Ознаке

, , , , ,

Тмурна медијска сцена у Србији која бира новог председника

(Њујорк тајмс, 30. 3. 2017)

Београд, Србија – Када је био српски министар за информисање у позним 1990–им годинама, Александар Вучић је цензурисао новинаре, присиљавао критичарске медије да престану са радом и деловао као главни пропагандиста режима Слободана Милошевића, српског моћника који је оптуживан за злочине почињене током распада Југославије.

Премијер Србије и председнички кандидат Александар Вучић, на предизборном митингу у Београду (Фото: Darko Vojinovic/Associated Press)

Данас је господин Вучић премијер Републике Србије, изабран на ову дужност 2014. године као реформиста који је обећао да ће повести Србију у демократску будућност и учланити земљу у Европску унију. Притом се оградио од својих ранијих екстремно националистичких уверења.

Западни лидери ослањају се на њега као на партнера који ће да обуздава српске мањине на Косову и у Босни[1], подржава њихову миграциону политику и држи земљу на довољној удаљености од Русије – чак иако је руски председник, Владимир Владимирович Путин, обзнанио своју подршку господину Вучићу.

Међутим, српски новинари који критички извештавају о Вучићу наводе да се мало тога заиста изменило. Они кажу да тактика узнемиравања и застрашивања доводи до тога да је готово немогуће бавити се одмереним, непристрасним новинарством.

Стеван Дојчиновић је уредник Мреже за истраживање криминала и корупције (КРИК), непрофитне организације која се бави онлајн истраживачким новинарством. Има 31 годину, непоколебљиву личност, лежерну кратку браду и металне пирсинге.

Када је прошле године истраживао непријављени иметак породице Вучић његова слика се пет пута током једног месеца појављивала на насловној страни Информера, популарног про-Вучићевог таблоида у Србији. Неке фотографије и личне информације могле су бити прикупљене само путем државног надзора, наводи господин Дојчиновић.

„С&М француски шпијун?“ био је водећи наслов једног од издања.

Присталице г. Вучића на митингу у Новом Саду (Фото: Marko Djurica/Reuters)

Други чланци оптуживали су Дојчиновића да ради, између осталог, за организовани криминал, бизнисмена и филантропа Џорџа Сороса и западне обавештајне агенције, притом не објашњавајући каквим жонглерским способностима успева да усклади сва три посла у исто време.

„Не можете одржати демократске изборе у недемократском окружењу“, наводи Дојчиновић.

Репресивно окружење у којима раде информативни медији један је од разлога последњег гамбита господина Вучића: он се кандидовао за председника Србије и биће на гласачком листићу са још десеторицом кандидата у недељу. Генерално се очекује његова победа, али се он нада да ће избећи други круг. Ако кандидат са највише гласова не добије већину изашлих на гласање, други круг ће бити одржан 16. априла, а резултат овог сучељавања двојице кандидата је теже предвидети.

Вучић је изјавио да ће поднети оставку на место председника Владе ако буде изабран. Иако је према Уставу председнички посао углавном церемонијалне природе, он ће дати прилику Вучићу да консолидује своју моћ над свим српским институцијама: владајућој странци, Скупштини, Влади – а сада и Председништву које би требало да је изнад дневнополитичких дешавања.

(Тренутни председник Томислав Николић је одлучио да се не кандидује за други петогодишњи мандат.)

Супротстављени кандидат, Вук Јеремић, изјавио је да је српска медијска сцена постала тмурнија, опаснија и чак безакона, са новинарима који су суочени са економским притисцима, са власницима медија којима се прети и који су мета застрашивања, уз прљаве кампање провладиних медија и личне нападе Вучића и његових савезника.

Вук Јеремић, опозициони председнички кандидат (Фото: Marko Risovic for The New York Times)

„Никада раније није било овако, уз оволику неравнотежу и неједнак третман“, наводи господин Јеремић, некадашњи министар спољних послова, који каже да се готово искључиво  ослања на друштвене мреже како би се обратио гласачима: „У овој ненормалној ситуацији, не можете ни да отпочнете разговор о слободи изражавања.“

Дејан Анастасијевић, педесетпетогодишњак, новинар недељника „Време“, каже да у Србији „никада нису били заиста слободни и фер избори за све кандидате“, али да се ови избори истичу у негативном смислу у недостатку праве политичке борбе.

