државу?
– Ја бих рекао да се та врста дебате односи само на деведесете. Генерације које су бежале од мобилизације и протестовале против сопствене државе, у тренутку када су се Срби с друге стране Дрине борили за голи опстанак, сада беже од сопствене слабости и оптужују своје дедове и прадедове. Отац је зарио моћни мач у тврди камен, а син, који није у стању да извуче тај мач, због тога оптужује оца. Прадедови су нам оставили велику југословенску државу. Ми, наше генерације, нисмо били кадри да је сачувамо. Лако је оптуживати покојника за сопствену слабост. Погледајмо се у огледало и одговоримо на питање где смо били и шта смо урадили деведесетих када је Југославија разбијена и шта радимо данас када се покушава разбијање наше Србије.

Шта се заправо десило са Албанцима 1912, 1913, 1914. и после, до 1941. године?
– Муслиманским Албанцима, који су у Османском царству били привилегована класа, тада је понуђено да, уместо у Османском царству, живе у релативно уређеној и модерној југословенској држави. Као грађани равноправни са својим дојучерашњим кметовима. Нажалост, већина је то одбила. Непријатељство Албанаца према новој држави почивало је на класним и религијским основама. Зато су и у наредном светском рату већински стали на страну окупатора и непријатеља српског народа и изнова починили геноцид над српским народом Косова и Македоније, али и над Македонцима.

Колико је то питање истраживано у српској историографији? Да ли је било кажњавања репресалија у српској војсци?
– Било је. Сачуване су наредбе официра приликом повлачења преко Албаније у којима стоји да ће бити строго кажњавана свака пљачка албанских цивила. У приповеци „Ресимић добошар“ Драгиша Васић описује један такав случај, када изгладнели српски регрути, приликом преласка Албаније, краду живину у једном албанском селу, и на захтев сељака српски официр стреља ту децу. То је био стварни историјски догађај.

Сајмон Сибаг Монтефјоре у свом „Јерусалиму“ Албанце третира врло озбиљно и примећује да су они израсли као снажна етичка група још од почетка 19. века. Како се нама десило да их потценимо као групу и политичку снагу?
– Мора се рећи да је Београд заиста потценио албански национализам и да се на њега генерално гледало с висине. Нисмо успели да однегујемо стручњаке за албанске студије. Било их је, али недовољно. И данас је тешко пронаћи оне који би се бавили овом великом темом. За разлику од Албанаца који су, макар на Косову и Метохији учили српски, ми нисмо учили албански. Дакле, било је одређеног потцењивања, пре свега албанског национализма, и платили смо цену тога. Упркос свему, не смемо да губимо време на самооптуживање, не смемо да изгубимо веру у сопствене снаге и да заборавимо да будућност припада само онима који се не предају.

Извор zurnalist.rs, 31. мај 2017.

(Нови стандард, 31. 5. 2017)

КЛИКНИТЕ НА СЛИКУ АКО ЖЕЛИТЕ ДА КУПИТЕ

Милош Ковић
Једини пут: Силе Антанте и одбрана Србије 1915. године

Advertisements

4 thoughts on “Милош Ковић: Будућност припада онима који се не предају”

  1. У праву сте уважени господине Ковићу, кукавице и фаталисти, без образа и јунаштва, самопорицајући и самозаборављајући, бестидни и бесрамни , без духовне вертикале, без луче у срцу, луче Светосавске и Његошеве, без Завета Лазаревог, без Крста Часног, без созерцања слободе, љубави у Богу и за Бога, за отаџбину, праг кућни и наслеђе, попљуване и поцепане тапије на прошлост и памћење, на Царство Небеско, али таква је лажна и самозвана „елита“, „елита“ политичка, културна, научна, интелектуална, јер су директни, добровољни наследници комуњарске идеологије, „црвене куге“ , и њима је лако, неподношљиво лако, грешно слатко и мило да буду такви…Не умеју, не знају да буду бољи, то је бедни плебсс вазда увређен и завидан према свему српском, српском и витешком, према свему духовном, логосном и Богочовечанском…То су вам „бјесови“ и „записничари из подземља“, „малопросветитељска“, малограђанска, полуобразована и полуписмена руља која подмукло , са пеном на устима и празнином у срцу сикће – Нема Бога, душа је смртна, нема слободе! – и зато је све дозвољено – нађи па зађи, у се, на се и пода се, отми, укради, превари, лажи, убиј, мрзи, саблазни, хули, постварени и објективирани башибозук, до баналности испољен у простор и време, у простоту и бесловесност…За њих је живот пољем прећи, као крава кроз кукуруз, убалегати пут који пређу и не дизати главо у небо. Зато је лако, без смисла и усхићења творевине према Творцу, без лепоте и истине, без радости патње у ношењу крста и без одговора на позив Творца на љубав и радовање, без Богочежњивости и стваралачког напора…

