Ознаке

, ,

„Власти Србије требало би да признају геноцид у Сребреници и искорене расизам међу навијачима“, пише у извештају Европске комисије против расизма и нетолеранције.

Фото: intermagazin.rs

Извештај за Србију је објављен у уторак и у њега је имао увид новинар Радија Слободна Европа.

У њему пише још и да би Србија такође требало да усмери пажњу на насиље против ромске и ЛГБТ популације, али и да је на снази реторика која подсећа на деведесете.

Комисија коју је основао Савет Европе наводи да је од претходног извештаја 2010. године, Србија направила значајан напредак на бројним пољима, али и да је много тога остало да се уради на плану говора мржње и заштите права мањина.

Шта је све Србија урадила?

Европска комисија против расизма и нетолеранције (ЕЦРИ) још наводи да је приметан напредак који је Србија уложила на плану антидискриминацијског законодавства, суочавања са ратном прошлошћу и побољшања положаја Рома, али да држава још увек треба много тога да уради у борби против говора мржње и расизма међу спортским фановима, као и да унапреди кривично гоњење ратних злочина.

Међу помаке Комисија је уврстила и регрутовање већег броја полицајаца албанског порекла, те чињеницу да Стратегија против дискриминације обезбеђује легислативу за озакоњење истополних бракова.

Комисија Савета Европе са задовољством констатује да су медији у Србији препознали своју улогу оруђа пропаганде током деведесетих година.

У извештају се подсећа да је Радио-телевизија Србије 2011. године упутила извињење гледаоцима због улоге коју је ова кућа имала у последњој деценији 20. века.

ЕЦРИ као позитиван пример наводи и да су парламент и председник државе упутили извињење због масакра у Сребреници.

Ипак, ЕЦРИ жали што због чињенице да ниједна од ове две институције није признала сребренички масакр као геноцид, што стоји у пресудама међународних судова.

У извештају се такође констатује да кривично гоњење одговорних за геноцид и друге ратне злочине напредује споро.

Високорангирани званичници још увек нису процесирани и многи ратни злочини остали су некажњени.

– Политички лидери би требало да званично признају да је масакр почињен у Сребреници геноцид. То признање, као и транспарентна истрага свих случајева насиља је апсолутно неопходна како људи из различитих етничких заједница не би живели у страху од застрашивања и новог таласа злочина из мржње – каже Кристијан Ахлунд, председавајући ЕЦРИ.

Негативни аспекти

Међу осталим негативним аспектима који су забележени у извештају Европске комисије против расизма и нетолеранције је континуирани пораст говора мржње у јавном дискурсу, преноси радио Слободна Европа.

Политичари и медији користе запаљив, пежоративни и националистички језик, а тензије у региону знатно су порасле.

Јавни дискурс подсећа на ситуацију уочи ратова деведесетих, наводе стручњаци ЕЦРИ и напомињу да се овакав говор све више шири посредством интернета, али и преко хулиганских група.

Због тога су, наводе потписници извештаја, потребне још одлучније акције против говора мржње који шире расистичке организације и, нарочито, фудбалски навијачи.

ЕЦРИ даје препоруку властима да забране расистичке навијачке групе.

Ово питање је изузетно важно, с обзиром на улогу коју су расистичке и насилничке навијачке групе имале током избијања ратова у региону, наводи се у извештају.

Распиривање мржње против група које живе изван Србије није санкционисано по члану 317 Кривичног закона, а ни учествовање у активностима расистичких група није увек санкционисано, наводи ЕЦРИ.

Систем (само)регулације медија не функционише добро.

Савет за штампу је сувише слаб, а оператери друштвених мрежа не спречавају нити уклањају говор мржње, наводи се још у извештају.

О ЛГТБ заједници и Ромима

Извештај, позивајући се на званичне статистике, наводи да од 2010. до 2016. уочљиво смањење насиља над сексуалним мањинама.

Власти у Србији су новим законским одребама унапредиле заштиту од злочина из мржње, чиме се насиље над ЛГБТ популацијом узима као отежавајућа околност, подсећа се у извештају.

Кривични закон такође штити појединце и организације који промовишу једнакост, а Закон о забрани дискриминације експлицитно забрањује говор мржње.

Институција Повереника за заштиту равноправности добила је додатно особље и одговарајућа овлашћења.

Међутим, у извештају се наводи да се велики број прекршаја не пријављује полицији, као и да полицијски службеници нису увек отворени за примање жалби, нарочито од ЛГБТ и ромске популације.

Висок ниво насиља над хомосексуалцима и транссексуалцима посебно постаје видљив уочи Параде поноса, констатују потписници извештаја.

ЕЦРИ похваљује то што је велики број ромске популације добио лична документа и што је повећано укључивање ромске деце у образовни систем.

Према извештају УНИЦЕФ, на који се позива и Европска комисија против расизма и нетолеранције, број Рома без личних докумената смањен је са 30.000 на 2.000.

Међутим, у извештају се наводи да држава није имплементирала различите стратегије и акционе планове који се тичу ромске популације, као и да је насиље над Ромима у Србији континуирано.

Комисија указује и да свега шест процената ромске деце похађа предшколске установе, а свега 46 посто заврши основну школу.

На важним местима у јавним службама није запослен нити један Ром, стоји у извештају.

Комисија Савета Европе наводи и да се улажу недовољни напори да се унапреде услови живота за ромску популацију, а као илустрацију наводи податак да су 72 процента од свих ромских насеља и даље неформална.

Злочини из мржње према ромској популацији и извештавање о томе у медијима и даље представља велики изазов за власти у Србији, констатује се у извештају.

Препоруке Србији

Извештај даје читав низ препорука српским властима. Власти би требало да усвоје и спроведу законе који забрањују говор мржње.

Кроз законодавство, власти би требало да запосле пропорционалан број припадника ромске и других мањинских група у јавном сектору.

Извештај, усвојен 22. марта, настао је током боравка представника ЕЦРИ у Србији и обухвата период до децембра 2016. године.

ЕЦРИ представља независно тело за праћење људских права.

Чине је независни и непристрасни чланови који имају искуства у бављењу темама као што су расизам, ксенофобија, антисемитизам и нетолеранција.

intermagazin.rs

(Искра, 16. 5. 2017)