„Нигде немате праву дебату“, наводи господин Анастасијевић. Додаје да се опсег гледишта у коментарима креће од „про-Вучићевих“ до „екстремно про-Вучићевих“.

Господин Анастасијевић наводи да је ситуација у извесном смислу чак и гора него током владавине Милошевића, који се концентрисао на сопствену пропаганду путем државних медија, док је допуштао робусним али малим опозиционим гласилима да функционишу „као показатељ да он није диктатор“.

„Данас има мање слободе изражавања и постоји виши ризик ако критикујете Вучића и његове сараднике“, каже Анастасијевић. „Његов унутрашњи круг контролише већи део српске привреде, не само државне компаније већ и приватни сектор.“

Редакција недељника „Време“, независног од владиног утицаја (Фото: Marko Risovic for The New York Times)

Вучић има 120 пута већу медијску покривеност у српским електронским медијима него друга двојица водећих опозиционих кандидата заједно, наводи БИРОДИ, независна истраживачка група.

Представник за медије каже да је господин Вучић ангажован у кампањи и да није доступан за давање коментара.

Један од најгрлатијих Вучићевих присталица је Драган Вучићевић, уредник и власник Информера, листа познатог по скаредним и простачким насловним чланцима, од којих многи представљају нападе на Вучићеве критичаре.

„Све новине морају да усвоје неко становиште, а код нас су Србија и српски национални интерес увек на првом месту“, наводи господин Вучићевић у разговору обављеном у његовој канцеларији, где нас је са зида гледао портрет господина Путина са црном шубаром.

Док отворено признаје да је Вучићев „стари пријатељ“, Вучићевић одбацује оптужбе да је Информер оружје за политичке нападе.

„Ми смо једини независни медиј у Србији“, изјавио је Вучићевић. „Независни од америчке Владе, Џорџа Сороса, зле Европске уније, Рокфелер фондације и Националног института за демократију“, додаје, указујући на западне организације које подржавају медијске слободе али се често приказују у десничарским медијима као заговорници политике Вашингтона.

Драган Вучићевић, уредник и власник „Информера“ (Фото: Marko Risovic for The New York Times)

Најновији годишњи извештај Стејт департмента о људским правима бележи вишеструке проблеме са слободом изражавања у Србији: узнемиравања новинара; притиске који доводе до самоцензуре; чак се критичари власти оптужују и за издају.

Од када је господин Милошевић отишао са власти „оно мало демократских тековина које смо постигли последњих 15 година сада је у опасности да оде низ воду“, каже Јелена Милић, директор либералног Центра за евроатлантске студије из Београда. „Нема Владе, нема државе, нема институција, нити поделе моћи у Србији. Ту је само Вучић.“

Метју Брунвазер

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић

______________________________________

[1] Прим. ММ: Читаоцу ће наравно бити јасно да аутор заступа геополитичка уверења Сједињених Америчких Држава, што не треба да га изненађује. Притом, у свом идеолошком и политичком правоверју, аутор текста прави и грешке – чак и ако према америчком гледишту Срби јесу мањина у „Републици Косова“, они то нису и не могу бити у Босни и Херцеговини где представљају један од конститутивних народа не само у Републици Српској већ и у држави као целини.

Постаните донатор-сувласник Стања ствари!

Имајући у виду да је „Стање ствари“ замишљено као независан српски пројекат, независан – од страних влада али и од домаће, од било којих финансијских и иних центара моћи, политичких и безбедносних структура, позивамо вас да својим учешћем омогућите да зависимо само од вас читалаца/посетилаца/коментатора.

ЗА ВИШЕ ДЕТАЉА КЛИКНИТЕ ОВДЕ

Advertisements