    Свиђа ми се

  2. „Потребни су само воља, памет и храброст“

    Шта овде недостаје, што није случај са нашим дедовима?
    Само недостаје: “БЕЗ БОГА НИ ПРЕКО ПРАГА!“ – МАЛО ЛИ ЈЕ ???

    “Упркос свему, не смемо да губимо време на самооптуживање, не смемо да изгубимо веру у сопствене снаге и да заборавимо да будућност припада само онима који се не предају.“

    Будућност има само онај/они који живи/е – САДАШЊОСТ, по горе реченој
    максими: “БЕЗ БОГА НИ ПРЕКО ПРАГА!“ , чиме се исправља – ПРОШЛОСТ и
    осваја – БУДУЋНОСТ, како за појединца, тако за породицу, Цркву и Државу!

    Ето, АВ у својој председничкој “беседи“,поручује како се морамо одрећи
    извесних митова?!
    Шта му то значи?
    То значи, у преносном и дословном смислу – да се Косово /Косовски бој/
    морају избацити из срдаца свих Православних Срба?!
    Непријатељи Бога и човека схватају да је србски народ физички покорен и
    окупиран, али ни приближно ноје поражен у духовној равни, чак је непријатеља,
    на том фронт,у далеко одбацио испред предњег краја одбране, што непријатељ
    не може да поднесе.
    АВ хоће да Срби добровољно прихвате одрицање од “Косовског мита“.
    Болоњом из школских програма се безусловно избацује епска народна
    поезија /у десетрецу/, Чика Јова Змај /“Светли гробови“/, Алекса Шантић
    /“Остајте овдје“/, Ђура Јакшић /“Падајте браћо“, “Отаџбина“../, а уводи
    вилењак ХАРИ ПОТЕР и његове авантуре?!
    У свакој пошти Праваославног Града Београда, Града Мајке Божије,
    Града Деспота Стефана Лазаревића можете видети , поред осталих
    експоната за продају, и књиге ХАРИ ПОТЕРА, али не горе наведених,
    и осталих србских књижевника?!
    Од усташоидних елемената у Србији се излажу подсмеху – ГУСЛЕ, а све у
    циљу припреме терена да се СРБИ ОДРЕКНУ СВОЈЕ МИТСКЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ
    ПРЕМА КОСОВУ, да одустану од слогана; “КОСОВО ЈЕСТ И БУДЕТ СРЦЕ
    СРБИЈЕ“, већ да им у срцима буде ЕУ са свим својим изопаченостима и настра-
    ностима.
    Зато, борба мора бити непрестана!

