Човјеку је име Михаило Ракетић, давне 1942. године било му је шест година, живио је у Колашину.
Михаило Ракетић сада и Колашин некада
Једног дана италијански окупаторски официри су дошли у школу у којој је учио да његовим другарима и њему показују своје оружје, да са њима разговарају, да уче дјецу како се правилно поздравља стиснутом песницом.
Били су углавном то тинејџери и Михајло је ту био најмлађи међу њима, међутим како су се сви изређали отпоздрављајући италијанском официру, остао је последњи да то и он уради.
Стискао је тај храбри дјечак песницу и умјесто да је високо подигне и поздрави – опалио је по слепочници окупаторског официра!
Испунио шта му је било на срцу, касније и добио по гузи прутићем од учитељице, која га је намамила „чоколадицом“ у помоћну просторију и тамо га казнила.
Времена пролазе, мијењају се стилови и технике, међутим окупатори остају готово исти.
Са окупатором се увијек на овај начин, како је то Михаило урадио разговарало и увијек је било бастадура да тако ,,разговарају“!
Има их и данас…
Први део наслова: Стање ствари
(Фејсбук страница Вељка Рачића)
КЛИКНИТЕ НА СЛИКУ АКО ЖЕЛИТЕ ДА КУПИТЕ
Историја Црне Горе
Categories: Српске земље
Оставите коментар