    “НЕКА БУДЕ БОРБА НЕПРЕСТАНА“
    Да би борба била “НЕПРЕСТАНА“, потребно је заборавити издајнике – БРАНКОВИЋЕ – и све своје УМНЕ, ЕМОТИВНЕ и ФИЗИЧКЕ МОЋИ усмерити ка јунацима – ОБИЛИЋИМА!
    Да би борба била и УСПЕШНА, а већ вековима јесте “НЕПРЕСТАНА“, морамо БЛАГОСЛОВОМ подржати ОБИЛИЋЕ, а не очекивати да ћемо КЛЕТВОМ приволети БРАНКОВИЋЕ од издиздајства.
    Зар 623 године од Косовског боја до данашњих дана није довољно уверљив ДОКАЗ да КЛЕТВОМ не можемо призвати памети ни ВУКА БРАНКОВИЋА, кроз епску народну поезију, а ни данас БОРИСА, ЧЕДУ, НЕНАДА, ВУКА, НИКОЛИЋА ДАЧИЋА, ВУЧИЋА… убеђивањем у погрешност њиховог политичког става, по питању ЖИВОТНИХ ИНТЕРЕСА НАРОДА срБскОГА.
    Као што ни ВУК БРАНКОВИЋ није чуо /НИЈЕ ХТЕО ДА ЧУЈЕ!/ УПОЗОРЕЊЕ – КЛЕТВУ – КНЕЗА ЛАЗАРА, тако исто ни овдашњи политички следбеници ВУКА БРАНКОВИЋА /горе поменути…/ НЕЋЕ, ЈЕДНОСТАВНО НЕЋЕ ДА ЧУЈУ УПОЗОРЕЊА -“КЛЕТВЕ“- САДАШЊИХ СЛЕДБЕНИКА КНЕЗА ЛАЗАРА и следе стопама ВУКА БРАНКОВИЋА.
    У психолошком смислу, политичко-пропагандном, они су стално у ПРЕДНОСТИ јер су непрестано у жижи интересовања политичке јавности!
    Већ само због чињенице да се само о њима и само о њима прича надугачко и нашироко, да су и сликом заступљени, они, временом, постају предметом ИНФОРМАТИЧКЕ ЗАВИСНОСТИ најширег круга ИНФОРМАТИЧКИХ КОНЗУМЕНАТА – “ШИРОКИХ НАРОДНИХ МАСА“, а како време одмиче – почиње да ПАДА У ЗАБОРАВ СЕЋАЊЕ НА ОБИЛИЋЕ, те тако они без борбе – издајници – добијају примат у појединачној и колективној свести народа срБскОГА, и постају ИДОЛИ узрастајућим нараштајима МЛАДИХ ГЕНЕРАЦИЈА, на супрот старијим генерацијама, што даље води у генерацијски раскол и
    тоталну дезинтеграцију народног срБскОГ корупуса.
    А то јесте дефинитивно и намера “Великог Брата“ – да одвоји децу од родитеља, да разбије породицу … да младима пружи забаву корз “ЕГЗИТ“, “ГЕЈ ПАРАДИРАЊЕ“, дискотеке – ЋУМЕЗЕ – у којима ће се СПАЉИВАТИ И ТЕЛОМ И ДУШОМ и постајати “поданици“ “НОВОГ СВЕТСКОГ
    НЕОРОБОВЛАСНИЧКОГ- ПОРЕТКА“.
    БЛАГОСЛОВOМ ОБИЛИЋИМА – ОКРЕНИМО СЕ СЕБИ – ВЕЋИНИ!
    Све ово, у садашњем тренутку, остварујмо уз помоћ – ГУСАЛА!

    “ГУСЛЕ – МОЋНО ОРУЖИЈЕ СРБА!
    ГУСЛЕ – МОЋНО ОРУЖИЈЕ ДОБРА!
    ГУСЛЕ – МОЋНО ОРУЖИЈЕ ХРИСТА!“
    Оно што је праћка у рукама Давида против Голијата,
    то су гусле у рукама Срба у борби против “Милосрдног Анђела“!
    Оно што је камен за праћку, то је епски десетарац за гусле!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  3. Невоље и тешкоће које столећима имамо су резултат милионима грађана Србије непознатог психолошког профила срБскОГ народа са познатим последицама које потврђује свакодневница. Србски народ има женски психолошки профил, поред мушког и уравнотеженог!
    Женски профил:
    где доминира ,,женско“ испољавање, аспект. Изражава се као успешно остваривање и не баш успешно осмишљавање. – Ирационалност, неаналитичност, неконструктивност. Емотивност, сујета, завист, замерљивост, инат, некоректност. Склоност омаловажавању, непоштовању, неспремност да се погледа и очима другог, несклоност сарадњи, систему. – Потреба личном промоцијом (ја). Порив за допадањем и утиском, површност. Субјективизам, немогућност посматрања ствари одвојено од себе, у принципу. Непризнавање кривице (да круна не падне са главе). Непризнавање чињеница ако се сматрају непожељним. Пројектовање личне кривице, грешке надругог. – Склоност опредељивању према ономе што није заједничко, што спаја односно склоност подели, деоби. – Изражена оперативност која подразумева велику енергију и способност за остварење ,,материјализацију“ као порив и способност подређивања (себи и свету, контексту, и усмереност на сада, на тренутну корист, на тренутно решење, на ужи конекст, на посебно-оперативност која се овог тренутка тиче. – Неусмереност на даљу будућност и истрајавање у вези ње. – Неусмереност нашири контекст. Несклоност далекосежном, стратешком, универзалном, свеобухватном, систематском сагледавању и приступу. – Несклоност авантури, експерименту, истраживању, неизвесном. – Усмереност на одређено, проверено, извесно.

    Свиђа ми се

  4. @Маја Грујић
    Било би интересантно и пожељно да наведете изворе из којих црпите
    ове “чињенице“ о “психолошко-женском профилу србског народа“.
    Хвала!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s